Igre 
Rečnik slovenske mitologije: Priče i legende o mitskim bićima i slovenskom Pantenonu
Komentari24/04/2022
-19:41
Aždaja, ala, bauk, drekavac, karakondžula, vampiri, vilenjaci, čarobnjak, zmaj, div... Sve su to mitska bića o kojima smo slušali još u detinjstvu i saznavali kroz priče, bajke i legende. I oni su uz Svaroga, Peruna, Velesa, Striboga, Dažboga, Triglava i mnoge druge bogove deo slovenske mitologije o kojoj se ne zna toliko koliko o grčkoj, rimskoj ili egipatskoj.
Ipak, verovanja svih naroda sveta su gotovo ista, jer su im i strahovi isti.
"Mitovi i mitologije širom sveta nastale su u čovekovoj borbi da sebi objasni i približi svet u kojem je rođen. Kako u praistorijsko doba, u kojem su prvi mitovi nastajali, čovek nije imao ni teleskop ni osnovna znanja iz fizike, hemije, biologije i matematike, tako je sve to nadoknađivao maštom: kiša i poplave, suša i grad, požari i potresi - svi oni nastaju zbog ljutitih bogova koje treba odobrovoljiti kako se ne bi ponovili; sunce nestaje sa neba, jer mu je, baš kao i čoveku, potreban odmor i san; cveće ne cveta, drveće ne raste i ne daje plodove zimi, jer su boginje koje ih štite zarobljene u podzemnom svetu, i tako dalje…", kaže za Euronews Srbija Tamara Lujak, autorka "Rečnika slovenske mitologije" (Laguna, 2021)
Vreme nastanka slovenskih mitova ne samo da je daleko, već je i u dobroj meri nepoznato. Stoga ne čudi što slovenski Olimp ili Panteon ne prestaje da intrigira i okupira pažnju zainteresovanih da istražuju i saznaju više o božanstvima i mitskim bićima svojih predaka.
Poput drugih mitologija i u slovenskoj je svet prikazan kao sveto drvo ili drvo života na čijem je čelu vrhovni bog, a u krošnji drveta borave drugi bogovi, dok je u korenu Veles koji vlada podzemljem.
I bez obzira na to kog vrhovnog boga istoričari religije navode da je bio na čelu slovenskog Pantenona - Svaroga, Peruna, Svetovida, Svarožića ili Triglava, saglasni su da nema sumnje da je postojalo jedno opšte slovensko božanstvo i Panteon kao takav.
Čak je u 12. veku Helmond ostavio zapis o tome da Sloveni veruju u jednog nebeskog Boga, od kog svi drugi proizlaze - on je jedinstveni otac, bog kome su potčinjeni svi ostali i koji se ne meša u zbivanja ovog sveta već je odabrao svoje izaslanike koji brinu za zemlju.
Povezane vesti
NAJVAŽNIJA SLOVENSKA BOŽANSTVA:
Belobog - Bog svetlosti
Veles - Bog stoke i divljih životinja, polja i šuma
Vesna (Devana) - Boginja proleća i plodnosti
Vida - Boginja braka i ljubavnih veza
Vodan (Vodna) - Bog voda, reka i mora
Dajbog (Dabog, Dažbog) - Bog Sunca i kiše, i podzemnog sveta, najstariji sin Svaroga
Živa - Boginja života i plodnosti
Povezane vesti
Jarilo (Jaro, Jarovid) - Bog proljeća, srdžbe i rata
Lada - Boginja leta i ljubavi
Mokoša - Zaštitnica žena i ženskih poslova, ali i zla boginja - označava muke i nevolje
Povezane vesti
Morana - Boginja zime i smrti
Perun - Bog neba i groma, zaštitnik pravde
Svarog - Vrhovni bog, prastvoritelj
Svarožić - Bog svetlosti, sunca i topline
Svetovid - Bog rata i plodnosti, bog sa četiri glave, onaj koji vidi svet
Stribog (Podaga, Pogoda, Podzvižd) - Bog svih reka i vetrova
Triglav - Bog rata
Hors - Bog Sunca
Crnobog (Černobog) - Bog tame, zla i nesreće, vladar sveta mrtvih.
"Veze koje vladaju između slovenskih bogova nisu pouzdane, a ne može se potpuno osloniti ni na izvore iz kojih crpimo svoja znanja, i zato je „Rečnik slovenske mitologije“ dat u vidu priča, predanja i legendi koje govore o nastanku određenih mesta, pojava i bića", kaže Tamara Lujak.
U ovaj drevni svet, kako decu tako i ljubitelje mitova i poštovaoce bajkovite proze, svojim ilustracijama uvodi Marica Kicušić, a autorka "Rečnika slovenske mitologije" objašnjava da se za slovensku mitologiju zainteresovala 1999. godine.
"U vreme kada je naša zemlja bombardovana, zadesila sam se sa previše slobodnog vremena u rukama. Kako ga prekratiti, nego knjigama. Tako sam pročitala veliki broj prelepih književnih ostvarenja, između ostalog, šaka mi je dopao i Tolkinov `Hobit` i `Gospodar prstenova`. Kada sam njega pročitala, vratila mi se stara opčinjenost grčko-rimskim mitovima, na kojima sam odrasla, pa sam pomislila kako bi bilo lepo da upoznam i domaće legende, ne samo strane. Imala sam sreće, pa sam godinu dana kasnije na Sajmu knjiga kupila ceo komplet Čajkanovića i od tad pa do danas drugujem sa srpskom i slovenskom mitologijom", kaže Lujak.
