Možda nismo najbolji u fudbalu, ali jesmo u festivalima: Exit izabran za jedan od najboljih na svetu Film o počecima Donalda Trampa pun šokantnih scena predstavljen u Kanu: Šef njegove predsedničke kampanje preti tužbom

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Aktuelno iz kulture

Šest decenija od prve pesme Bitlsa: Početak muzičke revolucije koja je uzdrmala svet

Komentari

Autor: Tanjug

04/10/2022

21:38

Šest decenija od prve pesme Bitlsa: Početak muzičke revolucije koja je uzdrmala svet - Copyright AP/AP Photo

veličina teksta

Aa Aa

Legendarni Bitlsi su pre šest decenija - 5. oktobra 1962. godine - objavili svoj prvi singl "Love Me Do" i označili početak stvaralaštva koje će presudno uticati na istoriju svetske pop muzike.

"Već u toj numeri prepoznajem njihovu genijalnost, i itetkako se može čuti ono što sledi", ocenio je Goran Vasović, gitarista i pevač srpske grupe Eva Braun na koju je liverpulska četvorka izvršila veliki uticaj.

Multimedijalni umetnik Rastko Ćirić, koautor Bitls omaž albuma "Rubber Soul Project" (1996) i "Rubber Soul Project 2" (2013), kaže da je "Love Me Do" "tipičan predstavnik ranog perioda gde je izrazita njihova energija koja je i osvojila svet".

"Mnogi smatraju 'Love Me Do' za jednu od najznačajnijih pesama koje su uradili. To je prvi veliki singl Bitlsa i odatle su krenuli u osvajanje sveta", podseća rok publicista Branimir Lokner.

Sa jednostavim ljubavnim stihovima, pamtljivom i zavodljivom melodijom, potpisana kao delo gitariste Džona Lenona (1940-1980) i basiste Pola Makatnija, "Love Me Do" je bila tek najava izuzetnih stvaralačkih sposobnosti dvojice autora.

Hitovi poput "Please Please Me", "From Me To You", "I Want to Hold Your Hand" i "I Feel Fine" su kao singlovi i na albumima narednih meseci i godina opčinili slušaoce, najpre u matičnoj Velikoj Britaniji, a ubrzo i u velikom delu planete.

Lenon, Makartni, gitarista Džordž Harison (1943-2002) i bubnjar Ringo Star su svetsku popularnost, ali i histeriju koju su izazivali među obožavateljkama, dodatno učvrstili duhovitim i vizuelno originalnim muzičkim filmovima "A Hard Days Night" (1964) i "Help!" (1965), iz kojih su se izdvojile naslovne i brojne druge pesme.

"Po meni jedna od najvažnijih pesma iz tog prvog njihovog perioda je 'She Loves You' zato što je dala glavnu smernicu koja je vodila 'bit' kao pravac. Bitlsi su bili jedni od glavnih rodonačelnika, ali su ga i napustili. Koristili su ga u prvom delu karijere, kasnije su se razvijali kroz više pravaca, stilova i načina ispoljavanja", naglasio je Lokner.

Narastajuću potrebu da se menjaju i muzički istražuju, Bitlsi su pokazali gudačima obojenom Makartnijevom ljubavnom baladom "Yesterday", koja je potom postala jedna od najobrađivanijih pesma ikada, ili Lenonovim samoispitujućom "Nowhere Man" i dirljivim životnim osvrtom u "In My Life" sa albuma "Rubber Soul" (1965).

Prelomni trenutak je ipak usledio sa eksperimentalnim albumom "Revolver" (1966), na kome su gudačka "Eleonor Rigby", razdragana "Yellow Submarine" i Harisonov "Taxman", i istovremenom odlukom da više ne nastupaju uživo, pošto nisu mogli da se čuju na stadionima od vrištanja obožavateljki.

"Koliko su se progresivno razvijali, ta brzina promena u njihovoj muzici, pisanja pesma, je bila takva da nikad ni pre, a siguran sam ni posle, neće se više desiti. 'Love Me Do' je snimljena 1962. a četiri godine kasnije 'Tomorrow Never Knows' je bila jedna od ključnih, pionirskih pesma svetske psihodelije", napomenuo je Vasović.

Ocenivši da "Revolver" pokazuju da su Bitlsi shvatali stvari koje su tada dolazile iz Amerike, naročito iz San Franciska i pripadajuće psihodelične scene, Lokner ističe da su sledeći album "Sgt. Pepper''s Lonley Hearts Club Band" (1967) i njegova "stilska šarenolikost, uz koju je išla psihodelija, pokazali njihovu veličinu".

"Sgt Pepper" je danas shvaćen kao prelomno izdanje od kog su se izvođači sa singlova postepeno preusmerili na albume, a Bitlsi su nastavili da opčinjavaju svet globalnim televizijskim prenosom izvođenja himne ljubavi "All You Need Is Love" (1967) ili za singl netipično dugom pesmom "Hey Jude" (1968), čak i psihodeličnim animiranim filmom "Yellow Submarine" (1968).

