Igre 
Jasminka Petrović za Euronews Srbija: Mislim da u poslednje vreme svi čeznemo za zagrljajima
Komentari12/02/2022
-20:39
Novo, specijalno izdanje romana "Leto kada sam naučila da letim" Jasminke Petrović, ilustrovano fotografijama sa snimanja istoimenog filma i pričom kako se radio, a čija se premijera očekuje 16. februara u Kombank dvorani (dan kasnije i u bioskopima širom Srbije), odnedavno je pred čitaocima.
"Kada sam čula da će Raša (Radivoje Andrić) biti reditelj, bilo je samo - da! Mislim da je on dobro osetio celu priču, od načina pripreme snimanja do uložene energije, organizovanja ekipe... U nekoliko navrata mi se desilo da stojim na snimanju sa strane, gledam ljude kako rade i osetim treperenje u grudima, u stomaku... i krenu mi suze. Od lepote i radosti", zapisala je Jasminka Petrović u specijalnom izdanju pomenutog romana koje je objavio "Kreativni centar".
"Leto kada sam naučila da letim" je i lektira za sedmi razred osnovne škole, a posle radio drame i predstave, sada će živeti i nekim novim životom kroz veliko platno.
Priča prati tinejdžerku Sofiju i njeno naizgled dosadno letovanje sa dve bake na Hvaru, i već na "prvu" jasno je da se sa junakinjom vrlo lako može povezati svako od nas.
A koje su to zajedničke niti koje "hvataju" i ove neke nove generacije, kojima su strane i devedesete i mesto poput Hvara, svet bez tik-tokova i drugih čudesa 21. veka, nagrađivana autorka i jedna od omiljenih pisaca za decu na početku razgovora za Euronews Srbija odgovara rečima:
"Čitaocima knjige `Leto kada sam naučila da letim` ponudila sam nekoliko vrata da uđu u priču - porodični odnosi, prijateljstvo, zaljubljivanje, pitanje identiteta, rat, oproštaj, smrt, ljubav... Koja će vrata izabrati i šta će otkriti, prepuštam njima. Moje je bilo da priču ispričam što iskrenije znam i umem. Svedoci smo svakodnevnih promena u načinu života. Za pisanje knjiga za najmlađe naravno da je važno poznavanje savremenog sveta, ali još je važnije detaljno istraživanje teme i što dublje zaranjanje u sebe."
Gledajući sada film, imate li i sami pomalo taj osećaj i/li sećanje na to kako ste "poleteli"? Koja junak(inja) je vama pomagala u tom tinejdžerskom dobu?
Povezane vesti
Na preporuku mojih prijatelja, u tinejdžerskim godinama pročitala sam knjige "Galeb Džonatan Livingston" (Ričard Bah) i "Lovac u žitu" (Džerom Dejvid Selindžer). Danas se ne sećam šta se sve tačno događalo tim glavnim junacima, ali dobro pamtim kako sam bila ushićena u toku čitanja. Lebdeći u vazduhu i izvodeći akrobatske figure zajedno sa Galebom Džonatanom, dobila sam korisne životne lekcije - o uspehu i neuspehu, zašto je važno prihvatiti sebe i kako se izboriti sa okolinom koja te nerazume. Dok sam hodala po Njujorku, rame uz rame sa Holdenom, prepoznavala sam klopke odrastanja i divila mu se kako slobodno kritikuje svet odraslih i spontano koristi žargon mladih.
Koju vašu narednu knjigu biste rado gledali na velikom platnu?
"Dugina dolina" je knjiga koja je objavljena još 2002. godine sa veličanstvenim ilustracijama Boba Živkovića (izdavač "Svet igračaka"). Reč je o bajci koju sam napisala prema šahovskim potezima jedne odigrane partije iz 1895. godine u kojoj su pobedili crni igrači. Svaka šahovska figura predstavlja odgovarajućeg junaka. Mislim da bi bilo veoma zanimljivo da se ova knjiga pretoči u animirani film.
Kada ste pisali "Seks za početnike", negde ste izjavili da je bilo devet verzija, te da ste merili svaku reč. Istovremeno, ovom knjigom ste se vrlo jasno izjasnili šta mislite o podeli na prikladne i neprikladne teme za decu. Dakle, pitanje je samo pristupa, načina, šta je prikladno za koji uzrast?
