Sa šest napisao prvu kompoziciju, sa osam puni dvorane: Čudesna priča Andreja Stojanovića, muzičkog čuda od deteta

Muzičko čudo od deteta Andrej Stojanović (9) iz Norveške skrenuo je pažnju na sebe svojim kompozitorskim stvaralaštvom kojim je počeo da se bavi već sa četiri godine. Sa šest je iskomponovao i svoju prvu kompoziciju "Valcer za Ivanku" koju je posvetio svojoj profesorki, a u četvrtak je na Filmskim susretima u Nišu premijerno prikazan i film "Logor smrti u Karašjoku" za koj je ovaj dečak komponovao sedam kompozicija. Sve govore o stradanju srpskih logoraša za vreme Drugog svetskog rata u logorima u Norveškoj.

Ovim povodom Andrej Stojanović je doputovao u Srbiji, kako sam kaže, poprilično uzbuđen zbog toga što je dobio priliku da se  pokloni niškoj publici. Ipak, kaže u razgovoru sa Euronews Srbije, tremu nema. 

"Nije mi bilo teško da komponujem za ovaj film, ali jeste bilo poprilično izazovno. Morao sam da stvorim muziku koja je skroz suprotna onome što ja volim da radim. Tačnije, ja uživam u stvaranju vesele muzike jer često inspiraciju pronalazim u igri, ali tematika za ovaj film je bila sasvim suprutna tome. Uzbuđen sam zbog premijere, a tremu nemam", kaže on.

Inače, Andrej je apsolutni sluhista, zaljubljenik u komponovanje i klasičnu muziku, čija se dela već izvode po evropskim koncertnim dvoranama. Njego otac, Miloš Stojanvić, kaže da put do saznanja da njihov sin ima ovakav talenat je zapravo bio nesvakidašnji. Naime, dečak je imao problem sa sluhom još od rođenja, ali nakon operacije, to se promenilo i porodica Stojanović tada doživljava veliko iznenađenje koje je, kako kaže Miloš, promenilo tokove njihovog života.

Euronews Srbija

"Andrej je imao problema sa sluhom, ali je nakon jedne operacije počeo da čuje. Zbog toga smo dobili specijalnog pedagoga u vrtiću, jer je kasnio sa govorom. On nam je preporučio da ga upišemo da igra šah ili da svira neki instrument. Pošto je bio još mali za šah, imao je tri godine, odlčili smo da ga upišemo u lokalnu muzičku školu. Nakn toga se sve promenilo. Muzikom je počeo da se bavi sa četiri, a već sa pet godina je primljen na Institutu za talente u Oslu. To je zapravo bio početak njegove karijere. Sa šest je iskomponovao prvu kompoziciju "Valcer za Ivanku" koji je posvetio svojoj profesorki Ivanki Stojadinović. Sa sedam je napsao prve simfonije koje su izvođene u Italiji. Uz Mocarta i Andreja je otvoren festival u Narni. Na koncertu su svirali ukupno šest njegovih dela u trajanju od 40 minuta", priča njegov otac.

Kako je rekao, publika je bila oduševljena kompozicijama, dobio je specijalnu zahvalnicu i priliku da i u Italiji vežba sa profesionalncima. Od tada mediji su o njemu počeli da pišu kao o "čudu od deteta".

Upitan kako porodica prati ovog talentovanog dečaka, njegov otac kaže da je izazov veliki, ali da vremenom postaje lakše jer je i Andrej sada veći dosta samostalniji.

"Andrej pohađa redovnu osnovnu školu, a muzičko obrazovanje sitče privatno. Insitut u Oslu je bio zatvoren tokom pandemije, pa je bilo samo onlajn nastave što je za njega bilo teško izvodljivo jer je pijanista. Tako smo i upoznali profesorku Ivanku i shvatili da ona može da mu pomogne za predmete kao što su harmonija i analiza u kojima je on osvajao razna prva mesta na takmičenjima i to u kategoriji sa decom uzrasta 17 i 18 godina", kaže on.

"Ne volim kada me upoređuju sa Mocartom ili Betovenom"

Sa druge strane Andrej za Euronews Srbija kaže da uživa dok stvara, da inspiraciju pronalazi svuda, često tokom igre, kao i se dešava da mu često na pamet padne gtovo cela kompozicija. Pored toga, kaže i da uživa u takmičenjima na kojma gotovo uvek osvoji prvo mesto.

"Volim da se takmičim, baš mi je zabavno. Nemam problem što su konkrenti često stariji od mene, ne smeta mi koliko ima godina. Na sve gledam kao izazov. Razmišljam samo o tome kako stvaram. Vežbam svaki dan, po par sati dnevno. Međutim, imam vremena i da se družim sa braćom, drugarima i psom koji se zove Nero. Pored muzike, bavim se i sportom. Teniram košarku dva puta nedeljno i jednom idem na plivanje", dodaje.

Andrej kaže da uprkos svemu najviše uživa u muzici i njenom stvaranju, imponuje mu to što za njega kažu da je veliki talenat, ali dodaje da ne voli epitete koje mu nameću u vidu "mali Mocart".

"Moj obmiljeni kompozitor je Betoven, i ne volim što me upoređuju sa Mocartom. Zapravo, ne volim da me upoređuju sa bilo kojim velikanom svetske muzike i tu mislim i na Betovena i Mocarta. Ja sam Andrej Stojanović i voleo bih da to ime svi zapamte" , rekao je Andrej na kraju razgovora za Euronews Srbija.