Igre 
Živopisni događaji iz istorije koji su inspirisali "Kuću zmaja": Ko su Stiven i Matilda, vinovnici "Bezvlašća"
Komentari10/09/2022
-19:00
Uzbudljivi obrti serija nastalih na osnovu knjiga Džorža R. R. Martina koji već godinama ljubitelje fantastike drže uz HBO kanale, zapravo su inspirisani stvarnim događajima.
Slavni pisac to nikad nije krio, jer i ne pravi direktne paralele između svojih likova i bilo koje ličnosti iz britanske ili evropske istorije. On zapravo inspiraciju crpi iz ličnosti i događaja koji međusobno nisu na koji način povezani, smeštajući ih u svoj jedinstveni, izmišljeni svet.
Na primer, čuvenu "Crvenu svadbu" iz "Igre prestola" inspirisala su dva potpuno različita događaja iz istorije Škotske. Jedan je Masakr u Glenkou iz 1692. godine u kom su članovi klana Mekdonald pobili svoje goste Kembelove, a drugi "Crna večera" iz 1440. u kom je kralj Džejms II pozvao mladog erla od Daglasa i njegovog brata u svoj Edinburški zamak, da bi ih zatim ubio.
Međutim, nova serija "Kuća zmaja", koja je nastala na osnovu Martinove knjige "Vatra i krv" povezana je sa jednim neobičnim razdobljem britanske istorije.
Vladavina bezakonja
Poznavaoci britanske istorije mogu da povuku brojne paralele u dešavanjima iz "Kuće zmaja" i stvarnim događajima iz razdoblja poznatog kao Bezakonje, koje je obeležio rat među naslednicima Henrija I Stivenom i Matildom između 1135. i 1154.
Wikipedia.org/The British Library Catalogue of Illuminated Manuscripts
U Britanskoj bibliotec čuvaju se srednjevekovni rukopisi koji svedoče o ovoj epohi
Kralj Henri imao je najmanje 27 dece, ali samo tri zakonita naslednika, od kojih je jedan umro nedugo po rođenju. Sve ostale rodile su različite majke i to van bračne zajednice.
Kralja su mogli da naslede samo njegova ćerka Matilda, poznata i kao Mod i njen mlađi brat Vilijam. Budući da je Engleska do pre nekoliko godina sledila pravilo primogeniture koje muškim naslednicima daje prednost nad ženskim, Vilijam je pripreman za Henrijevog naslednika, a Matilda se udala za Svetog rimskog cara i postala carica.
Povezane vesti
Međutim, 1120. nesuđeni kralj udavio se pokušavajući da spase jednu od svojih polusestara u brodolomu, a Matildin muž umro je pet godina kasnije.
Ona se tako vratila u Normandiju koja je tada bila pod upravom engleskog normanskog kralja, a Henri I primorao svoje lordove i barone da se zakletvom obavežu da je poštuju kao njegovu naslednicu.
Kako će se ispostaviti, kralj je s pravom brinuo da velmože neće prihvatiti ženu sa krunom.
Stiven i Matilda
U trenutku kada je njen otac umro 1135, Matilda je sa novim mužem Žofruom i njihovom decom živela u Anžuju na severu Francuske i dok je stigla do Londona da sedne na presto, pretekao ju je njen rođak Stiven od Bloa.
Iako je položio zakletvu Matildi 1127. godine, smatrao je da je on bolji vođa zemlje i da bi Henri verovatno promenio mišljenje i krunisao ga na svojoj samrtnoj postelji.
Tanjug AP/HBO Max via AP
Usledio je dugogodišnji građanski rat, koji su hroničari opisivali kao period u kom su "Hristos i njegovi svetitelji zaspali", a viktorijanski istoričari nazvali "Bezakonjem", zbog haosa koji je navodno vladao u tim godinama.
Matilda, koja je nastavila da koristi titulu carice, napala je Englesku 1139. i nekoliko meseci uspela da vlada kao "lejdi od Engleske i Normandije" i borila se sve do 1148. kada je mač preuzeo njen najstriji sin Henri.
Povezane vesti
Konflikt je pogoršala činjenica da je Matilda ionako bila nepopularna, a Stiven nesposoban da kontroliše ljude oko sebe, pa ga je čak i rođeni brat napustio i pridružio se Matildi.
Čak je i na zvaničnom sajtu britanske kraljevske porodice period nazvan "vladavinom Stivena i Matilde", budući da je praktično nemoguće utvrditi ko je u tim godinama bio na čelu ostrvske zemlje.
Matildin sin je na kraju dobio premoć i Stivena primorao da ga imenuje za svog naslednika. On je umro naredne godine, a njegov sin pet godina kasnije, pa je Henri (Drugi) nastavio da vlada Engleskom i Normandijom.
Kasnije će zaratiti i sa sopstvenom ženom i sinovima, pa čak i greškom ubiti kanterberijskog nadbiskupa u katedrali, ali to je neka druga priča.
Kako je ova priča povezana sa "Kućom zmaja"
Nijedan od likova iz serije "Kuća zmaja" ne odnosi se direktno na istorijske pandane, ali postoje jasne paralele među njima.
"Kuća zmaja" počinje u vreme vladavine Viserisa I Targarijena, kog su lordovi Vesterosa izabrali da nasledi starog kralja Džeherisa I. Međutim, kako serija odmiče, to će biti više obrta kada je reč o tome ko će naslediti Viserisa.
Tanjug AP/HBO Max via AP
Dva lika inspirisana su stvarnom caricom Matildom. Prvi je Renis Velarion "nesuđena kraljica", koja je preskočena u naslednom redu, godinama pre nego što je serija počela. Njen deda Džeheris je svog mladog sina, a njenog ujaka Belona, proglasio naslednikom umesto nje, kojoj bi ta titula po zakonu trebalo da pripada kao unuci od njegovog najstarijeg preminulog sina.
Zbog tog događaja, ubuduće je prednost davana muškim potomcima u odnosu na ženske, čak i kada su one bile u bližoj naslednoj liniji.
Printscreen YouTube/HBO Max
Kad je Belon umro, njegov sin Viseris Targarijen odabran je kao sledeći kralj, čime je Renis ponovo ostala bez krune.
Ipak, bližu paralelu sa Matildom Martin je povukao u liku Renire Targarijen, Viserisove ćerke. Na kraju prve epizode "Kuće zmaja" on je imenuje za naslednicu i traži od mnogobrojnih lordova Vesterosa da joj polože zakletvu.
Printscreen YouTube/HBO Max
Zatim vidimo Dejmona Targarijena, Viserisovog brata, čiji je lik inspirisan Stivenom od Bloa.
Od tog trenutka, priča se odvaja od svojih istorijskih uporišta i delo je u potpunosti Martinove mašte, ali moguće je da će uticaj stvarne prošlosti možda ponovo biti primetan budući da iz tog perioda ima mnogo živopisnih priča.
Četvrtu epizodu "Kuće zmaja" moći ćemo da gledamo u nedelju, 11. septembra na HBO kanalu.
Komentari (0)