Zaboravljena slikarka Hilma af Klint: Istinska začetnica apstraktne umetnosti

Vrlo malo ljudi čulo je za Hilmu af Klint, a kamoli videlo neke od više stotina slika i crteža koje je ova švedska umetnica stvorila. Etablirane kolege su je ignorisale, a jedva da je za života prodala nekoliko svojih dela. 

Sada, ova začetnica apstraktne umetnosti, gotovo 80 godina nakon njene smrti, konačno dobija priznanje koje zaslužuje.

Film o njoj uskoro bi trebalo da se nađe u evropskim bioskopima, a naredne godine održaće se i njena velika izložba i to u prestižnoj galeriji Tejt Modern.

Af Klint je verovala da su njene slike nastale pod uticajem više sile i da svet nije bio spreman za njenu radikalnu umetnost, ali verovatno nikada ne bi mogla ni da pretpostavi kakvu će slavu posthumno steći.

Razvila je rečnik trouglova, kvadrata, krugova i spirala pre nego što su Vasilij Kandinski, Pijet Mondirjan i Kazimir Maljevič sebe proglasili osnivačima apstrakcije. Dok je Kandinski tvrdio da je prvu apstraktnu sliku naslikao 1911, Af Klint je to učinila 1906. 

Interesovanje za njene radove poraslo je nakon što je Serpentin galerija u Londonu 2016. organizovala njenu izložbu, koja je potom preseljena u njujorški Gugenhajm, gde je sa više od 600.000 posetilaca oborila rekord galerije.

"Bila je to najbolje posećena izložba u istoriji te institucije i to umetnice koja nikada za života nije izlagala radove. Primorala je istoričare umetnosti da isprave istoriju - žena koja je bila pionir apstrakcije pre Kandinskog i neko ko nije imao celu svitu kolekcionara, direktora muzeja, galerista i kompletan lobi na koji smo tako navikli", rekao je o njenom delu Danijel Birnbaum, kustos Serpentin galerije.

Prinskrin/Youtube/Viaplay UK

Rođena je u Stokholmu 1862. i studirala na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti, diplomiravši 1887. Odmah potom počela je da odstupa od konvencionalnog načina slikanja portreta i pejzaža.

"Bilo je očigledno da je želela da prikaže svoj rad, ali nije dobila podršku. Jedino ih je izlagala u specijalizovanim, ezoteričnim krugovima", kaže Birbaum za Guardian.

Ipak, radove nije prodavala, jer ih je videla kao duhovnu poruku čovečanstvu. "Imala je mnogo veće ambicije", smatra kustos.

Inspiraciju je pronalazila u misticizmu i spiritualizmu, a sa još četiri prijateljice činila je grupu koju su nazivale "Petorka" i zajedno obilazile spiritualne seanse i grupne meditacije.

Verovale su da mogu da komuniciraju sa mističnim bićima i svoje poruke pretakale su kroz automatsko pisanje i crtanje, u eksperimentima koje su izvodile decenijama pre nadrealista.

Prinskrin/Youtube/Viaplay UK

Prema rečima Birbauma, pronalazila je "apstraktne sile u prirodi" i radila je u serijama. 

Zanimljivo je to, da pošto praktično nije prodavala slike, gotovo svih njenih 1.500 slika i crteža nalaze se u fondaciji koju je pokrenuo jedan član njene porodice u Stokholmu, što je vrlo neobično kada je reč o radovima velikih slikara.

Nova biografija Hilme af Klint iz pera nemačke istoričarke umetnosti Julije Vos nedavno je objavljena, a na filmu o njenom životu i delu radi švedski reditelj Lese Halstrom.

Reč je o ostvarenju nazvanom "Hilma" o umetnici koja svet vidi drugačije i "kreće na potragu za istinom o čovečanstvu i univerzumu u vreme kada su muškarci krojili sva pravila". 

Rediteljeva ćerka Tora Halstrom igra mladu Hilmu, dok stariju verziju tumači Lena Olin. Jednu od drugarica umetnice glumi Lili Kol, koja je za "Observer" rekla: "Uživala sam u učestvovanju u ovoj produkciji i istraživanju priča o ovim fascinantnim ženama. Drago mi je što Hilmin rad konačno dobija priznanje koje zaslužuje", rekla je ona.