Performans vredan milione dolara: Dejmijen Herst spalio gotovo polovinu svojih slika iz ciklusa "Valuta"

Čuveni umetnik Dejmijen Herst, čija su dela među najskupljim radovima živih stvaralaca, spalio je na stotine svojih slika u okviru projekta "Valuta".

On je, naime, pre godinu prodao je 10.000 svojih jedinstvenih slika kao nezamenljive tokene i kupcima dao dvanaest meseci da odluče da li žele da zadrže NFT ili ga zamene za fizičku verziju dela. 

Nakon što je u julu istekao rok, svi oni koji su odlučili da zadrže nezamenljivi token, osudili su fizičku sliku na spaljivanje. 

Za umetnika, taj čin otvara duboka pitanja o suštini umetnosti.

"Instinktivno imam osećaj da nije dobro spaljivati umetnička dela. Ali kada razmislim o tome, znam da moram da ih spalim, jer je to proces onoga što radim", rekao je on za Euronews.

profimedia

Herst ne pali slike samo zato što su prodate u vidu nezamenljivih tokena, nego i da ukaže na to da stara umetnička dilema da li delu dodati još nešto ili ga ostaviti onakvim kakvo jeste, autora stavlja u rizik od uništavanja slike ili trajnog osećaja da mu nešto nedostaje. 

Njegovo paljenje slika tako je samo "jedna od takvih umetničkih odluka".

Njegove "tačkaste" slike prodavane su po ceni od oko dve hiljade evra, a neke i za višestruko više iznose. Više od polovine kupaca odlučilo je da uzme fizičku sliku. 

Projekat "The Currency" obuhvata veliki broj slika sa tačkicama, koje je Herst počeo da stvara 2016. godine. Od tada je u različitim tehnikama naslikao 10.000 slika, od kojih je svaka jedinstvena, a zatim pretvorena u nezamenljive tokene i prodata kupcima koji sada svoje slike mogu da koriste kao valutu na HENI platformi. 

"Ovaj projekat istražuje granice umetnosti i valute - kada se umetnost menja i postane valuta, a kada valuta postaje umetnost", rekao je ranije Herst o ovoj izložbi.

profimedia

"Nije slučajnost da vlade koriste umetnička dela na novčanicama i novčićima. To čine kako bi nas podstakli da verujemo u novac. Bez umetnosti, teško je verovati u bilo šta", dodao je umetnik.

Sa sličnim konceptom poigravao se i čuveni umetnik Iv Klajn još 1959. koji je kolekcionarima ponudio seriju nepostojećih i potpuno izmišljenih prostora u zamenu za čisto zlato.

Nekolicina kupaca je pristala, a umetnik im je davao potpisane priznanice kao dokaz o vlasništvu nad nevidljivim umetničkim delom koje je nazvao "Zone nematerijalne slikovne senzibilnosti".

Kupci su imali izbor da zadrže priznanicu ili da je ritualno spale.

Ukoliko bi odabrali paljenje, smatrali bi se "definitivnim vlasnicima" konceptualnog umetničkog dela, a Klajn bi to učinio javno, pre nego što bi polovinu dobijenog zlata bacio u reku Senu.

Jedna od tih priznanica nedavno je dostigla cenu od 1,06 miliona dolara na aukciji kuće Sotbi u Parizu, a u opisu predmeta u katalogu je stajalo: "Neki su povezali zonu senzitivnosti i osmišljavanje priznanica kao preteču NFT, koji i sam omogućava razmenu nematerijalnih radova. Ako tome dodamo da je Klajn imao registar sukcesivnih vlasnika 'zona', lako je prepoznati ovde još jedan revolucionaran koncept - blokčejn'".