Igre 
"Kako je Hari postao drvo": Film Gorana Paskaljevića u kom je glavnu ulogu igrao junak serije "Peaky Blinders"
Komentari13/06/2022
-23:01
Mnogo pre nego što će blistati u filmovima kao što su "28 dana kasnije", "Betmen", "Početak" i seriji "Peaky Blinders", Kilijan Marfi tumačio je važnu ulogu u jednom od filmova legendarnog srpskog reditelja Gorana Paskaljevića - "Kako je Hari postao drvo".
Paskaljević, u čiju je čast prošle nedelje održana tribina "Gorostas velikog platna" u Domu omladine Beograda, bio je te 2001. godine u trci za "Zlatnog lava", koji mu je ipak izmakao, ali je dobio mnogo pohvala kritičara.
Ova koprodukcija (u punom smislu te reči) zasnovana je na kineskoj narodnoj priči, scenariju koji je prvo pisan na srpskom, a potom prevođen na engleski, i sniman uz podršku italijanskog producenta u Irskoj, a podjednako je priča o balkanskom koliko i o irskom mentalitetu.
Iako su mnogi smatrali da je inspiracija za njegovog protagonistu Slobodan Milošević, i reditelj, a i zvezda Kolm Mini više puta su objasnili da je njihov Hari mnogo dublja ličnost.
Upitan jednom prilikom da li je lik glavnog protagoniste zasnovao na bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, Mini je rekao: "Naravno da sam razmišljao o njemu, ali to mi nije bila namera niti me je Goran usmeravao u tom pravcu. Ipak, jasno mi je, bar po onome što znam iz medija, da će mnogi u Harijevoj fatalnoj tvrdoglavosti prepoznati vašeg bivšeg predsednika. No, to nije film ni o Miloševiću, ni o IRA-i, ni o politici, nego o mnogo strašnijem i univerzalnijem problemu – ljudima koji puštaju korenje i uništavaju svoje bližnje".
Stvaranje neprijatelja
A priča govori o Hariju koji uzgaja kupus u jednom malom selu u Stiltonu i pokušava da izađe na kraj sa tragičnim gubitkom sina u ratu sa Engleskom, a nedugo potom i žene, koja je preminula od tuge.
I dok on odlučuje da se odrekne ljubavi i mržnju koristi kao gorivo koje će ga održati u životu, iznova mu se vraća san u kom se pretvara u drvo, koje zatim iseku, kako bi napravili mrtvačke kovčege.
Prinskrin/Youtube/Promo RTVojvodine
Povezane vesti
"Čovek je odraz svojih neprijatelja", kaže on svom jedinom preostalom, naizgled ograničenom sinu Gasu (Kilijan Marfi). Njegov neprijatelj bira najmoćnijeg čoveka u selu, vlasnika paba i prodavnice Džordža (Adrijan Danbar).
Taj čovek ima i dodatni posao provodadžije i dovodi žene iz drugih sela za muškarce iz Stiltona. Gas, međutim, baca oko na njegovu novu devojku Ajlin (Keri Kondon), a Hari, koji se u početku tome protivio, sada vidi priliku da se na taj način reši Džordža.
Njegova ogorčenost vodi ga tome da druge koristi kao alat svoje mržnje, ali njegov plan na kraju potpuno razara njegovu porodicu i on ostaje sam.
"Film je inspirisan kineskom pričom koju mi je sin dao da pročitam. Ona govori o čoveku koji je izgubio smisao života i pronalazi ga u mržnji i stvaranju neprijatelja. Setite se da je do 5. oktobra u modi bilo stvaranje neprijatelja na sve strane. Shvatio sam da u svetskoj kinematografiji nikada nisam video tu temu, da čovek stvara sebi neprijatelja pokušavajući da ga uništi dokazujući time svoju snagu", rekao je Paskaljević u jednom intervjuu.
