Igre 
Mašine oštetile mermerni pod Aja Sofije: Stručnjaci zabrinuti za bogomolju koju poštuju i muslimani i hrišćani
Komentari30/06/2022
-10:13
Teška mašinerija navodno je oštetila mermerni pod Aja Sofije, što je izazvalo negodovanje istoričara umetnosti koji brinu o njenoj konzervaciji.
Građevina iz ere Vizantije godine 2020. ponovo je preobraćena u džamiju i umesto Ministarstva za antikvitete, prešla u nadležnost Ministarstva verskih poslova u Turskoj.
Prošle nedelje je u nekadašnji hrišćanski hram uneta mašinerija za duboko čićenje, a prema pisanju turskog lista "Cumhuriyet" nanela je "užasnu štetu" mermeru.
"Kad je Aja Sofija bila muzej, ljudi su je posećivali s velikim poštovanjem. Sada je to kao vašar", beleži list.
Mesto koje je pod zaštitom Uneska, smatra se jednom od najvažnijih verskih i kulturnih građevina na svetu, koju poštuju i muslimani i hrišćani.
Povezane vesti
Bogomolju je izgradio vizantijski car Justinijan Prvi između 532. i 537. godine, kada je grad još nosio naziv Konstantinopolj i važi za jedan od najlepših primera arhitekture tog doba.
U početku je bila najveći hrišćanski hram na svetu, ali je nakon pada Konstantinopolja pod vlast Otomanske imperije 1453. preobraćena u džamiju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Turski vođa Mustafa Kemal Ataturk pretvorio je Aja Sofiju u muzej 1935. proglasivši je "otvorenom za sve narode i religije".
Tokom vekovima duge istorije ovog kulturnog spomenika, izgubljen je veliki broj vrednih predmeta i mozaika koji su joj pripadali, a od njenog vraćanja u status džamije, sve je više izveštaja o tome da mesto trpi različite vidove oštećenja.
Prva je "nastradala" Carska kapija, koja potiče iz šestog veka i na kojoj se nalazi ikona Isusa, Marije Egipćanke i Bogorodice, donete iz Hrama Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu. Prema verovanju, kapija je napravljena od drveta od kog je bila sagrađena Nojeva barka.
Međutim, 18. aprila ove godine Tursko udruženje istoričara umetnosti zabeležilo je oštećenja na vratima, koja su najverovatnije namerno nastala.
"Otkrili smo da su istorijske Carske dveri Aja Sofije u ovakvom stanju i fotografisali smo ih oko 20.45 sati", napisali u oni na Tviteru.
Povezane vesti
Incident je otvorio pitanja o tome kako se vodi računa o ovom mestu, budući da je svakodnevno otvoreno za islamska bogosluženja.
Povezane vesti
Mari Iv Lafontan, istoričarka umetnosti koja proučava srednjevekovnu umetnost i prakse konzerviranja, objašnjava da su sveta mesta, bilo da je reč o crkvi ili džamiji, ipak namenjena svakodnevnoj upotrebi.
"Kao istoričari i konzervatori samo možemo da se nadamo da će posetioci, vernici ili oni koji to nisu, tretirati građevinu sa poštovanjem, kao i oni delovi vlasti kojima je poverena briga i čuvanje ovog neprocenjivog kulturnog blaga, bez obzira na versko opredeljenje", rekla je Lafontan.
Drugi su imali nešto oštrije kritike na račun toga kako se Turska brine o Aja Sofiji, piše Art Net.
Ari Amaja Akermans, kulturni kolumnista iz Istambula, smatra da je vraćanje statusa ovog spomenika u džamiju, simbol "savremene Turske u kojoj se nasleđe 'drugih' uništava i pljačka u sred bela dana, kako bi se otvorila vrata nekontrolisanom razvoju ili iz jednostavnog uživanja u vandalizmu".
On je nedavno objavio i tvit u kom se vidi helijumski balon u obliku Mini Maus koji lebdi uz istorijske mozaike na tavanici Aja Sofije, komentarišući da je Aja Sofija sada posvećena "mnogo poznatijem božanstvu".
"Slike na društvenim mrežama su užasavajuće. Gužve, pakovanja od hrane na podu, ljudi koji gule delove zidova, a sada i ispucali podovi. Koja je pouka ovoga? Selektivna politika tretiranja verskog nasleđa, gotovo isključivo u svrhu propagande", rekao je Amaja Akermans za Artnet.
Komentari (0)