Igre 
Škola kaligrafije u manastiru Draganac: Veština lepog pisanja u kolevci pismenosti
Komentari13/10/2022
-09:06
Galerija umetnosti Priština, Dom kulture Gračanica i Škola kaligrafije „Dijak“ iz Beograda, organizovali su radionicu kaligrafije u manastiru Draganac kod Gnjilana. Radionicu je vodio Dušan Mišić, likovni umetnik crkvene umetnosti i dobitnik brojnih međunarodnih i domaćih priznanja iz oblasti kaligrafije.
Ova veština vodi poreklo s Dalekog istoka, a njeni najveći majstori su Persijanci, islamski ali i zapadnjački kaligrafi. Kod Srba se u kaligrafiji, kao i u pravopisu, koristi fonetsko pismo po principu – jedan glas, jedno slovo.
"Mi kaligrafiju prepoznajemo još u periodu dolaska Ćirila i Metodija, kada su počele prevodilačke delatnosti i oživele prepisivačke škole. Najlepši period bio je period Nemanjića, ali najlepša kaligrafija je negde u trinaestom ili četrnaestom veku, kada je ona bila u svom punom cvatu", objašnjava Mišić za emisiju Euronews Cult.
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
U kaligrafiji se koristi olovka, četkica, papir za kaligrafiju, kao i pero, ali i marker i flomaster, posebno oblikovan za ovo specifično pisanje.
"To je primenjena umetnost i ona se upotrebljava i u grafičkom dizajnu - u tipografiji na stranicama knjiga, dizajniraju se logotipi... Najlepše tipografije i fontovi nastaju kada se ispišu prvo rukom, a onda se posle grafički obrade. Kaligrafiju imamo i u klesanim spomenicima, u kamenoj plastici, u kamenu uopšte", objašnjava naš sagovornik.
Kod nas se koriste i ćirilica i latinica, a za nastanak i razvoj kaligrafije su najzaslužniji manastiri.
"U crkvenoj umetnosti je najzastupljenija kod nas i kao takva živi i do danas jer je kod nas tako i rođena. I evo danas znanje prenosimo mlađim generacijama, upravo na mestu gde je i nastala - u manastiru Draganac. Prepisivačke škole su živele u manstirskim kelijama, u manastirskim radionicama u Manasiji, manastiru Resava, u Hilandaru, u Studenici i kao takve su imale neka svoja pravila koja su se poštovala. Tako su i nastajali rukopisi", kaže Mišić.
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
Povezane vesti
Od samog početka pismenosti, obrazovani monasi su prepisivali stare rukopise, trudeći se da ih umnože i ulepšaju.
"Imamo freske manastira Sopoćani koje imaju tu sumato tehniku koja je nastala pre Leonarda Da Vinčija, iako u svetu tvrde da ju je on izmislio. U stvari nije, mi smo po civilizaciji dosta stariji od njih, kultura nam je starija i treba da se dičimo svojom kulturom, da je iz tog razloga poznajemo kako bi je odbranili", smatra Mišić.
On objašnjava da je upravo Miroslavljevo jevanđelje slika i prilika svega toga što se radilo u srednjem veku, kao i nešto ređe viđeno Radoslavljevo jevanđelje.
Postoji mnogo srpskih rukopisnih knjiga, nedostupnih široj javnosti, kako zbog očuvanja, tako i zbog toga što se čuvaju van zemlje.
"Mnogo naših rukopisa je završilo i u biblioteci u Parizu, u biblioteci u Austriji, u Beču, u Mađarskoj, Sloveniji, Pragu… Mnoge svetske biblioteke poseduju naše rukopisne baštine, a pošto se tamo čuvaju u posebnim uslovima, naši ljudi nemaju pristup njima", ističe naš sagovornik, dodajući da uz digitalizaciju to postaje moguće.
Tanjug/ Ministarstvo kulture i informisanja/ Goran Zlatković
Moderna kaligrafija se bavi pisanjem čestitki, pozivnica, diploma i dokumenata, a organizatori škole kaligrafije u manastiru Draganac želeli su da u polaznicima, srednjoškolcima, probude njihovu umetničku stranu.
"Jedna od misija takođe jeste i ta prvobitna ideja jeste čuvanje ćirilice, ćiriličnog pisma za koje kažu da je najlepše na svetu, a i deo je srpskog identiteta. S obzirom na to da je latinica danas zastupljena svuda, bitno je da i deci usadimo u svest da je i ćirilica bitna, da je negujemo, da je naše najlepše pismo", smatra Maja Todić, akademska slikarka iz Gračanice.
Povezane vesti
Ona kaže da je na radionici sam manastir Draganac "upotpunio celu priču", jer se kaligrafijom bave posle molitve.
"Samo ispisivanje je na neki način vežba strpljenja i molitva. Što se mene tiče, bila sam i deo organizacije, ali i učesnik. S obzirom na to da se bavim ikonopisom i minijaturom, kao i ornamentikom inicijala, neki deo koji mi je falio jesu bila ta slova, da upotpune celu priču koja je meni bila potrebna", ispričala je Todić.
Vladislav Ćup/Euronews Serbia
Dušan Mišić, osnivač škole kaligrafije "Dijak" u Beogradu i osvajač preko 11 republičkih i međunarodnih nagrada, kaže da se kroz kaligrafiju mladim generacijama približava nacionalna kultura. A da bi se neko bavio kaligrafijom, potrebno je mnogo strpljenja, ljubavi i rada.
"Da bi neko bio dobar kaligraf, mora u početku da kapira to što mu se pokazuje, da shvati da ugao koji postavi, da će taj ugao da izvede određenu debljinu jer ako ne vidite u početku kako nastaje potez, imaćete velikih problema kasnije da savladate osnovne poteze, a da ne pričamo o kompleksnim fontovima kojih ima bezbroj", ističe naš sagovornik.
Organizatori i polaznici kažu da je poseban doživljaj održavanje škole kaligrafije na Kosovu i Metohiji, gde su u periodu Nemanjića postojale prepisivačke škole u manastirima.
Visoki Dečani i Gračanica, u kojima su nastajale prelepe rukopisne knjige, sačuvane do danas. Radionicu su podržali Eparhija raško-prizrenska, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Manastir Draganac i iguman manastira, vladika novobrdski Ilarion.
Komentari (0)