Dodeljene Nagrade iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića: Pet laureata prestižnog priznanja

Nagrade iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti, objavljena u 2019. i 2020. godini, svečano su uručene danas u Salonu Kluba SANU u Beogradu.

Ovogodišnji laureati su Dejana Nikolić za zbirku pesama "Kalendar", Dragan Marković za zbirku pesama "Kamen papir makaze", Miladin Ćulafić za knjigu priča "Preko granice", Zlata Kocić za zbirku pesama "Galgal" i Dragan Stojanović za roman "Tamna pučina".

O nagrađenim knjigama govorili su akademici Milosav Tešić i Goran Petrović, kao i dopisni član Jovan Delić.

Upravni odbor Zadužbine Branka Ćopića čine spomenuti akademici Milosav Tešić (predsednik), Goran Petrović (potpredsednik), kao i Matija Bećković, Dušan Kovačević i Nada Milošević Ðorđević, koji su doneli odluku o nagradama na sednici održanoj 5. februara 2021. godine u SANU .

Knjiga poezije “Kalendar” (2019) Dejane Nikolić u izdanju kuće "Čigoja štampa" i autorke, napisana je gotovo kao dnevnički zapis, a pesme beleže period u životu pesnikinje od 2008. do 2018. godine.

U obrazloženju nagrade, Milosav Tešić je pročitao svoj govor u kome je istakao da je autorkina zbirka neobično oblikovana - prvi deo čini dug niz tematsko-motivskih raznorodnih pesama. U drugom i završnom delu pod nazivom "Apokrif", u 14 kratkih celina opevana je sa ironičnim i ciničnim nanosima - ljubavna drama, zapravo nemogućnost ostvarenja prave i pune ljubavi.

"Najglasnije se čuje onaj krik iz pesme 'Orlovača' upućen Darinki Jevrić, srpskoj pesnikinji sa Kosova i Metohije. Kroz eho tog krika kao da čujemo i stihove pesme 'Rekvijem', ispevane sa verom u ideju večnog života", stoji u saopštenju žirija.

"Zbirka pesama 'Kalendar' Dejane Nikolić je knjiga sa osećanjem literarnog ponosa, ispevana odvažno, odrešito i otmeno", zaključio je Milosav Tešić.

Autorka je nadahnuto pročitala tri pesme iz zbirke - "Postanje", "Dečanska zvona" i "Rekvijem", umesto besede, jer je otkrila da je tim stihovima sve rekla što je želela.

Kroz složenu sliku sveta njene zbirke protežu se dva centralna motiva: tema smrti i pesničkog zanata, a prema njenim rečima, "Kalendar" predstavlja knjigu poezije, sistem zatvoren u sebe.

Takođe Milosav Tešić pročitao je svoje obrazloženje, analizu za nagrađenu knjigu pesama "Kamen papir makaze" Dragana Markovića.

Tešić je primetio da se kroz celu zbirku iz šest ciklusa ostvaruje gotovo potpuno ili makar donekle ono što publika čita u prvoj strofi pesme "Odvikavanje", te da neobičnost pesničkog govora autora ima u priličnoj meri svoj koren u nadrealističkom pesničkom iskustvu.

On piše da se u nagrađenoj zbirci nalaze i pesme sa folklornom podlogom moderno izokrenutom, tako da njihovi tonovi stvaraju humorni kalambur.

"U ovoj tematski raznolikoj zbirci nalaze se i pesme sa ratnom tematikom zapanjujućih scena i iskaza. Ova zbirka odiše lirskom krepošću i odsečnošću i nekom setnom razigranošću i veselošću", zaključuje Tešić.

Književnik Dragan Marković (44) je rođen u Loznici, potpisao se na 15 knjiga pesama i 20 priča za decu, koje su dramatizovane i emitovane na Radio Beogradu, a živi u Kostajniku u opštini Krupanj.

Zbirku pesama "Kamen papir makaze" objavila je izdavačka kuća Udruženje za očuvanje baštine "Dijak" iz Priboja Majevačkog u Republici Srpskoj.

Autor je u svom govoru istakao da ga je nekad popularna dečja igra "Kamen papir makaze" u kome se "nadgornjavaju ta tri simbola", inspirisala da krsti svoju zbirku tim imenom.

Marković je podsetio da je tu igru na mučan, sadistički način koristio i jedan general u ratu, likvidirajući zarobljenike, ali ga je stigla ruka pravde na sličan način, te da je kroz istoriju naše vreme takvo, kao ta igra.

"Bez znamenitog dela Branka Ćopića ne bi bilo ove važne nagrade koju bih makar simbolično podelio sa svima vama", zaključio je nagrađeni pesnik Dragan Marković.

Zbirka priča "Preko granice" (Srpska književna zadruga, 2019) Miladina Ćulafića, prema besedi Jovana Delića, emotivno je snažna, bolna, topla knjiga, jezički besprekorna, duhovita sa galerijom neobičnih junaka, često usamljenika i osobenjaka, marginalaca i oslanja se na tradiciju srpskog lirskog pripovedanja i na samog Branka Ćopića.

"Mnogo je tople i plemenite tuge, dečije nezaslužene patnje i nevinog, neobjašnjivog stradanja. Deca nisu izuzeta od ljudskog zla, rano ga dozivljavaju i osećaju na sebi i drugome", zapisao je Delić i takođe ocenio nešto veoma značajno.

