Igre 
Ko je Žozefina Beker, prva crnkinja koja će počivati u pariskom Panteonu
Komentari28/11/2021
-10:55
Žozefina Beker, legendarna francusko-američka plesačica, pevačica i glumica koja je opčinila Francusku nastupima koji ismevaju kolonijalizam, a kasnije se priključila francuskom pokretu otpora, postaće u utorak prva crnkinja koja će biti sahranjena u francuskom mauzoleju Panteonu.
Beker (1906-1975) će biti tek šesta žena među 80 nacionalnih velikana u francuskoj istoriji, koja će počivati u svetovnom hramu na levoj obali Pariza.
Ona će biti i prva estradna figura koja će dobiti simbolično mesto u mauzoleju, u kojem počiva niz velikana iz sveta politike, kulture i nauke, a među kojima su Viktor Igo, Emil Zola i Marija Kiri.
"Panteonizacija" prve crne svetske ženske super zvezde, koja se zauzimala za ljudska prava zajedno s Martinom Luterom Kingom, rezultat je godina zalaganja njene porodice, kao i grupe intelektualaca da joj se oda posmrtna počast.
Tanjug AP/Thibault Camus
Žozefina Beker rođena je u Misuriju 1906. godine, ali je zajedno sa mnogim Afroamerikancima ostala u Parizu posle Prvog svetskog rata. Tu se pridružila Pokretu otpora i počela da se intenzivno bavi plesom i pevanjem.
Beker je rođena 1906. godine u Misuriju. U devetnaestoj godini je bila već dva puta razvedena i rešila je da se preseli u Francusku, jer je dobila priliku za posao.
Iako nije znala jezik, zavladala je scenom Teatra na Jelisejskim poljima, gde je nastupala toples i noseći svoj čuveni banana pojas.
Povezane vesti
Njen šou, koji je ismevao rasne stereotipe o ženama poreklom iz Afrike izazivao je i pohvale i pokude, ali ju je učinio velikom zvezdom.
Stekla je državljanstvo Francuske brakom sa Žanom Lionom, a za vreme Drugog svetskog rata, postala je špijun Francuske kontraobaveštajne službe, prenoseći važne informacije skrivene u njenim notnim sveskama.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Nakon poraza Francuske u junu 1940, odbila je da nastupa za Naciste, koji su okupirali Pariz i preselila se na jugozapad Francuske. Nastavila je da vodi dvostruki život kao zvezda i važan doušnik pokreta otpora, a u svoju trupu je dovela još nekoliko savezničkih špijuna, što im je omogućilo da putuju u Španiju i Portugaliju.
Naredne godine se teško razbolela i otišla u Severnu Afriku gde je nastavila da prikuplja važne informacije za genrala Šarla de Gola, kao i novčana sredstva za pokret otpora. Procenjuje se da je za tu organizaciju obezbedila iznos ekvivalentan današnjim 10 miliona evra.
Pridružila se ženskoj Francuske oslobodilačke vojske, a osim što je aktivno učestvovala u operacijama, organizovala je i koncerte za vojsku i civile. Nakon poraza Nemačke, pevala je za nekadašnje ratne zarobljenike i ljude oslobođene iz logora.
Posle rata postala je veliki borac protiv rasizma. Njena turneja po Americi 1951. u kojoj je govorila protiv segregacije, učinila ju je metom Federalnog istražnog biroa, koji ju je proglasio komunistom i zabranio joj povratak u rodnu zemlju na punih deset godina.
Tanjug AP/Yohan Bonnet
Vratila se tek dvanaest godina kasnije, kada je učestvovala u čuvenom Maršu na Vašington i bila jedina žena koja je imala reč za govornicom, neposredno pre čuvenog govora Martina Lutera Kinga "Ja imam san".
U Francuskoj je usvojila dvanaestoro dece i kupila zamak Miland u mestu Kastelno la Šapel gde je želela da izgradi grad prema svojim vrednostima.
Povezane vesti
"Kad god smo pravili nestašluke kao deca, ona nije mogla da zna ko je to uradio, jer nikad nismo želeli da odajemo jedni druge i radije rizikovali da budemo kolektivno kažnjeni. Čuo sam je kako kaže nekim prijateljima: 'Ljuta sam što nikad ne znam ko pravi nevolje, ali sam srećna i ponosna što su moja deca ujedinjena'", rekao je za agenciju AP Brajan Bujon Beker, jedan od Žozefininih sinova.
Tanjug AP/Yohan Bonnet
Pred kraj života upala je u finansijke probleme i izgubila imovinu. Pomoć joj je pružila princeza Grejs od Monaka, koja je za nju i njenu decu obezbedila mesto za život. Uspela je da obnovi karijeru, ali je 1975. samo četiri dana nakon trijumfalnog početka povratničke tureje, pala u komui umrla od krvarenja na mozgu. Sahranjena je u Monaku.
U Panteonu večno počiva 72 muškarca i pet žena, među kojima će biti i Beker. Pored nje, samo još dve crne ličnosti su našle svoje mesto u mauzoleju: galski otporaš Feliks Ebue i čuveni pisac Aleksandar Dima.
Komentari (0)