Operska diva Dragana Radaković: Najlepše je pevati u svojoj zemlji

Pravo iz Ljubljane, gde nastupa u novoj produkciji čuvene opere "Toska", Dragana Radaković odlazi u Nicu, zbog nastupa 25. juna na Gala koncertu.

Svoju izuzetno bogatu opersku biografiju ostvarila je na brojnim evropskim i svetskim operskim scenama (preko 1.040 predstava do danas, prim. aut.), a već više od decenije, karijera Radakovićeve se i odvija isključivo na inostranim scenama. Paralelno sa nastupima, Radakovićeva je posvećana profesorskom pozivu i svojim studentima Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

Toska spada među najviše izvođenje opere. Da li je i za vas posebna, i šta mislite zbog čega ponajviše iznova i iznova privlači publiku?

Toska je naslov koji svaki sopran želi da ima na svom repertoaru. Zahtevna je uloga, traži vokalnu i umetničku zrelost. Posebno je glumački izražaja: strastvena, posesivna, ljubomorna i hirivita žena koja je spremna sve da učini za svoju ljubav.

Od 12 produkcija, koliko ste do sada izneli, koja je bila najzahtevnija?

Od 12 produkcija koliko sam pevala, možda je najuzbudljivija bila Toska u operi u Budimpešti. Kada su me bukvalno "skinuli" sa skijaške staze. Bila je zima 2016. godine, bila sam sa porodicom na skijanju u Italiji. Mi na stazi, kad zevoni telefon, zove Opera iz Budimpešte, pita da li možete da "uskočite" u predstavu Toska za dva dana. Ja naravno kažem "da" i odletim prvim avionom za Budimpeštu. Eto to mi je ne zaboravno iskustvo koje ću pamtiti.  

Koje su impresije iz rada sa kolegama u Ljubljani? 

Rad u Ljubljani sa kolegama bio je fantastičan, ali i turbulentan. Naime, tokom perioda od mesec dana, testirali su nas jednom nedeljno na koronavirus, nažalost u jednom momentu bili su pozitivni na dirigent iz Japana i tenor iz Italije. Tako da su napustili produkciju i došli su novi umetnici. Rad je nastavljen po planu...  

Razlikuje se li se u mnogome rad na domaćim scenama ili tamo negde?

Već više od 12 godina pevam isključivo u inostranstvu. Veoma sam zadovoljna organizacijom i planom svih premijera i predstava jer se datumi ne pomeraju. Međutim, kod nas je dosta čest slučaj da se prvobitni datum ne ispoštuje, tako dolazi do promene, što recimo meni ne odgovara jer sam tada na drugom kraju sveta. Ali sa velikim zadovoljstvom se odazovem na sve nastupe ili koncerte u Srbiji kad sam u mogućnosti, jer naravno najlepše je pevati u svojoj zemlji.

A sem pevanja, šta je za vas opera?

Opera je za mene život, to je moja strast, moja profesija, ljubav i karijera koja traje već skoro 30 godina. Sledeće godine, 2022, obeležiću 30 godina umetničkog rada jednim velikim koncertom u Beogradu. 

Privatna arhiva

Ostvarili ste mnoge uloge, pa koja je vama najbliža, koja je pak bila najzahtevnija, a o kojoj danas sanjate?

Sve su mi uloge drage i za sve sam vezana posebnim nitima. Nabuko mi je otvorio vrata sveta. Sa ulogom Abigaille, sam počela inostranu karijeru. Ali mi je isto toliko draga uloga Aide, Norme, Leonore, Odabelle... Recimo sa ulogom Turandot nastupala sam na najvećim operski scenama. Ona me je najviše proslavila!  

Ono što bi volela u budućnosti da pevam je nemački repertoar. Posle mnogo otpevanih  italijanskih uloga sada bi volela da se ostvarim u ulogama Štrausa i Vagnera.  

Recite nam više o nastupu u Nici, koji vas očekuje? Koja su vam očekivanja?

U Nici pevam Gala koncert 25. juna, tamo gostujem već treći put, bila sam 2018. i 2019. To je jedna od najlepših operski kuća, koja se nalazi na Azurnoj obali, tako da iz garderobe gledate na more. Sa ovim koncertom zatvara se sezona, što je velika čast i zadovoljstvo pevati sa prestižnim imenima iz sveta opere.