Igre 
Od bajke do horora: Deset filmova po preporuci reditelja Giljerma del Tora
Komentari26/05/2022
-19:20
Beskrajna mašta reditelja Giljerma del Tora oličena u legendarnim ostvarenjima kao što su "Panov lavirint", "Oblik vode" i "Grimizni vrh", razvijala se kroz njegovu čistu ljubav prema prema filmu.
Od nedavno možemo da uživamo u njegovoj "Ulici košmara" sa Bredlijem Kuperom i Kejt Blančet, a uskoro ćemo imati priliku da vidimo i njegovu verziju "Pinokija".
Del Toro je pritom jedan od retkih reditelja koji s ponosom ističe svoje uzore i ostvarenja koja su ga oblikovala, a za Britanski filmski institut izdvojio je deset omiljenih.
"Osam i po" (1963)
Film "Osam i po" ("Otto e Mezzo"), čuvenog italijanskog reditelja Federika Felinija, jedan je od najcenjenijih i svakako najuticajnijih filmova dvadesetog veka.
Priča prati reditelja Gvida koji treba da otpočne snimanje filma, ali ima kreativnu blokadu i počinje da preispituje sebe, svoj život i žene koje voli, ali konstantno povređuje.
"Stvarni klasik mora da bude intiman i univerzalan. Da bi se govorilo o filmu kroz film, potreban je glas nepokolebljiv u svojoj strasti i čistoći. 'Osam i po' govori o životu, kao i o umetnosti i povezuje i jedno i drugo. Portert pripovedača i njegove veštine je pohotna, znojava, proždrljiva poezija o filmu", smatra Del Toro.
"Lepotica i zver" (1946)
Del Toro ovde misli na francusku ekranizaciju dobro poznate bajke "Lepotica i zver" (La Belle et la Bête) u režiji Žana Koktoa, koja važi za klasik francuske kinematografije.
Povezane vesti
"Lepotica i zver je jedna od najsavršenijih filmskih bajki ikad ispričanih. Posle (oca narativnog filma Žorža) Melijesa samo je Kokto razumeo da je za pripovedanje bajke potrebna savršena jednostavnost i da je ništa drugo do moć čistog filma potrebno da se publika zadivi i zapita", ocenjuje reditelj.
"Frankenštajn" (1931)
Priča o Viktoru Frankenštajnu, naučniku koji je želeo da otkrije tajnu života a stvorio strašno čudovište, postala je otelotvorenje užasa i kazne koja sledi kad se prekorače moralne granice ljudskog napretka.
Prvu u nizu filmskih adaptacija režirao je Džejms Vejl, a maestralno su glumili Kolin Klajv, Mae Klark i Boris Karlof.
"Frankenštajn je film i bajka koja dodiruje srž onoga što sam ja i svega u šta verujem. Vejlovo izvanredno oko i kontrola zvuka podudaraju se sa izvođenjem Karlofa, koji prenosi i krhkost i moć", napisao je Del Toro.
"Nakaze" (1932)
Kultni horor reditelja Toda Brauninga toliko je šokirao publiku, da je studio morao da ga skrati za čak dvadeset minuta. U filmu su većinu uloga tumačili ljudi sa pravim fizičkim deformacijama.
"Prepun legendarnih filmskih trenutaka, petparački horor, krvavi noar, perverzna melodrama - film 'Nakaze' je i posle mnogo decenija nemoguće svrstati u neki žanr. I dalje su bolesni, uvrnuti, perverzni i duboko ljudski. Kiseli se u tegli žuči i sadrži Brauningov pogled na svet u najčistijem obliku", ocenio je Del Toro.
"Dobri momci"(1990)
Kriminalistička drama "Dobri momci" govori o stvarnom mafijaškom doušniku Henriju Hilu, a Martin Skoreseze je za nju okupio fantastičnu glumačku postavu: Roberta de Nira, Reja Liotu, Džoa Pešija.
Povezane vesti
Kako je Hil sam govorio, oduvek je želeo da bude gangster, a još kao dečaku uzor mu je bila mafijaška porodica Lukeze iz njegove radničke četvrti u Bruklinu, za koju počinje raditi 1955. Ali Henri zna da nikad ne može da postene ravnipravni član porodice zbog svog jevrejskog porekla. Što je stariji poslovi su sve rizičniji, saradnici i njegovi postupci neporomišljeni, a neprijatelji sve opasniji.
Film je bio nominovan u šest katergorija za nagradu Američke filmske akademije, a Oskara za sporednu mušku ulogu dobio je Džo Peši.
"Sa 'Dobrim momcima' Skorseze je rodio 21. vek u jednom od najuticajnijih filmova u poslednje dve decenije. Film koji se može iznova gledati nebrojeno puta, a da ostane svež i iznenenađujuć. Savršen u svakom aspektu i iza i ispred kamere", smatra reditelj.