Tokom januara i februara održava se projekat - Kako pisati i prevoditi knjige za decu, kroz teoriju i praksu? Organizator je udruženje OK - Obrazovanje i kultura, čiji sam i ja član. Već nekoliko puta smo na različitim predavanjima, u okviru pomenutog projekta, doticali temu šta je prikladno a šta nije prikladno u pisanju, tj. prevođenju za decu. Nailazili smo na primere iz teorije književnosti gde smo uvideli da su u prošlosti mnoge knjige za decu, i domaće i strane, bile hrabrije i sa snažnijim porukama nego što je to danas slučaj. Jedan od takvih pisaca je i Aleksandar Vučo koji je još 1933. godine u poemi "Podvizi družine Pet petlića" uveo "estetiku ružnog" i progovorio jezikom tadašnje popularne kulture, o ne baš idiličnom detinjstvu.
Danas se sve češće dešava da se vade reči i rečenice iz knjiga za najmlađe, i to bez književne osnove, te se van konteksta tumače i postavljaju na stub srama. Zabrinuti da ih ne sustignu takve osude, mnogi stvaraoci za decu, vaspitači, nastavnici i drugi zaposleni u kulturnim ustanovama pribegavaju autocenzuri. Ova klopka nije poželjna niti za razvoj dece, niti za razvoj društva te se o njoj treba ozbiljno pozabaviti. Izbacivanje stripa "Maus" iz školskog programa u Tenesiju zbog "neprikladnog jezika", govori da se slične stvari dešavaju i u drugim zemljama. Podsećam da se "Maus" bavi strahotama u nacističkom logoru Aušvic.
Nedavno su u Britaniji objavili rezultate istraživanja koje ukazuje na to da roman "Dečak u prugastoj pidžami" kod srednjoškolaca, koji su učili o Holokaustu iz ove priče Džona Bojna, izaziva pogrešne simpatije prema nacistima. Šta mislite, zašto dolazi do tako "loše" interpretacije?
Povezane vesti
Iskreno, ne znam mnogo o ovom događaju, ali sam na temu Holokausta ispratila knjigu, film i pokret "Freedom Writers". Naime, profesorka književnosti Erin Gruwell u jednoj srednjoj školi u Kaliforniji od delikvenata je načinila heroje i to uz pomoć knjige "Ana Frank". Ova istinita priča uliva nadu da jedna profesorka, jedan razred i jedna knjiga mogu pokrenuti vrlo važne promene i svet učiniti bar malo boljim.
Sloboda je proces, i stvar ličnog izbora
Na prvoj strani vaše knjige "Sve je u redu" piše: "Vama koji tragate za slobodom". Koga zamišljate da je u toj potrazi, i to u vremenima kad se čini da imamo sve više prava a sve manje sloboda?
Kroz svoje knjige nastojim da poručim mladim čitaocima kako odrastanje nije baš uvek lepršavo i jednostavno, ali uz podršku rodbine, prijatelja, a ponekad i stručnih lica, mogu se prebroditi mnoge neprijatne situacije. Nijedno razdoblje nije ni samo dobro, a ni samo loše. Sloboda je stvar lične odgovornosti, to nam je potvrdio i Viktor Frankl. On kaže da život ima smisao čak i kada su najnepovoljniji uslovi.
Povezane vesti
Po meni, sloboda je proces. Sloboda je promenljiva i nije nam data rođenjem, nasledstvom niti društvenim statusom. U svakom trenutku mi donosimo različite odluke i tako uvećavamo ili umanjujemo naš prostor slobode. Sve je stvar izbora. Junaci u knjizi "Sve je u redu" nemaju baš bezbrižne srednjoškolske i studentske dane, ali oni se ne predaju. Oni preuzimaju odgovornost za svoje postupke. Oni biraju "sunčanu stranu ulice".
Jesmo li kao društvo postali otvoreniji i čujemo li jasnije potrebe, poruke koje nam šalju deca?
Ne baš. Od psihologa sam naučila da deca lične stvari i originalne ideje izgovaraju tiho. Trenutno mi odrasli se toliko dernjamo da jedva čujemo jedni druge, a kamoli dečji šapat.
Kada bi u reklamnoj poruci od 30 sekundi sada trebalo da pošaljete poruku, probudite neko osećanje - šta bi to bilo? Šta mislite da nam najviše nedostaje?
Bila bi to reklama o ljubavi, nešto u stilu Jesenjina: "Tih godina svi smo mi voleli a malo su voleli nas". A mislim da u poslednje vreme svi čeznemo za zagrljajima.
Komentari (0)