Prinskrin/Youtube/Laguna
I nije joj bio problem da dođe do građe jer je, kako navodi, već imala veliki broj rečnika i leksikona u svojoj biblioteci - kompletnog Čajkanovića, "Srpski mitološki rečnik" (grupa autora), "Slovensku mitologiju" (grupa autora), "Srpsku mitologiju" (Sreten Petrović), "Srpsku etnomitologiju" (Slobodan Zečević), dela Vuka Karadžića i Sime Trojanovića, naše narodne bajke i pesme, knjige o narodnim običajima i mnogu drugu literaturu.
Od pomenute 1999. godine, ona proučava svetske mitologije, jer smatra da se moraju poznavati strane, kako bi se sagledala i što bolje razumela domaća mitologija.
"Tako sam proučila i pročitala pozamašnu literaturu: od `Rečnika grčke i rimske mitologije` (Dragoslav Srejović i Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović), `Leksikona religija i mitova drevne Evrope` (Aleksandrina Crmanović i Dragoslav Srejović), `Enciklopedije mitova i mitologije` (Feliks Giran, Žoel Šmit), zbornika radova sa konferencije `Razvoj astronoma kod Srba`, preko mnogih svetskih epova, mitova, legendi i predanja, svih bajki sveta (u izdanju Narodne knjige), do stručnih knjiga, zbornika i časopisa iz oblasti arheologije, etnologije, mitologije i psihologije...", navodi sagovornica Euronews Srbija.
Marica Kicušić
Njen rečnik je namenjen pre svega najmlađim čitaocima jer su, saglasna je i Lujakova, "opasno zahvalna" čitalačka publika.
"Decu je najteže `prevariti`. Ako niste iskreni, ogoljeni i jednostavni, neće vas prihvatiti. Imajući to u vidu, nije mi bilo lako da se prihvatim predivnog zadatka pisanja mitoloških rečnika za decu. "Rečnik slovenske mitologije" pisala sam i brisala nekoliko puta, tako da je ova objavljena verzija - treća ruka - prva kojom sam bila zadovoljna. Kako je nekoliko mojih prijatelja svojoj deci kupilo rečnik, tako sam iz prve ruke saznala da klinci imaju želju da ga sami čitaju - što je prava retkost u današnje vreme. Ono što prođe test kod dece, proći će i kod odraslih", kaže Tamara Lujak.
Lepo kao vila, a kad "povileni"
Ono što je do danas "prošlo" i što se iz slovenske mitologije "preselilo" na neki način u svakodnevicu su mnoga bića i verovanja.
"Deca se, recimo, i dan danas, kada su nevaljala, plaše vešticama - kako će ih te ružne i strašne, nakazne starice odneti i pojesti, ukoliko ne budu bila dobra. Jedna od `najstrašnijih` pojava u verovanjima našeg naroda jeste promaja - i danas je se bojimo - da će nas udariti, ukočiti, prehladiti. Kada se neko, posebno žensko dete, rodi lepo, kaže se za njega da je `Lepo kao vila`. Kada neko od starijih, pak, izgubi strpljenje, kaže se da je - povileneo", podseća Lujak.
Marica Kicušić
Ako bi trebalo da odabere najomiljenija ili pak najinteresantnije bića i pojave iz srpske mitologije to bi svakako u prvom redu bili:
Vampiri: Poznato je, naime, da vampiri prolaze kroz ključaonice, zidove i uopšte da imaju nezgodnu narav, da im ništa nije nemoguće i nedokučivo.
Vile - vile oblakinje: Vide u čudu kako joj na leđima izrastaju prelepa krila... Bila su bela, prozirna i tanana, baš onakva kakva je i sama bila.
Veštice - Baba Jaga: Jezik svih živih i neživih bića na ovom i donjem svetu bio joj je poznat. Mogla je da prostreli pogledom, mogla je da ubije i otruje.
Vatra: Vatre su jogunasta, ćudljiva bića - nikad im ne treba verovati - lako planu, još lakše se razbuktaju.
Voda: "Zahvaljujući meni, najlakše se izvode magijski rituali", hvalila se voda s prerasta.
Todorci: Udarcima kopita usmrćujemo sve koji nam se nađu na putu, svetom lutamo…
Oblaci: Praiskonski oblaci bili su zastrašujuća pojava i za same bogove. Svojeglava, samorođena bića, bili su neprikosnoveni gospodari neba.
Belobog: Budući da je Prvorođen, Belobog je bio svetle, gotovo bele, prozirne puti, mlad i raskošan, poput najraskošnijeg dana u kojem je rođen.
Crnobog: Začet u dubokoj tami i još dubljoj tmini. Crnobog je bio teške naravi i crnog raspoloženja, baš kao i okruženje u kojem se rodio.
Vetar: Bio je strašan, bio je jarostan, nemilosrdan... Tresao je sve što je mogao da dohvati, sve mu je iz očiju sevalo od srdžbe i gneva.
Komentari (0)