Saša Rakezić alijas Aleksandar Zograf: Na greškama smo učili, koliko i na zadivljujućim postignućima

Stripovi Saše Rakezića (alijas Aleksandar Zograf) izloženi su u okviru stalne postavke Muzeja Jugoslavije, kao još jedna u nizu intervencija na toj izložbi, započetih prošle godine u povodu 75-godišnjice kraja Drugog svetskog rata.

Građu za svoje radove Saša Rakezić najčešće pronalazi na buvljim pijacama, u susretu sa odbačenim ličnim i porodičnim predmetima. Tako je na buvljoj pijaci u Pančevu pronašao i nekoliko predratnih brojeva lista Politika, među kojima je i primerak od 6. aprila 1941. koji je inspirisao nastanak prvog od dva izložena stripa.

Polazna tačka za oba izložena stripa u Muzeju Jugoslavije je šestoaprilsko bombardovanje Beograda 1941. i iznova je u fokusu "mali čovek"...

Na našem tlu je bilo toliko dramatičnih istorijskih preokreta, da je - intelektualno i emocionalno - svetu bilo vrlo teško sve to obraditi. Danas ljudi ne shvataju koliko je šestoaprilsko bombardovanje preobrazilo tadašnje društvo. Svega dvadesetak godina nakon apokalipse Prvog svetskog rata, iz koje je mala, autsajderska Srbija samo nakon teške borbe uspela da izađe kao pobednik (uz milion i dvesta hiljada žrtava), trebalo je ponovo se suočiti sa nadmoćnom, uništiteljskom silom. Bombardovanje Beograda je prevazilazilo vojno-strateške potrebe, i trebalo je da bude osveta za nepristajanje ovdašnjeg naroda da se svrsta uz nacističku vojnu mašineriju.

Gotovo svi centralni prostori grada bili su teško oštećeni, i nikada nisu na zadovoljavajući način bili zaceljeni, jedan od razloga je što su nizovi dramatičnih događaja nastavljeni i u narednom periodu. Do kraja dana, Narodna biblioteka je uništena do temelja, a kasnije je čak obelodanjeno da to nije bio usputni ratni gubitak, već planski odabran cilj, u nameri da se nanese što veća ozleda bednim crvima iznad čijih glava su sejane bombe. Izložen vatri strašnih okolnosti, običan čovek  je bio duboko užasnut. Sudbina običnog čoveka baš zato i jeste predmet interesovanja mojih stripova.

Zahvaljujući ljubaznosti autora

Na intervenciji u okviru stalne postavke Muzeja Jugoslavije, izložena su dva moja stripa, prvi govori o izdanju Politike koje se pojavilo baš u osvit jutra kada je uništena zgrada tog novinskog preduzeća. U metežu koji je nastupio sačuvani su tek retki primerci štampani prethodne noći, i ja sam jedan uspeo da nabavim na buvljoj pijaci u Pančevu. Moj strip predstavlja pokušaj da se na osnovu perifernih vesti i članaka zabeleži atmosfera tog dramatičnog momenta. Život je tekao svojim tokom, ali je postojao osećaj da se približava nešto duboko uznemirujuće.

Drugi strip nastao je na osnovu beležnice koju je (takođe, na buvljoj pijaci) pronašao i poklonio mi Branimir Karanović. Beležnica je pripadala mladom čoveku, koji je u periodu pre i nakon bombardovanja beležio svoja razmišljanja, uz crteže i fotografije koje je sam izradio. On je sve to radio bez namere da se bavi beleženjem istorije, čak i bez mnogo dramatizovanja, uz dosta ironije i odmaka koji je karakterističan za mlade ljude.

Zahvaljujući ljubaznosti autora

Čini se da je za vas Drugi svetski rat neiscrpna tema, pa čime vas to iznova okupira i zašta je važno da ne zaboravimo baš taj period?

Moji stripovi, koji redovno izlaze u listu Vreme, obrađuju širok spektar tema koje se nađu u fokusu mog interesovanja. Drugi svetski rat je samo jedna od inspiracija - naročito me zanimaju priče koje su zatomljene, zaboravljene, ili koje je javni diskurs iz različitih razloga zaobišao. Mislim da je taj period potrebno pamtiti kao upozorenje, ali i kako bismo shvatili ljudsku prirodu. Iako je postojao osećaj da su nakon rata nove vlasti suviše eksploatisale ovaj period, one se zapravo nisu dovoljno bavile dokumentovanjem objektivnih činjenica. Njihov prstup je bio prilično formalistički, a naglasak je bio na glorifikovanju vladajuće ideologije. Tokom devedesetih, započet je obrnuti proces, koji je otpor fašizmu trebalo da prikaže u najmanju ruku kao nepotreban. To se zbivalo na čitavom jugoslovenskom području, i ovo masovno zamračenje umova dovelo je do neosetljivosti prema drugom, i zločina na svim suprotstavljenim stranama, bez izuzetka.  

