Moj izbor: Nikola Đuričko odabrao deset filmskih ostvarenja sa puno dobre muzike

Komentari

Autor: Jugoslovenska kinoteka

17/06/2021

16:46

Moj izbor: Nikola Đuričko odabrao deset filmskih ostvarenja sa puno dobre muzike - Copyright Fest/Promo

veličina teksta

Aa Aa

U junskom programu Jugoslovenske kinoteke "Moj izbor" filmove preporučuje popularni i cenjeni glumac Nikola Đuričko, dobitnik nagrade Beogradski pobednik za najbolju mušku ulogu na nedavno održanom 49. Festu.

Popularni glumac odabrao je deset atraktivnih ostvarenja sa puno dobre muzike, među kojima su dve režije Boba Fosija, "Kabare" (1972) i "Sav taj džez" (1979), "Kosa" (1979) Miloša Formana, kao i "Brazil" (1985) Terija Gilijama, "Amarkord" (1973) Federika Felinija…

Dobar film razumeju i deca i profesori

U intervjuu za časopis Kinoteka, Đuričko se prisetio kako je još kao osnovac na BETA kasetama gledao izuzetna ostvarenja svetske kinematografije.

"Dobar film je pun nivoa i slojeva, pa ga možete gledati i s predznanjem i bez ikakvog predznanja, a svakim novim gledanjem otkriva se nešto novo. Dobar film i dobru priču razumeju deca iz četvrtog razreda i fakultetski profesori", istakao je Đuričko.

Đuričko osvojio Beogradskog pobednika na ovogodišnjem Festu

Intervju u celini možete pročitati u nastavku, baš kao i Đuričkov izbor i raspored projekcija u Sali "Makavejev" Jugoslovenske kinoteke.

Odabrali ste zaista nezaobilazna ostvarenja iz istorije svetske kinematografije. Kako ste se vi s njima upoznali, na Akademiji, u Muzeju Kinoteke, možda s video-kaseta?

Većinu sam prvo video na kasetama. Ne znam koje godine, ali tada su svi video-klubovi prelazili s BETA sistema na VHS. Moj otac je tvrdio da je BETA sistem daleko bolji i odbijao je da imamo VHS. Video klubovi su te BETA kasete prodavali za jedan dinar, moj otac je kupio oko dvesta pedeset iz jednog video-kluba. Na tim kasetama bili su svi ovi filmovi. Neke sam gledao u bioskopu, neke na televiziji, a neke sam kasnije, konačno na velikom platnu, gledao u Kinoteci.

Osim što imaju umetnički kvalitet, svi ti filmovi su i atraktivni za širok krug publike. Šta vi kao gledalac tražite od filma?

Sećam se da sam bio četvrti ili peti razred osnovne škole kada je izašao "Amadeus" i da mi ga je drugar iz razreda preporučio. "Obavezno idi", rekao mi je, a drugarica koja je sedela ispred nas uključila se u razgovor: "Obavezno, genijalan film, plakala sam kao kiša." Ne znam da li danas osnovci razgovaraju o filmovima na taj način. Ispred "Kozare" je bio red. Gledali smo i plakali. Mislim da su dobri filmovi dobri za sve. Dobar film je pun nivoa i slojeva, pa ga možete gledati i s predznanjem i bez ikakvog predznanja, a svakim novim gledanjem otkriva se nešto novo. Dobar film i dobru priču razumeju deca iz četvrtog razreda i fakultetski profesori.

Kako činjenica da ste glumac utiče na vašu percepciju određenog filma? Da li procenjujete kolege ili se prepuštate filmu kao celini?

Koliko god puta da sam pokušavao da gledam film tehnički, da gledam samo veštinu glumaca, nisam uspevao. Dobar film uvek me povuče i uvuče u priču i vrlo brzo zaboravim da gledam tehniku kolega. Možda baš zato što sam glumac osećam da bolje razumem i cenim neka postignuća mojih koleginica i kolega, da prepoznam veštinu, uložen napor i tanane nijanse.

Među svega deset naslova, koliko obuhvata program "Moj izbor", uvrstili ste po dva filma Miloša Formana i Boba Fosija. Šta posebno cenite u tim ostvarenjima?

Iskreno cenim njihov celokupan rad. Miloš ima tu češku crtu humora u najtežim trenucima. Ta blaga autoironija, unutar vrlo dramatičnih događaja, strašno mi prija, bliska je mom senzibilitetu. Bob nosi taj brodvejski šmek, ali bez samosažaljenja i iluzija, na nivou vizuelnom i narativnom veliki majstor. Obojica su veliki majstori.

U ovom zlatnom preseku sedamdesetih i osamdesetih godina vremenski se izdvaja "Pevajmo na kiši" (1952). Šta vas lično vezuje za taj film?

Mislim da je proglašen za najbolji mjuzikl svih vremena. Ja sam ga prvi put gledao, kao što sam već rekao, na tim kupljenim BETA video-kasetama. Moja majka mi je skrenula pažnju na njega, bila je vrlo srećna što ga imamo u našoj videoteci. Sećam se koliko je bilo radosti i smeha dok smo gledali taj film. Sećam se kako kasnije skačem po kiši ili pokušavam da preskočim dvosed kao u filmu. Ima i jedan sloj istorije filma u njemu, a "Artist", koji je nagrađen Oskarom, inspirisan je tim filmom.

Na osnovu ove liste vidi se da ste ljubitelj mjuzikla. Koliko tu uticaja ima vaše bavljenje muzikom?

Moguće je da ima, za mene je muzika važan element.

Na nedavnom Festu videli smo vašu izuzetnu kreaciju u filmu "Živ čovek" Olega Novkovića. Za ulogu (bivšeg) rokera Đele žiri vam je dodelio nagradu Beogradski pobednik, a šta očekujete od publike? Hoće li razumeti Đeline muke ili će osporavati njegove životne izbore?

Publika ima svoje puno pravo da odobrava, razume ili da ne razume i ne odobrava Đeline postupke. Meni se čini da smo svi mi sa Olegom i Milenom (Marković, scenaristkinjom) napravili jednu iskrenu, ne uvijenu, ne ulepšavanu, a ipak jednostavnu priču. Nadam se da će publika prepoznati naš iskreni napor i ljubav uloženu u pravljenje filma.

U poslednje vreme dosta ste snimali u Americi. Možete li da uporedite tamošnji i naš sistem produkcije, u smislu uslova za rad i kreativnog odnosa prema filmu ili seriji u nastajanju?

Sve je u Americi veće jer je više novca u igri. Samim tim i produkcioni uslovi mnogo su bolji i više se vremena ulaže u razvijanje projekta, ali i dalje se najviše ceni i vrednuje dobra ideja.