Povezane vesti
"Pohlepa" (1925)
Nemi film "Pohlepa" iz 1924. godine jedan je od retkih filmova iz rane istorije kinematografije, koji je u potpunosti sniman u Dolini Smrti.
Ova psihološka drama koja govori o mračnoj strani ljudske prirode, zasnovana je na romanu "McTeague" Frenka Norisa iz 1899. godine.
"Pohlepa je monumentalna bajka koja i dalje utiče na film i posle mnogo decenija. I danas je moderna i brutalna, kao i onda kada je objavljena. Savršena je refleksija anksioznosti na prelazu u 20. vek i apsolutne dehumanizacije koja sledi.
"Zaboravljeni" (1950)
Meksički crno-beli film "Zaboravljeni" (Los Olvidados) Luis Bunjuel je snimio 1950. godine po romanu Milosrđe Benita Peresa Galdosa.
Tema filma je surovost života ličnosti na marginama društva koja je predstavljena kroz večni krug siromaštva i očaja. Radnja "Zaboravljenih" je smeštena u sirotinjsku četvrt Meksiko Sitija, gde grupa maloletnih delikvenata živi život pun nasilja i kriminala.
"Siguran sam da je moj omiljeni Bunjuel Bunjuel iz meksičkog perioda i od svih njegovih filmova, 'Zaboravljeni' (1950) i 'On' (1953) najsjajnije blistaju. Njegov nadrealni, anarhistički duh najdublje seče kada ga koristi protiv konvencionalnog žanra ili ograničenja komercijalnosti. Ovaj primer zlatne ere meksičkog filma ne trepnuvši zadaje udarac u oslikavanju nevinosti koju guše pravila i betonske zgrade. Nemilosrdni Dikens iz ugla ateiste", ocenio je Del Toro.
"Moderna vremena" (1936)
Ovo je poslednji Čaplinov nemi film, nastao u vreme kada su već počeli da se snimaju filmovi sa zvukom. Legenda kinematografije došao je na ideja o snimanju ovakvog filma kada mu je jedan mladi novinar rekao o proizvodnoj liniji u Detroitu koja radnike dovodi do nervnog sloma. Film je okarakterisan kao velika satira o dehumanizaciji i automatizaciji rada.
Film "Moderna vremena" gleda u budućnost, ali ne sa entuzijazmom i razrađuje teme kao što su nehumani efekat industrijalizacije, birokratije i urbanizacije.
Godine 2003. Kanski filmski festival se zatvorio sa filmom "Moderna vremena" u čast Čarlija Čaplina.
"Moderna vremena je balet, pantomima i apsolutna vladavina filmskog medija. Čaplin uspeva i da zabavi i da pokrene publiku. Na neki način, to je naličje Murnauovog 'Izlaska sunca'", mišljenja je Del Toro.
"Nosferatu" (1922)
Filmska adaptacija romana "Drakula" Brama Stokera u režiji legendarnog nemačkog reditelja Fridriha V. Murnaua, zbog problema sa autorskim pravima ponela je naziv "Nosferatu".
Umesto da Drakulu prikaže kao čudovište koje menja oblik ili uglednog člana društva sa prikrivenim zlim namerama, Murnauov grof Orlok (igra ga Maks Šrek) je gotovo životinja. Ovaj atipični ekspresionistički film sniman je na Karpatima, a priča je delom nadahnuta i lepotom, ali i strahotama prirode.
"Nosferatu" je prvi preživeli film koji je doneo vampira na veliko platno, a od tada, inspirisao je mnoga druga ostvarenja sa vampirskom tematikom.
"'Nosferatu' je zaista simfonija straha - i simfonija savršenog vizuelnog pripovedanja. Hipnotička priroda ovog filma baca publiku u trans. Zajedno sa Drajerovim 'Vampirom' (1932), jedan je od dva stuba svakog vampirskog filma ikad napravljenog
Dok se Drejer bavi spiritualnim, Murnauov film ima opipljivu, fizičku komponentu korupcije, koja zlo čini trenutnim i stvarnim", rekao je Del Toro o njemu.
"Senka sumnje" (1943)
"Senka sumnje" važi za jedan od najboljih filmova koje je Alfred Hičkok snimio četrdesetih, a i sam reditelj ga je više puta istakao kao svoj omiljeni.
O njemu je Del Toro rekao: "Senka sumnje' je jedan od savršenih Hičkokovih horora. To je prva prava 'američka gotika' koju je napravio i sablasni portret sveta u prošlosti koji je transformisan dodirom zla. Suštinski je američki kao što je i Edvard Hoper ili Harper Li".
Komentari (0)