Igre 
Tragična sudbina Johana Gutenberga: Kako je veliki pronalazač zbog tužbe i kredita umalo lišen svih zasluga
Komentari23/02/2022
-20:19
Johan Gutenberg nije izmislio štampu, pa čak ni pokretnu tipografiju. Za života nije stekao ni mnogo novca, a ni slavu, a parničenje sa nekadašnjim partnerom umalo ga je koštalo potpunog zaborava.
Međutim, ovaj čovek smatra se jednim od najvećih pronalazača u istoriji, jer je njegova štamparska presa, uspela da tehnikom štampanja pokretnim slovima otvori vrata prosvećenosti i obrazovanja i po prvi put u istoriji znanje učini dostupnim masama.
Zahvaljujući njemu i njegovoj mašini, započela je prva informativna revolucija - renesansa.
Kineska štampa
Gutenberga mnogi smatraju ocem štampe, ali je ona zapravo kineski izum.
Oko 600. godine nove ere Kinezi su izmislili tehniku štampe uz pomoć drvenih blokova sa izrezbarenim rečima, koje su zatim prislanjali uz papir.
Nekoliko stotina godina kasnije razvili su i pokretnu tipografiju, što je značilo da su slova mogla da menjaju položaj za svaku novu stranu, ali sa preko 10.000 različitih znakova u njihovom pismu, proces je bio suviše zahtevan i nikada nije zaživeo.
Slično je bilo i u Koreji, gde je prvi put napravljena pokretna tipografija od metala.
Povezane vesti
Međutim, u Evropi je i na početku 15. veka jedini način da se kopira neki tekst bio ručno prepisivanje.
Informacije su se uglavnom prenosile usmeno, a većinu pisanih tragova činili su verski spisi.
Sin plemića koji je promenio Evropu
Gutenberg je rođen oko 1400. godine u Majncu kao sin plemića i trgovca Frile Gensflajša u vreme kada se taj, danas nemački grad, nalazio na teritoriji Svetog rimskog carstva.
profimedia
Porodica Gensflajš jedna je od aristokratskih porodica u Majncu o kojoj prvi pisani podaci datiraju iz 13. veka. Aristokratske porodice su, prema tadašnjem običaju, često dobijale imena prema kućama koje su posedovali, pa je otud poteklo i njegovo prezime.
Prema malobrojnim istorijskim podacima koji postoje o njegovoj mladosti, Gutenberg je bio juvelir, ali je već sredinom 15. veka došao na ideju da pisanu reč učini šire dostupnom, jer je u tome prepoznao komercijalni potencijal.
Prema nekim sačuvanim izvorima, Gutenberg je već 1436. imao prototip štamparske mašine na kojoj je vršio prve eksperimente.
profimedia
Pošto mu pozajmice od rodbine nisu bile dovoljne da unapredi svoj prototip, pozajmio je 800 guldena od advokata Johana Fusta.
Povezane vesti
U ugovoru koji su tom prilikom napravili, njegov poduhvat nazivan je "veštačkim pisanjem". Konačno je 1452. godine uspeo da otvori svoju štamparsku radionicu, a Fust je za sebe obezbedio status partnera, pozajmivši mu dodatnih 800 guldena.
Gutenbergova mašina
Gutenberg je za izradu svoje prese koristio azijske tehnologije, modifikovani recept za mastilo, kao i prese za ceđenje grožđa i maslina, a njegov najveći originalni doprinos bili su kalupi za slova, koje je pravio od specijalne legure metala, koja je bila veoma izdržljiva.
profimedia/AFP PHOTO JOHANNA LEGUERRE
Novi sistem bio je jednostavan i mnogo efikasniji od svega što je do tada postojalo.
Svaka stranica teksta bila je sačinjena od pojedinačnih slova poslaganih na podlogu, a štampa samo jedne strane zahtevala je celodnevni posao.
Međutim, onog trenutka kada proces bude gotov, ista ploča mogla je da se koristi mnogo puta.
Prva knjiga koju je odštampao bila je Biblija, a mukotrpni proces koji je trajao pune tri godine, završio je na današnji dan 1455.