Prema rečima Ćirića, "uticaj Bitlsa je mnogo širi od muzike" pošto su dali dopinos "modi, animaciji, kulturi, prosveti čak i literaturi - sve moguće oblasti života su bile osvojene nastupom Bitlsa".

"Bili su revolucionarni u svakom pogledu. Pit Tauzend (gitarista benda Hu) je pričao da ste morali živeti sezdesetih da biste shvatili koliko su bili popularni i uticajni, ne samo u muzičkoj sferi, nego na razni nivoima. Oni puste brkove - pola Engleske i Amerike ih pusti", primetio je Vasović.

U socijalističkoj Jugoslaviji sveprisutna cenzura je bila dosta blagonaklona prema zapadnjačkim Bitlsima i bili su prihvaćeni iz svih aspekata, primećuje Lokner.

"Kao što možemo da vidimo iz istorije jugoslovenske diskografije pevači zabavne muzike i sastavi naklonjeniji pop i rok muzici su prepevavali njihove pesme i to ne u maloj nego u velikoj meri. Čak i pevači koji su bili naklonjeni šlagerskoj muzici. To govori da je cenzura vezano za Bitlse bila vrlo povoljna", ističe Lokner.

U Jugoslaviji kao i svuda u svetu bilo je nekih problema vezano za imidž Bitlsa - bujne, "čupave" fizure na početku njihove karijere nisu prijale konzervativnijim uredno podšišanim građanima, ali Lokner dodaje da "kod dušbrižnika što se tiče same muzike nije bila tolika cenzurisanost".

"Čak je i terminologija u to vreme bila 'Sviraš ko Bitls', 'Jesi ti neki Bitls?' i jako je dugo trajala. Bili smo socijalistička zemlja, malo slobodnija u nekim stvarima. Upravo diskografija je pokazatelj koji govori da je to nailazilo na neku vrstu blagonaklonosti", ističe Lokner.

Na jugoslovenskoj sceni Bitlse su obrađivali, između ostalih, Bijele strijele ("Voli me/Love Me Do"), Indeksi ("Jednom smo se svađali/Nowhere Man"), Ljiljana Petrović ("Obladi obla da") i Josipa Lisac ("Jučer/Yesterday").

Kasnije su im se pridružili Električni orgazam ("I've Got A Feeling" i "Being For the Benefit of Mr Kite") i Dejan Cukić ("Zajedno/Come Together"), dok su Bajaga i instruktori snimili komadić "All You Need Is Love" na kraju svoje istoimene "Samo nam je ljubav potrebna".

Vasović se priseća da se počeo interesovati za muziku i kupio je prvu gitaru 1980. godine kada je saznao da je ubijen Lenon, a njegova Eva Braun je svoju pesmu "Jagodnja polja" nazvala po uzoru na psihodelični klasik Bitlsa "Strawberry Fields Forever".

Eva Braun je i prvi album "Prisluškivanja" simbolično objavila na 30. godišnjicu "Love Me Do" 5. oktobra 1992. godine.

"Hteli smo da napravimo paralelu. Bili smo klinci. Užasno je pretenciozno, ali tad nam se to činilo simpatičnim. To što postoji Eva Braun niko nije kriv osim Bitlsa. Njih krivite, nemojte nas", našalio se Vasović.

Konačno, okrenuti isključivo radu u studiju Bitlsi su, sve više se udaljavajući međusobno kao ljudi i muzičari, uspeli da pre raspada izbace raznoliki dvostruki "Beli album" ("The Beatles" 1968) i labuđi pev "Abbey Road" (1969), gde je kao autor konačno ravnopravno zasjao i Harison ("Something" i "Here Comes the Sun").

Za kraj, snimci svirke u studiju u okviru prethodnog neuspelog pokušaja oživljavanja benda objavljeni su godinu dana kasnije kao zvanično poslednji album "Let It Be" (1970), uz prateći istoimeni dokumentarni film.

Muziku Bitlsa održavaju relevantnom i česta reizdanja starih albuma, a nedavno se pojavila i trodelna dokumentarna serija "Get Back" gde su korišćeni snimci pretežno neiskorišćeni za dokumentarac "Let It Be".

Ćirića zanima "suština - harmonije i struktura pesme" i smatra da reizdanja osim nekih tehičkih manipulacija ne donose ništa novo, ali sigurno dosta znače novim generacijama da se upoznaju sa Bitlsima.

"Mislim da dobar njih prihvata Bitlse kao i njihovi roditelji. Prisutna je ista vrsta energije, komunikacija je direktna, svi glasovi su fenomenalni, oseća se neka radost. To ne može da se izgubi", ocenio je Ćirić.

S druge strane, Lokner je mnogo oprezniji kada je u pitanju vrednovanje muzike Bitlsa sa udaljenosti od 60 godina, jer smatra da će se tek u budućnosti javnost "saznavati mnogi podaci o karijerama mnogih, koje do sada nismo znali".