"Medalja SANU" iz oblasti umetnosti ove godine pripala Ljubomiru Simoviću
Komentari30/09/2022
-10:32
Članovi Predsedništva SANU, na sednici održanoj 29. septembra, usvojili su predlog Komisije za dodelu nagrade "Medalja SANU" da to priznanje za 2022. godinu iz oblasti umetnosti bude uručena akademiku Ljubomiru Simoviću.
Kako je navedeno u obrazloženju odluke, akademik Simović je antologijski pesnik srpskog jezika i dobitnik najvećih nacionalnih priznanja za književni rad i antologijski dramski pisac čije su drame s velikim uspehom prikazivane i nagrađivane u pozorištima kod nas i u drugim zemljama.
Takođe, akademik Ljubomir Simović je istaknuti pisac književnih eseja i dokumentarne proze; istaknuti tumač likovne umetnosti i autor velikog broja eseja o slikarstvu i vajarstvu. Kako se dalje navodi u obrazloženju, on u svojim intervjuima i ostalim javnim pojavljivanjima iznosi jasne ocene društvene stvarnosti i intelektualac je od ugleda i uticaja u Srbiji, te jedan od najaktivnijih članova SANU još od 1988. godine.
Istaknuto je i to da ovogodišnji lauret i kao pesnik i kao dramski pisac uspostavlja stvaralačku vezu s Jovanom Sterijom Popovićem, osnivačem Srpske akademije u delovanju Društva srpske slovesnosti.
Svečana dodela nagrade "Medalja SANU" biće upriličena na skupu povodom obeležavanja Dana Akademije 18. novembra.
Ljubomir Simović rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a diplomirao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Za vreme studija radio je kao urednik i odgovorni urednik studentskog književnog časopisa Vidici. Radni vek je proveo kao urednik u kulturnoj redakciji Radio Beograda.
Objavio je pesničke knjige: Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992), Ljuska od jajeta (1998).
Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994), Učenje u mraku (1995).
Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada.
Simović je 15. decembra 1988. godine izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Komentari (0)