Pavle Beljanski kao di-džej: Šta je slušao naš čuveni diplomata i kolekcionar

Bah, Hendl, Hajdn, Mocart, Betoven, Šopen, Šubert, List, Vagner, Smetana, Dvoržak.., samo je deo muzičkog ukusa velikog diplomate i kolekcionara Pavla Beljanskog (1892-1965), koji je zaveštao svom narodu sve što je za života stekao. 

Muzejima i galerijama, obilasku antikvarnica i ateljea umetnika, poklanjao je posebnu pažnju, a izložba "Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog" u Galeriji SANU ukazuje na još jednu veliku strast Beljanskog.

Da je muzika imala posebnu važnost u njegovom životu, dokazuje upravo njegova kolekcija koja obuhvata više od devedeset snimaka za slušanje na brzinama od 78 i 80 obrtaja u minuti, reprezentativnih izdanja klasične muzike na pločama čuvenih svetskih kuća "Columbia Records", "His Master’s Voice", "Pathé" i "Polydor". 

Sačuvana su ne samo različita dela čuvenih kompozitora iz doba baroka, bečke klasike i romantizma, već su u kolekciji zastupljeni i snimci izvođenja simfonijskih orkestara, poput Kraljevske filharmonije iz Londona, Bečke filharmonije, Berlinske opere... Zanimljiv podatak može biti i taj da u kolekciji ima najviše izdanja iz 1927, kada je obeležena godišnjica Betovena.

Galerija SANU/Promo

Izložba autorke Jasmine Jakšić Subić, posle premijernog prikazivanja u Novom Sadu prošle godine, kada je Spomen-zbirka Pavla Beljanskog obeležavala 60 godina od otvaranja za javnost, sada gostuje u Beogradu i to u dopunjenoj varijanti.

Šelak ploče i izdanja sa zlatnim pečatom

U okviru ove postavke, naime, prikazana je jedna od ne toliko poznatih ploča Beljanskog, koje ne mogu da se vide u stalnoj postavci.

"Reč je o šelak pločama, koje su napravljene pre vinila, u periodu od 1925. do 1940. godine", navela je Jasmina Jakšić Subić, viši kustos Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, na konferenciji za medije.

Zahvaljujući ovoj kolekciji ploča, saznajemo da našeg diplomatu nisu samo zanimale antikvarnice i galerije slika. Imao je instančan ukus, pa je i ploče kupovao u prestižnim prodavnicama, poput pariskom Inovasiona ili firentinske prodavnice Gvida Markija. 

Ploče je nabavljao i u Zagrebu i Ljubljani, a u Beogradu se nedaleko od Galerije SANU nalazila čuvena prodavnica Jehtema Pavlovića, čija izdanja imaju zlatni pečat.

Kolekciju ploča, Beljanski je pedantno držao u svom salonu, a u svom domu je rado organizovao druženja, na kojima je bilo neizostavno i slušanje muzike. Tokom Drugog svetskog rata, druženja su organizovana u domu vajara Sretena Stojanovića, a Beljanski je i tada bio poput di-džeja zadužen za izbor muzike i kreiranje plej liste.

Uz službu, gradio bogatu kolekciju

Sa porodicom je živeo u Svilajncu, zatim u Beogradu i Parizu na školovanju. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i boravio na Krfu, a između dva svetska rata, tokom diplomatske karijere boravio je u evropskim centrima - Stokholmu, Varšavi, Berlinu, Beču, Parizu i Rimu, ali i u Beogradu, gde mu je bio dom. 

Uz neprekidno napredovanje u službi, postepeno formira bogatu kolekciju savremene jugoslovenske umetnosti, koju je rešio 1957. godine da pokloni svom narodu. Ugovor o poklonu sa tadašnjim rukovodstvom AP Vojvodina, dovešće kasnije (1961) do otvaranja Spomen-zbirke Pavle Beljanski u Novom Sadu. 

Posetioci Galerije SANU sve do 22. avgusta mogu obići postavku "Muzički intermeco: kolekcija gramofonskih ploča Pavla Beljanskog", ali i prisustvovati autorskim tumačenjima, muzikološkim predavanjima i različitim koncertima.