Igre 
Misteriozni "Pikaso sa istoka": Kineski umetnik čije su slike skuplje od Benksijevih i Van Gogovih
Komentari21/06/2022
-06:57
Džan Dacjan možda (još) nije zvučno ime na zapadu, ali u Kini slike ovog umetnika na ceni su koliko i Vorholove i Moneove.
Majstor klasičnog kineskog slikarstva, koji se u poznim godinama stvaralaštva poigravao sa modernizmom i apstrakcijom, prema mišljenju mnogih je "Pikaso sa istoka" kako zbog svoje sposobnosti da prevaziđe okvire žanra, tako i zbog vrtoglavih cena koje dostižu njegove slike.
U aprilu je, gotovo 40 godina posle njegove smrti, Džanova slika "Pejzaž po Vangu Sjimengu" postala njegov najskuplji rad, dostigavši iznos od 47 miliona dolara na aukciji kuće Sotbi u Hongkongu.
Slike ovog umetnika prodate su za ukupno 354 miliona dolara 2016. godine, što je više nego što su bilo čija dela dostigla na aukcijama u toj godini, a prošle godine završio je na šestom mestu, nadmašivši čak i Van Goga i Benksija.
Prema mišljenju Marka Džonsona, profesora Univerziteta u San Francisku, Džan postaje sve popularniji.
profimedia
"Nema sumnje da je Džan Dacjan jedan od najvažnijih umetnika 20. veka. Njegov rad je referenca na svetsku kulturu, a istovremeno je duboko ukorenjen u klasičnu kinesku tradiciju. Nema sumnje da će se cene njegovih dela uskoro udvostručiti", rekao je Džonson za CNN.
Između dva sveta
Rođen u Sičuan provinciji na jugozapadu Kine, Džan je od malih nogu pokazivao talenat za slikanje. Upisao je studije oslikavanja tkanine i tkanja u Japanu, gde je učio od uglednih kaligrafa i slikara, a zatim nastavio usavršavanje u Šangaju.
Povezane vesti
Preslikavanje klasičnih kineskih remek-dela, bilo je ključni deo njegovog obrazovanja, pa je naučio da vešto "falsifikuje" velike umetnike Ming i Ćing dinastije.
profimedia
Za njegove slike pročulo se tridesetih, pre nego što je proveo dve godine proučavajući i mukotrpno preslikavajući živopisne murale u budističkim pećinama Dunhuan, a to iskustvo obeležilo je njegovo kasnije stvaralaštvo.
Počeo je da koristi širi spektar jarkih boja, oživljavajući njihovu popularnost u slikarstvu gotovo samostalno.
"Praktično je revolucionarizovao potencijal klasičnih kineskih slika, jer je otkrio tu neverovatno bogatu i izražajnu paletu, koja je ostala u senci strožeg i svedenijeg akademskog izraza", objašnjava Džonson.
Međutim, dolazak komunista na vlast 1949. godine nije odgovarao ovom slobodnjaku, jer su čelnici partije na tradicionalnu kinesku umetnost gledali kao na prepreku ekonomskom progresu.
Zato je, kao i mnogi drugi umetnici, napustio Kinu početkom pedesetih i živeo u Argentini i Brazilu, pre nego što će se trajno nastaniti u Kaliforniji.
profimedia
Preseljenje na drugi kraj sveta otvorilo ga je za različite nove uticaje, a glavnu promenu u njegov stilski izraz, doneo je "pokai", apstraktni stil prskanja boje po platnu.
Povezane vesti
Jedan od razloga zbog kog se okrenuo takvom izrazu je i taj što mu je vid rapidno propadao usled dijabetesa, pa su njegove artikulisane poteze četkicom zamenili vrtlozi boje i obrisi planina, reka i drveća.
Oblici su se na njegovim slikama sada tek nazirale, ali je umetnik stajao iza toga da je ono što radi i dalje ukorenjeno u kineskoj tradiciji.
Duge svilene ogrtače i belu bradu nosio je i decenijama nakon što se preselio u Ameriku, a modni uzor bio mu je drevni slikar Vang Mo.
Povezane vesti
Ipak, bilo je jasno da je Džan bio barem delimično inspirisan i američkim slikarima kao što su Džekson Polom i Vilem de Kuning.
Nova generacija kolekcionara
Džanove slike čuvaju se u velikim institucijama kao što su MOMA muzej u Njujorku i Muzej lepih umetnosti u Bostonu, ali meteorski rast vrednosti njegovih slika na tržištu poklapa se sa skokom kupovne moći Kineza.
Pre oko dve decenije Kina je kontrolisala samo jedan procenat svetskog tržišta umetnina, a Džan se 2002. godine nalazio tek na 80. mestu prema cenama koje su njegove slike postigle na aukcijama.
Sada, kada je Kina drugo najveće tržište umetnina posle Amerike, situacija se menja, piše CNN.
Potražnju za Dženovim slikama pokrenuli su kineski kolekcionari, a uprkos tome što muzeji u toj zemlji aktivno rade na otkupu njegovih slika, većina njih je i dalje u rukama privatnih kupaca.
Sotbi nije želeo da oda ko je u aprilu kupio "Pejzaž po Vangu Sjimenu", modernu verziju slike iz 12. veka koja važi za jednu od najvećih u istoriji kineske umetnosti.
"On ne slika i ne imitira - on uči od ovih drevnih učitelja i majstora", ocenjuje Džonson.
Bio je toliko vešt u osmišljavanju novih verzija klasičnih remek-dela, da su njegove slike često i za njegovog života vredele više od originala.
Susreo se sa Pikasom u Parizu 1956. a španski "kolega" ga je zamolio da oceni neke od njegovih slika koje je radio u kineskom stilu. Diplomata, kakav je po prirodi bio, Džan mu je odgovorio da ne poseduje adekvatan pribor, pa mu je poklonio selekciju kineskih četkica.
Njihov sastanak zabeležen je u medijima kao "susret istoka i zapada".
Komentari (0)