Igre 
Ruždi godinama živeo van javnosti, knjiga "Satanski stihovi" razljutila radikalne islamiste, na pisca bačena fatva
Komentari13/08/2022
-21:55
Godine 1988. indijski pisac Salman Ruždi objavio je knjigu "Satanski stihovi", jednu od najkontroverznijih knjiga u novijoj književnoj istoriji kojom je promenio ne samo književnost, već i sopstveni život. Zbog ove knjige Ruždi je postao "progonjeni vuk", a on meta za islamske ekstremiste.
Ruždi je u petak veče napadnut u Njujorku tek što je izašao na binu gde je trebalo da govori. Napadač je uhapšen i optužen za pokušaj ubistva Ruždija koji je godinama primao pretnje smrću zbog pomenute knjige, pa je zato izbegavao pojavljivanje u javnosti, a jedno vreme je morao i da se krije.
Ruždi je mislio da mu je život "ponovo veoma normalan" i da su strahovi od napada postali prošlost, a to je rekao novinaru dve sedmice pre nego što je napadnut, piše Gardijan. "Bilo je to davno. Nekoliko godina je bilo ozbiljno, ali otkako živim u Americi, nisam imao više problema", rekao je Ruždi.
Pisac je sebe nazvao optimistom, ali i istakao da je loša stvar što su pretnje smrću danas postale uobičajene. Naglasio je da bi i za njega tada sve bilo mnogo opasnije da su postojale društvene mreže.
Ljutnja koju su "Satanski stihovi" izazvali u muslimanskom svetu išla je do tih granica da se prvi put u modernom dobu, na jednu knjigu i njenog autora baci kletva, odnosno da se od strane iranskog verskog vođe Homeinija izda fatva, naredba vrhovnog imama da se Salam Ruždi ubije.
Knjiga je zabranjena u Indiji, odakle je ovaj pisac, a potom i u drugim zemljama poput Kenije, Tanzanije, Venecuele, Južnoafričke Republike, Singapura.
AP/Rajanish Kakade
Salman Ruždi, književnik koji je i sam rođen u muslimanskoj porodici u Indiji, morao je da zauvek promeni način života. Bio je primoran da se stalno krije, menja mesta boravka i da decenijama strepi od onog što mu se u Njujorku nedavno nažalost i dogodilo.
Povezane vesti
Osim što je doživeo bezbrojne pretnje njemu lično, mnogi svetski izdavači koji su se usudili da štampaju "Satanske stihove" bili povređivani, ranjavani, pa čak kao u slučaju japanskog izdavača Hitošija Igarašija - ubijeni.
Rođen u Indiji u muslimanskoj porodici, Ruždi je bio primoran da se krije više od decenije, jer su ga mnogi "lovili" tokom godina, povređujući - čak i ubijajući - neke od njegovih prevodilaca usput. Ali zašto su 'Satanski stihovi' bili tako kontroverzni? I zašto još uvek izaziva takvo osećanje?
O čemu govori kontroverzna knjiga
Ruždijeva knjiga, iako čista fikcija, napisana u formi sekvenca snova, izaziva i ponekad se čini da ismejava neke od najosetljivijih načela muslimanskih verskih uverenja. Barem je takvo tumačenje u islamskim zemljama.
Muslimani širom sveta veruju da je anđeo Gibril ili Gabriel na engleskom, posetio proroka Muhameda i recitovao mu Božje reči tokom perioda od 22 godine. Ove reči je Muhamed zatim ponovio svojim sledbenicima, koje su na kraju zapisane i postale su stihovi i poglavlja muslimanske svete knjige, Kurana.
AP/Tony White
Upravo u "Satanskim stihovima", jedan od glavnih likova, Gibril Farišta, ima niz snova u kojima postaje njegov imenjak, anđeo Gibril, i koji susreće nekog drugog na sličan način kako je sreo proroka Muhameda. Da stvar bude gora, autor je odabrao provokativno ime za proroka Muhameda, u njegovom romanu ga je nazvao Mahound – nadimak koji su ponekad koristili hrišćani u srednjem veku.
Takođe, Ruždijev Mahound stavlja svoje reči u usta anđela Gibrila i isporučuje predanje njegovim sledbenicima koji „pogodno potkrepljuju njegove sebične svrhe“. Ovo je razbesnelo muslimansku zajednicu koja je smatrala da je autor, kroz svoje izmišljeno prepričavanje ključnih događaja islama, implicirao da je prorok Muhamed sam izvor otkrivenih istina, a ne Bog. Očigledno "iskrivljavanje“ Kurana je ogorčilo ekstremiste među muslimanima.
U trećem poglavlju tog dela, autor piše i o fanatičnom religijskom lideru, koji boravi u izgnanstvu, što mnogi povezuju sa Homeinijevim boravkom u Parizu.
Povezane vesti
Februara 1989. godine, nakon nasilnih pobuna protiv knjige u Pakistanu, ajatolah Homeini, tadašnji vrhovni vođa Irana i šiitski učenjak, izdao je fatvu pozivajući na smrt Ruždija i njegovih izdavača,i pozvao je Muslimane da ga otkriju i da podrže one koji mogu da ga ubiju, ako to sami nisu u stanju da urade. Ponuđena je i nagrada od 3 miliona dolara.
Ruždi je u to vreme živeo u Londonu i britanska konzervativna vlada Margaret Tačer davala mu je policijsku zaštitu 24 sata dnevno, iako su protiv njega bili ne samo islamisti nego i neki britanski političari.
Britanski laburistički poslanik Kit Vaz predvodio je marš kroz Lester ubrzo nakon što je izabran 1989. pozivajući da se knjiga zabrani, dok je konzervativni političar Norman Tebit, bivši predsednik stranke, nazvao Ruždija „izuzetnim negativcem.“
Novinar Kristofer Hičens čvrsto je branio Ruždija i pozvao kritičare da osude nasilje fatve umesto da krive roman ili autora. Hičens je smatrao da je fatva uvod u kulturni rat za slobodu. Uprkos omekšanoj politici Irana 1998. godine, njihova državna novinska agencija je 2006. objavila da će fatva ostati na snazi zauvek pošto nju može da ukine samo osoba koja je ju je izdala, a Homeini je tada već bio mrtav.
Komentari (0)