Grčki arheolozi pozivaju Unesko da "silom interveniše" i zaštiti Aja Sofiju
Komentari31/08/2022
-18:16
Udruženje grčkih arheologa (SEA) objavilo je otvoreno pismo kojim su pozvali generalnog direktora Uneska Odri Azule da "silom interveniše" i zaštiti Aja Sofiju u Istanbulu.
Jedno od najvažnijih religijskih i kulturnih znamenitosti sveta, Aja Sofija pod zaštitom je Uneska od 1985. Originalno je izgrađena kao pravoslavni hram, ali je posle dugogodišnjeg statusa muzeja 2020. proglašena za džamiju.
Prema tvrdnjama SEA, poslednjih godina na meti je vandalizma i pretrpela je značajna oštećenja, zbog čega su arheolozi pozvali na njenu zaštitu.
SEA je sadašnju upravu Aja Sofije nazvala "destruktivnom", prenosi Art News.
Izgrađena u vrema vizantijskog cara Justinijana I između 532. i 537. godine sve do 1453. važila je za najveću hrišćansku bogomolju na svetu.
Te godine Konstantinopolj je pao pod vlast Otomanskog carstva, a Aja Sofija pretvorena u džamiju. Mustafa Kemal Ataturk, jedan od najvećih turskih reformatora, 1935. pretvorio ju je u muzej, ali je 2020. izgubila taj status, što je značilo da je svakodnevno posećuje ogroman broj vernika, bez ikakve kontrole.
U otvorenom pismu arheolozi ukazali su i na nedavno oštećenje koje su pretrpeli mermerni podovi tokom nezgode sa mašinama za čišćenje, ali i na vandalizam primećen na Carskoj kapiji i mozaiku Bogorodice sa Hristom.
U pismu SEA stoji: "Nedostatak kontrole posetilaca u odsustvu radnika obezbeđenja svedoči indiferentnosti prema zaštiti ovog spomenika i prepušta njegovu zaštitu volji svakog posetioca ili hodočasnika. Opravdano postoji briga u Turskoj i na svetskom nivou o budućem životu jedinstvene Aja Sofije".
Podsećamo, turski istoričari umetnosti koji vode računa o očuvanju Aja Sofije prošlog meseca su upozorili da je za čišćenje njenog poda upotrebljena neadekvatna teška mehanizacija koja je oštetila mermerni pod.
Takođe, 18. aprila ove godine Tursko udruženje istoričara umetnosti zabeležilo je oštećenja na vratima, koja su najverovatnije namerno nastala.
"Otkrili smo da su istorijske Carske dveri Aja Sofije u ovakvom stanju i fotografisali smo ih oko 20.45 sati", napisali u oni na Tviteru, uz fotografiju pukotina na vratima.
Incident je otvorio pitanja o tome kako se vodi računa o ovom mestu, budući da je svakodnevno otvoreno za islamska bogosluženja.
Mari Iv Lafontan, istoričarka umetnosti koja proučava srednjevekovnu umetnost i prakse konzerviranja, objašnjava da su sveta mesta, bilo da je reč o crkvi ili džamiji, ipak namenjena svakodnevnoj upotrebi.
"Kao istoričari i konzervatori samo možemo da se nadamo da će posetioci, vernici ili oni koji to nisu, tretirati građevinu sa poštovanjem, kao i oni delovi vlasti kojima je poverena briga i čuvanje ovog neprocenjivog kulturnog blaga, bez obzira na versko opredeljenje", rekla je Lafontan tada za ArtNet.
Komentari (0)