Prvi kontingent štampane Biblije na latinskom jeziku, koja će do danas postati najtiražnija knjiga u istoriji čovečanstva, sastojao se od 185 primeraka, a svaki je bio unapred prodat još pre nego što je poslagao slova za poslednju stranicu.
profimedia/Axel Heimken/dpa
Imitirajući livenim slovima ondašnji gotički krasopis, s ligaturama i skraćenicama, Gutenberg je za ovo izdanje upotrebio 290 različitih znakova.
Do danas je sačuvano 44 primerka (12 na pergamentu i 32 na papiru), a svega 18 primeraka je potpuno.
Prava na zaradu od prve knjige pripala Fustu
Međutim, dok je Gutenberg brižljivo radio na usavršavanju svog izuma i kreiranju detaljne tipografije sa ukrasima koji nisu viđeni do tada, Fust je želeo povrat svoje investicije.
Partneri su se udaljili, a Fust ga je na kraju tužio i dobio na sudu.
Svedočanstvo o tome je sačuvano i datirano na 6. novembar 1455. a danas se čuva u Univerzitetu u Getingenu. Gutenbergu je naređeno da Fustu plati ukupnu sumu dva zajma, kao i kamatu, što je verovatno iznosilo oko 2.000 guldena.
Međutim, ono što je za Gutenberga verovatno bio najveći udarac je to da je Fust dobio kontrolu nad štampanjem Biblije i drugog njegovog remek-dela Psaltira.
profimedia/Axel Heimken/dpa
Nastavio je da štampa koristeći Gutenbergove materijale i pomoć dotadašnjeg najiskusnijeg njegovog radnika Petera Šofera, koji je bio i svedok protiv njega na suđenju.
Nije sasvim jasno šta je Gutenberg radio posle toga. Prema nekim navodima, nastavio je da vodi sopstvenu radionicu, pa su neki štampani tekstovi pripisivani njemu.
Međutim, neka istraživanja osporila su te tvrdnje pronašavši druge, manje, štampare koji su verovatno stajali iza njih.
U svakom slučaju, 18. januara 1465. godine, Gutenbergova dostignuća je priznao nadbiskup Nasaua i dao mu titulu Hofman (dvorski gospodin). Ova čast je uključivala stipendiju i godišnju sudsku opremu, kao i 2.180 litara žita i 2.000 litara vina bez poreza.
Uprkos tome, Gutenberg je umro 1468. i sahranjen je verovatno kao siromah u franjevačkoj crkvi u Majncu. Ova crkva i groblje su kasnije uništeni, a njegov grob je izgubljen.
Knjige su postale dostupne mnogima
Vesti o Gutenbergovom neverovatnom izumu proširule su se po celoj Evropi. Iako je on umro u siromaštvu 1468, izgubivši svu ušteđevinu u parničenju sa nekadašnjim poslovnim partnerom, njegov sistem postigao je veliki komercijalni uspeh.
Najmanje 500 hiljada knjiga odštampano je do 1500. godine - od klasičnih grčkih tekstova, do Kolumbovih beleški iz Novog sveta.
profimedia
Nivo pismenosti, koji je i dalje bio na niskom nivou u opštoj populaciji u Evropi, značajno je unapređen, a cena knjiga je stalno padala.
Sajmovi knjiga postali su godišnji događaji u mnogim velikim gradovima ranog perioda renesanse.
Pristup naučnim radovima stimulisao je i širenje novih ideja, a kada je Martin Luter zakucao svojih prvih "95 teza", ili "Raspravu o moći indulgencije" na vrata nemačke crkve 1517, uspeo je da proširi svoju ideju o protestantskoj reformi, napravivši više primeraka, koje je delio ljudima.
profimedia
Gutenbergova srednjevekovna mašina bila je tako efikasna, da je suštinski ostala nepromenjena sve do 19. veka, kada su izmišljene prese na parni pogon.
Njemu u čast nazvan je i Projekat Gutenberg, započet 1971. godine sa ciljem da se sve knjige koje su u javnom vlasništvu prebace u elektronski oblik kako bi se sačuvale za budućnost i postale svima dostupne preko interneta.
Komentari (0)