Ne očajavajte nikad

Iz Zografovog ugla, kakav se danas pogled pruža na nekadašnju Jugoslaviju?

Na ovim područjima, istorija je bila vrlo teška, takođe je bio tragičan i raspad zajedničke zemlje. Međutim, život teče dalje, i svakako bi bilo pogrešno prepustiti se lamentiranju. Doba socijalizma bilo je znatno opuštenije kada se uporedi sa ovom našom današnjicom, ali su problemi bili ćušnuti u stranu i pod tepih, dok nisu narasli do gigantskih proporcija. Kapitalizam kojeg trenutno proživljavamo nije manje pretvoran i neiskren, povrh svega prisiljeni smo da gledamo kako najgori među nama postaju drmatori. Međutim, ne očajavajte nikad. Problemi postoje svuda, i svuda postoje ljudi koji trebaju da se susretnu sa demonima koje su sami stvorili.

Završavaju li pre na smetlištu istorije lični i porodični predmeti ili ipak i mnogo brže čovek odbacije lekcije iz prošlosti?

Da biste opstali u ovom univerzumu, neophodno je da se bavite sadašnjim trenutkom. Bitno je da imate krov nad glavom, i dovoljno hrane, i da to bude raspoloživo sada. Iz te perspektive, bavljenje prošlošću deluje kao čist luksuz. Međutim, potrebno je da poznajete iskustva prošlosti, kako biste stekli uvid u jednu širu sliku, i kako biste uopšte bili u stanju da promišljate.  

Jednom prilikom ste izjavili da čovečanstvo često eksperimentiše sa vlastitom sudbinom, ali šta postiže?

Ljudska bića su posebna baš po tome što istražuju nove puteve, isprobavaju nove načine, od kojih su neki i pogrešni. Eksperiment je u našoj prirodi, i - koliko god to bolno bilo - na greškama smo učili koliko i na zadivljujućim postignućima.

Šta je danas skuplja reč strah, promena ili sloboda?

Na svom putu, mi srećemo razne fantazme. Baja je onaj koji između svega toga uspeva da pliva, da ostane na površini, hladne glave.

U čemu ovih dana pronalazite inspiraciju, šta vam ovog proleća okupira pažnju?

Nedavno sam došao do knjižice pod nazivom "Kesaroši", čiji je autor Tasa J. Milenković, i trenutno radim na stripu prema njegovim zapisima o sitnim kriminalcima s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. U to vreme, ljudi su novac i ostale vrednosti još uvek držali u kesama, a ne u novčanicima. Imućnih ljudi je bilo malo, pa su kradljivci uglavnom operisali u gužvi koja se stvarala na vašarima, paradama, u crkvi, u pozorištu ili cirkusu.

Tasa J. Milenković je beležio danas zaboravljene tehnike krađe i prevare, shvatajući da je to društveni problem, i da gubitak imovine može teško da ozledi nedužne žrtve. Međutim, on je bio osetljiv čovek, koji je takođe želeo da razume one koji su se odavali kriminalu, pritisnuti siromaštvom, ponekad iz razorenih porodica, ili odbačeni od društva. Pisac je beležio grafite iz zatvorskih ćelija, i tajni jezik lopovskih družina. Prema bahatostima i nepočinstvima koja se danas vrše, sve to deluje prilično bezazleno.

Kako biste u formi stripa dovršili priču zvanu "doba korone"?

Ovo je svakako jedno zanimljivo doba. Mislim da nije lako razumeti šta se tačno dešava, iako je u pitanju globalno zbivanje, u većoj meri nego čak i svetski ratovi dvadesetog veka. Teško je odrediti i kako je uopšte pokrenuta tako drastična reakcija na koronavirus, a nezahvalno je pretpostaviti i kako će se završiti. Očigledno je da sve to ima veze sa odnosom između psihologije masa i globalne političke situacije. Iskreno, ne znam još uvek kako bi se to predstavilo u stripu, ali  to sigurno jeste pojava koju valja pokušati razumeti.

* Intervenciju na stalnoj postavci prati i autorski tekst umetnika "Mala porodična istorija", a u kojem Rakezić rekonstruiše događaje iz života članova svoje porodice smeštajući ih u istorijski i politički kontekst Drugog svetskog rata.