Tu kinesku priču ispričao je Rikardu Tociju, jednom od najvećih evropskih producenata, a kada se ukazala prilika da se film snima u Irskoj, oberučke su prihvatili.
"Irska je izolovana zemlja, imaju neprijatelje Engleze 700 godina, još uvek su u previranju, inadžije su kao i mi, dosta su ruralna sredina kao i mi, i ta priča je počela da se lepi za Irsku. Kristin i ja smo napravili prvu verziju scenarija pa se uključio Stiven Volš, irski pisac. Od irskog fonda smo tražili sredstva i dobili pola miliona maraka, a kad je film bio gotov, šef njihovog fonda Rod Stoleman mi je napisao pismo da je to najirskiji film snimljen u Irskoj za poslednjih deset godina. Proveo sam tamo osam meseci sa ekipom, i ušao u avanturu pravljanja irskog filma koji treba da bude univerzalan, a da pri tom inspiracija dolazi iz mog stomaka, iz Srbije, jer Srbija je moj stomak, ne misao ili pamet nego stomak", rekao je reditelj.
Irski inat
Prema mišljenju mnogih, jedna od najboljih uloga Kolma Minija upravo je u Paskaljevićevom filmu. Dok je glumac i ranije imao priliku da igra problematične Irce, ovde je istovremeno i zlikovac i žrtva sopstvene opsesije koja podjednako proždire i njegove bližnje i njega samog.
Povezane vesti
Kroz šalu ispričao je, prilikom jednog intervjua, kako Paskaljević tokom snimanja uporno daje instrukcije na srpskom. Kolm naravno ne priča srpski, niti razume, ali je umeo odlično da reprezentuje srpski inat.
Prinskrin/Youtube/Promo RTVojvodine
U jednom intervjuu je rekao da je to jedan od njegovih omiljenih filmova koje je snimio.
"Bili smo favoriti za glavnu nagradu Festivala u Veneciji, ali se, kako su nam rekli, zbog raznih političkih gluposti to nije desilo. Ipak, odziv u Veneciji je bio fenomenalan, a naredne nedelje trebalo je da idemo u Toronto na festival. Međutim, kada smo iz Venecije krenuli preko Pariza za London, bio je 11. septembar. Svet se potpuno promenio", ispričao je glumac, prisetivši se da su baš tada u terorističkom napadu na Ameriku srušene njujorške Kule bliznakinje.
To je jedan od razloga zbog kojih film nije dospeo u redovnu distribuciju i prema rečima Mikija, "na neki način je nestao".
"Oduvek sam smatrao da je to vrlo, vrlo nesrećan slučaj za taj film, jer je briljantan. Goran Paskaljević je jedan od najvećih autora", rekao je tada irski glumac.
Paskaljević je diplomirao filmsku režiju na čuvenoj Praškoj akademiju (FAMU). Snimio je više od 30 dokumentarnih i kratkih filmova, i 18 igranih, od kojih su mnogi ovenčani nagradama i pohvalama u svetu.
Tanjug/Sava Radovanović
"Zlatnu arenu“ dobio je već za prvi film "Čuvar plaže u zimskom periodu", koji je osvojio i Posebno priznanje na Filmskom festivalu u Berlinu.
Danas se mnogi njegovi filmovi ubrajaju u antologijske: "Pas koji je voleo vozove", "Poseban tretman", "Varljivo leto '68", "Suton", "Anđeo čuvar", "Zemaljski dani teku", "Tango Argentino", "Tuđa Amerika", "Bure baruta", "Kad svane dan".
U poslednjem periodu je sarađivao sa glumcem i producentom Lazarom Ristovskim na ostvarenjima "San zimske noći", "Optimisti", "Medeni mesec".
Poslednji dugometražni igrani film "Uprkos magli" (2019) radio je u Italiji u njihovoj kompletnoj produkciji.
Preminuo je 25. septembra 2020. godine u Parizu.
Komentari (0)