Igre 
Euronews Srbija u poseti ekipi predstave "Naš sin": Pozorišna drama koja se igra u stanu
Komentari13/06/2022
-07:30
Osmi Hartefakt festival održava se ove godine na dve lokacije, u Bitef teatru i u novom pozorišnom prostoru u Beogradu, stanu na adresi: Bulevar despota Stefana 7, na drugom spratu. Jedna od dve premijere na festivalu je autorski projekat Patrika Lazića, predstava "Naš sin".
Reč je o iskrenoj, poetičnoj, duhovitoj i na trenutke tragičnoj priči o roditeljima koji duboko u sebi ne nalaze načina da prihvate identitet svog gej sina, iako misle da su pokušali sve, ipak ostaju zatočenici uslovljene ljubavi.
U predstavi igraju Dragana Varagić u ulozi majke, Aleksandar Ðinđić u ulozi oca i Amar Ćorović kao sin.
Ekipa Cult Euronews Srbija, imala je priliku da zaviri na ovu jedinstvenu pozorišnu scenu.
Euronews/Printscreen
"Ovaj prostor je jako specifičan, zbog toga što će publici pružiti priliku da bude zajedno na sceni s glumcima, deliće emocije i dirljive trenutke ove predstave i moći će da to dožive mnogo intenzivnije nego što se to dešava kada smo u klasičnom pozorištu gde glumce posmatramo s udaljenosti, dok su oni nedodirljivi za nas. Ovde smo svi tu zajedno i svi učestvujemo u ovoj porodičnoj drami", objašnjava Miljana Šuković iz "Heartefacta".
"Hartefakt" je od autora tražio da u stvaranju teksta krenu od nečeg ličnog.
"Ja sam krenuo od te ideje da nekako, kad pričamo o ovoj temi, kad se radi o seksualnom identitetu, svi imaju potrebu da ulaze ovom drugom u krevet i da gledaju ko sa kime spava, ko sa kime živi i da se nekako petljaju u ono što ne bi trebalo da je njihova briga. I onda od te ideje je nekako krenulo da to bude neki intimniji prostor", objašnjava reditelj Patrik Lazić.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
"U ovoj predstavi publika neće ući baš u spavaću sobu, ali ulazi u jednu dnevnu porodičnu sobu. Glumci i publika su na svega nekoliko metara udaljenosti i zajednički učestvuju u tom ritualu gde se otpetljavaju porodične tajne, nekakve traume. Zajedno analiziraju gde su to možda pogrešili tokom odrastanja, tokom vaspitanja. Roditelji su uvereni da oni nose odgovornost za seksualni identitet koji njihov sin danas živi. Tako da publika je zapravo sastavni deo, u jednom trenutku čak i učestvuje u predstavi i zaista su punokrvni učesnik cele predstave", objašnjava Lazić.
"Naš sin" je porodična drama. O roditeljskoj ljubavi se kaže da je "jedina bezuslovna". Prvo pitanje je postoji li ona uopšte?
"Mi mislimo da postoji i u nekim slučajevima je verovatno tako. Ovde se ipak borimo za ljubav, borimo se da sačuvamo ljubav, da sačuvamo odnose, da uspostavimo neke nove odnose... Mislim da je borba i u životu i u predstavi i u pozorištu ključna stvar", ističe glumac Aleksandar Đinđić.
Euronews/Printscreen
A borba se, da bude teže, odvija uvek u društvenom kontestu.
"Mi živimo u neko vrlo teško vreme, sa prošlošću koja je dosta traumatizovana. Mislim da je to dosta uticalo na sve porodice, mislim da je naš kapacitet za razumevanje drugih smanjen od te silne frustracije i tenzija. To je neka generacija koja je rasla u EKV, uz Atomsko sklonište, uz Film, uz Haustor, Rundeka, Azru. I u jednom trenutku njen svet se srušio", kaže Dragana Varagić, koja igra majku sina čiji seksualni identitet teško prihvata.
"Mi zatičemo tu ženu u jednom prelomnom trenutku života. Ona je jedna od onih koja je sve mogla u tim trenucima krize, a mislim da sad više ne može", dodaje glumica.
Euronews/Printscreen
Ako je ovo problem nerazumevanja, otkud ono – i kako do razumevanja? Autor predstave smatra da je pre svega reč o problemu straha.
Povezane vesti
"Kao autor teksta i autor predstave pristupam vrlo s razumevanjem i prema roditeljima koji ne mogu da razumeju svoje dete, zato što nekako verujem da je došlo to vreme da se brzo desila promena koju roditelji nisu uspeli da isprate kao omladina. Prosto omladina i gleda druge sadržaje i prisutna je na društvenim mrežama i mnogo brže usvaja nekakav novi način života koji podrazumeva mnogo slobodniji pristup tim temama. Roditelji nisu to još ispratili i nekako vrlo s razumevanjem pristupamo toj temi, da zapravo damo priliku i da poručimo da se samo treba mnogo više razgovarati, mnogo više slušati jedni druge", smatra Lazić.
Komentari (0)