"Malo je savremenih pisaca koji su po tematici, izboru junaka i njihovih tačaka gledišta, po osećanju za jezik, humoru tako bliski Branku Ćopiću kao što je Miladin Ćulafić", smatra Jovan Delić.

Laureat se zahvalio svima, od samog Ćopića, preko izdavača, žiriju, SANU, i istakao da ne zna da drži besede, ali zna valjda da bude iskreno zahvalan.

"Ako je u mom životu bilo neke škole pripovedanja, posle seljaka i zavičaja, onda su to pre svih bili Ivo Andrić i Branko Ćopić. Naše veliko blago, onaj njegov humor i seta, ona vedrina i muka, mudrost, poezija. Mi imamo Branka Ćopića, a šteta i greh je da on danas nema malo više nas", naveo je Miladin Ćulafić svoje misli i podsetio na reči danas prisutnog pesnika i akademika Matiju Bećkovića povodom pogibije velikog Branka Ćopića.

"Najčitaniji i najomiljeniji pisac, najpoznatiji lik, najstarije dete naše zemlje, najzdraviji sin srpskog jezika, najduži smeh Beograda - Branko Ćopić krenuo je iz kuće u svoju poslednju šetnju. Svi su ga prepoznavali, retko ko se nije okrenuo zs njim, mnogi šeširi su podignuti da ga pozdrave. Niko nije znao kuda se zaputio", zapisao je svojevremeno Matija Bećković.

Književna kritika i analiza je o zbirci proze "Preko granice" pisala da se na svojim najboljim stranicama ona primiče lirskoj snazi i sugestivnosti "Bašte sljezove boje" Branka Ćopića, doživljaju snage obnavljanja života i upornosti trave Milovana Danojlića.

Jovan Delić je takođe napisao besedu i obrazloženje za nagrađenu knjigu pesama "Galgal" Zlate Kocić, objavljenu u ediciji "Povelja", Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani", Kraljevo 2020. godine.

"Zlata Kocić veruje u poeziju i njen smisao što potvrđuje svaka njena zbirka na osoben način. Poezija je za nju izraz potrebe da dokuči barem mrvicu nepojamnog i da o tome ostavi uverljiv trag, ali i pobuna protiv besmisla i neodgovornog obesmišljavanja sveta i čoveka", stoji u saopštenju gde je izdvojeno da je malo ko opevao oči i ljudsko lice kao autorka Kocić.

"Malo ko je u svetu, a kod nas niko nije video toliko božanskog na čovekovom obrazu kao Zlata Kocić. Takvo oko za oči i takvu osetljivost teško je sresti", kaže beseda Jovana Delića.

Zlata Kocić (1950), pesnikinja, prevodilac, esejist, filolog, radila je kao profesor i urednik u izdavačkoj kući "Nolit", a karijera književnice joj traje četiri decenije.

"Lakoća pripovedanja jedna od izvanrednih odlika književnog dara, a kod Branka Ćopića uistinu vrlina", zapisala je u svojoj besedi i pročitala laureatkinja Zlata Kocić.

"Branko Ćopić kao da pripoveda u krugu vrlih slušalaca oko ognjišta - jednostavno i efektno, slikovito i zaneseno, da sav davno izgubljeni svet oživi upravo onakvim kakav je nekad bio. Ako je to čovek, onda i treptaj u duši i niz naravi, okupljenih uglavnom po kontrastu oko prostodušnog do lakovernosti ili ako je vreme, onda prelomljeno kroz mnoštvo različitih likova", zapisala je Kocić, čije su pesme prevođene na ruski, engleski, francuski, nemački, bugarski, kineski, jermenski, poljski, beloruski, albanski jezik.

U naslovu ove knjige je biblijski pojam iz Starog Zaveta dok moto knjige sadrži misao proroka Jezekilja, navedenu u različitim tumačenjima pojma "galgal", najpre kao "kolo", "vihor", "točkovi" i "kovitlac".

Dragan Stojanović za roman "Tamna pučina" dobio je takođe i nagradu Matice srpske "Beskrajni plavi krug" za 2020. godinu.

Besedu o ovom delu govorio je ugledni nagrađivani književnik Goran Petrović ("Opsada crkve Svetog spasa", "Sitničarnica kod Srećne ruke").

"Isprva se čini da roman Dragana Stojanovića ima jednu veoma čudnu odliku, ili je bolje reći - nema je, ili još bolje - ima je, ali u tragovima. Naime, ova proza, čija se radnja odvija između dva svetska rata, gotovo da ne sadrži opis enterijera i eksterijera", naveo je Petrović na početku svog govora i nastavio da je jasno da se radnja romana odvija u Beogradu, ali da je geografija prestonice prenesena veoma svedeno.

Tek negde na polovini romana, Petrović priznaje da je razumeo takav postupak pisca Stojanovića, kada mu je bilo prekasno da se "Tamna pučina" čita (ponovo) od početka.

"Tek tada postaje jasno koliko je njegov naslov zapravo strašan, a postupak pisca opravdan. Pučina je ovo čije su obale ratovi, ili ljubavi, pretežno one varljive, neuzvraćene", kaže Goran Petrović i objašnjava da se tek na polovini romana i na sredini životnog puta glavnog junaka, saznaje da je njegova sudbina identična plutanjem u čamcu sa jednim veslom, negde na nepreglednoj, beskrajnoj pučini.