Igre 
Živa sećanja: Ko je Ani Erno, sedamnaesta dobitnica Nobelove nagrade za književnost
Komentari06/10/2022
-21:05
"Nobelova nagrada je za mene velika čast, ali i velika odgovornost", rekla je Ani Erno, francuska književnica za švedski javni servis SVT, nekoliko trenutaka nakon što je proglašena za ovogodišnju laureatkinju u kategoriji književnosti.
Iako važi za jednu od najcenjenijih francuskih književnica današnjice i već godinama pominje kao favorit za najprestižnije priznanje za pisanu reč, nagrada ju je iznenadila.
"Da li ste sigurni?", pitala je Erno švedskog novinara, kada ju je pozvao da od nje zatraži komentar.
"Radila sam celog jutra i telefon je neprestano zvonio, ali se nisam javljala", rekla je ona TT news agenciji.
Tanjug AP/Jan Woitas/dpa via AP
U svojoj biografiji Erno ima više od 20 knjiga, od kojih mnoge veoma kratke i od kojih većina opisuje njen i život njoj bliskih ljudi. Reč je o beskompromisnim portretima seksualnih odnosa, abortusa, bolesti i smrti.
Ona svoj stil opisuje kao "ravno pisanje", a cilj joj je da događaje opsuje što objektivnije, bez preteranog unošenja emocije.
"Kad pomislim na svoj život, vidim svoju priču od detinjstva pa sve do danas, ali ne mogu je razdvojiti od sveta u kom sam živela. Moja priča je pomešana sa pričom moje generacije i događajima koji su nas oblikovali", rekla je jednom o svom stvaralaštvu.
Povezane vesti
"U autobiografskoj tradiciji mi pričamo o sebi, a događaji su sporedni. Ja sam to obrnula. To je priča o događajima i napretk i svemu onome što se promenilo u poslednjih 60 godina u životu jednog pojedinca, ali preneseno kroz 'mi' i 'oni'. Događaji u mojoj knjizi pripadaju svima, istoriji, sociologiji", rekla je Ani o svojim knjigama.
Nobelovka u Beogradu
Podsećamo, Erno je pre nekoliko godina gostovala u Beogradu i tada u intervjuu za NIN ispričala da joj nije cilj da piše o sebi, niti da opisuje sopstveni život, već da joj ono što se desilo služi "kao polje za istraživanje da bi na svetlost dana iznela određenu istinu".
"'Ja' koje upotrebljavam, jeste reč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu. U knjizi 'Godine' takvo 'ja' se ne pojavljuje, umesto njega nalazimo reči 'mi', 'oni' ili 'one', jer sam sigurna da nas definiše zajednička istorija". navela je Erno.
profimedia
Govoreći o odnosu stvarnosti i fikcije Erno je ocenila da je "velika razlika u tome što ona prva, čak i onda kad je samo zamišljamo, ima moć da nas zaprepasti, naročito kad je tragična.".
"Možemo probati da zamislimo budućnost, ali ona nas uvek iznenađuje. Stoga može izgledati da je dokument nadmoćan u odnosu na fikciju, ali s vremenom, bila reč o filmu ili o knjizi, biće shvaćen, prihvaćen manje-više kao fikcija", navela je autorka.
Upitana da li je čitala pisce sa naših prostora, književnica koja je u Beogradu 1997. godine predstavljala svoje knjige "Jednostavna strast", "Mesto pod suncem", "Nisam izašla iz svoje noći", je odgovorila NIN-u: "Danila Kiša i jedan roman Mirka Kovača. 'Životopis Malvine Trifković'".
Sedamnaesta dobitnica Nobelove nagrade za književnost
Ani Erno, ovogodišnja laureatkinja Nobelove nagrade za književnost, tek 17. žena u istoriji tog priznanja, kojoj je pošlo za rukom da svojim delima impresionira švedsku Akademiju nauka i umetnosti.
Povezane vesti
Rođena je 1940. godine i odrasla u malom gradu Ivto u Normandiji. Studirala je na Rouen univerzitetu i kasnije bila profesorka književnosti u srednjoj školi, a od 1977. do 2000. radila je kao predavač u Nacionalnom centru za dopisno obrazovanje.
Tanjug AP/Henrik Montgomery/TT News Agency via AP
Veliku pažnju javnosti i priznanje "Renodo" dobila je za knjigu "Muško mesto" iz 1983. u kojoj je pisala o životu svog oca.
Nakon razvoda ranih 1980-ih, Erno je ostala u svojoj kući u Seržiju, gde živi do danas. Godine 2000. povukla se sa svog nastavničkog mesta i posvetila pisanju, a 2008. objavila "Godine", koje mnogi smatraju njenim krunskim dostignućem i po sadržaju i po inovativnoj formi, u kom prepliće ličnu i kolektivnu istoriju tokom šest decenija. Uspeh ovog dela prepoznat je nagradom "Margarit Duras" i "Fransoa Morijak", a prevod na engleski ušao je u uži izbor za međunarodnu nagradu Booker.
Prema njenoj knjizi "Događaj" u kojoj se osvrnula na svoje iskustvo sa abortusom šezdesetih godina, kada je još bio ilegalan u Francuskoj, snimljen je istoimeni film nagrađen prošle godine "Zlatnim lavom" Venecijanskog festivala.
Kaže da su je oblikovale knjige kao što su "Ženski evnuh" Džermejn Grir, "Drugi pol" Simon de Bovoar i dela Virdžinije Vulf, "divne spisateljice koju je otkrila u dvadesetim".
Komentari (0)