Igre 
Hali Beri se dirljivim tekstom oprostila od Sidnija Poatjea: On je anđeo koji gleda na sve nas
Komentari13/01/2022
-21:09
Hali Beri, prva Afroamerikanka koja je osvojila nagradu "Oskar", oprostila se dirljivim tekstom od svog kolege Sidnija Poatjea, kom je to isto pošlo za rukom mnogo godina ranije u kategoriji najboljih glumaca, a koji je preminuo prošle nedelje u 95. godini života.
Njen tekst u kom se prepliću njena i glumčeva biografija, predstavlja ne samo njen doživljaj Poatjea, nego i njen lični uspon u Holivudu i prikaz jednog vremena američke istorije koji je bio od presudne važnosti za nebelačko stanovništvo te zemlje i sveta.
Tekst, koji je objavljen na sajtu Variety, u celini prenosimo:
"Odrasla sam idolizujući Sidnija Poatjea. Imala sam oko devet godina kada je uleteo u moj svet preko televizijskog emitovanja 'Pogodi ko dolazi na večeru'. Bila sam samostalno dete u Klivlendu, ćerka belkinje, samohrane majke i crnog oca, čijoj su se zajednici njihovi roditelji protivili.
U filmu su Sidni i njegova koleginica Ketrin Hoton igrali par čiji su se roditelji, takođe, mučili sa vezom svoje dece. Sedela sam pred maminom starom komodom, zadivljena, dok sam posmatrala dinamiku moje porodice. Po prvi put u svom detinjstvu osetila sam da sam viđena. Da me neko razume, prihvata. Svet je već znao Sidnija, koji je umro prošle nedelje u 95. godini života, kao strašnog izvođača. Ali ja sam ga prvo iskusila kao ogledalo. Gledala sam taj film iznova i iznova, tokom školskih dana i posle toga.
Do tada smo se preselili iz crnačke četvrti u unutrašnjosti Klivlenda u predgrađe, gde sam postala jedan od malobrojnih crnih đaka u moru belih lica. Bila sam dete koje se, poput međurasne veze mojih roditelja, nigde nije uklapalo. Tih godina, bila je retkost videti crnce u glavnim ulogama, a mnogo ređe su naši narativi bili slavljeni ili makar priznati. Sisli Tajson i Dajana Ros su bile na sceni, kao i sveže sećanje na Doroti Dendridž, crnu glumicu koju sam idolizovala koliko i Sidnija.
U to vreme, njihovo samo prisustvo bilo je vid protesta, izazivanje premise da je bela koža odraz nadmoći. Ipak, takve slike bile su retke. Kao dete rođeno od belkinje i crnca, osetila sam se samom i neshvaćenom.
Povezane vesti
'Pogodi ko dolazi na večeru', kao što to rade velika umetnička dela, bilo je potvrda koja je značila. Takođe je dala drugima prozor u moju realnost, u to kako je bilo kretati se svetom sa crnim i belim roditeljima. Sidnijev uticaj na mene se tu nije završio. Tokom godina sam ga gledala kao primer izuzetnosti, kao oličenje muškosti i svega što je časno.
Imala sam samo četiri godine kada su mi se roditelji razišli, kad je alkoholizam mog oca preokrenuo našu porodicu. Ma koliko moj otac bio nesavršen, koliko je god duboko klin njegovog besa napravio razdor među nama, volela sam ga, nedostajao mi je, čeznula sam da mi bude blizu. U oku mog uma i u odsustvu mog oca, Sidni je predstavljao ono što muškarac treba da bude: nepokolebljiv i hrabar, elokventan i ponosan, šarmantan i zgodan.
Čak je i fizički ličio na mog oca. Nisam još bila rođena kada je 1964. Sidni postao prvi crnac koji je osvojio Oskara za najbolju mušku ulogu za 'Poljske ljiljane'.
Ali godinama kasnije, kada sam svedočila tom trenutku na času crnačke istorije, nisam mogla da skinem pogled sa njega. Sidnijeva gracioznost i poza, namera sa kojom je govorio, dostojanstven način na koji se držao, sve to je rezonovalo sa mnom. Iako ga nisam upoznala, niti sam sanjala da ću to ikada moći, osetila sam se snažno povezanom s njim.
Ta veza pratila me tokom cele karijere. Gotovo 40 godina nakon što sam počela rad na 'Bruised' mom prvom uplivu u režiju, bila sam inspirisana Sidnijem. Bio je hrabar. Koristio je šanse. Bio je borac. Zahtevao je poštovanje, baš kao što je njegov lik to učinio kada se suočio sa belcem u filmu iz 1967. 'U vrelini noći'.
U tom filmu, Sidni igra detektiva policije u Filadelfiji Virdžila Tibsa. Kada vlasnik plantaže gospodin Endikot (Leri Gejts) ošamari Virdžila, Sidnijev lik mu odmah uzvraća udarac i on u tom trenutku ni ne trepne.
Scena je postala ključni trenutak za crne ljude iz celog sveta i bila je to razmena za koju je Sidni insistirao da bude uključena u film.
Povezane vesti
'Bilo je nekih nedostataka scenarija koji su morali biti ispravljeni. Osećao sam da određene stvari nisu adekvatne u pogledu realnosti tog vremena', rekao je Sidni u intervjuu.
Rekao je producentima: 'U svom životu, bilo da sam detektiv ili nisam, ne zanima me gde sam, da mi se takva stvar desila, velika je šansa da bih odgovorio, a moj odgovor sigurno ne bi bio da to samo apsorbujem'.
To nije bio njegov društveni komentar. Bila je to beleška jednog glumca na osnovu čovekove ljudskosti. Kao i lik kog je igrao, Sidni ne bi dozvolio sebi da bude ponižen.
Njegova hrabrost oslobodila je u meni osećaj da bih i ja mogla da stanem iza svoje moći. Ja bih, takođe, mogla da odbijem da budem ponižena i da igram uloge koje mi se sviđaju. Prema svojim pravilima.
Tanjug/AP
Sidnijevo putovanje u Holivud bilo je manje verovatno od mog. Odrastao je na Bahamima na Ostrvu mačaka kao najmlađe dete siromašnih uzgajivača paradajza. U petnaestoj godini sa samo tri dolara u džepu preselio se u Njujork. Sa vrlo malo formalnog obrazovanja, zarađivao je za život perući sudove i kopajući kanale, dok je sam učio da čita.
Na kraju je primetio reklamu kod Američkog crnačkog teatra u Harlemu i otišao na audiciju da se priključi trupi. Međutim, zbog njegovog karipskog akcenta su ga odbili, ali to odbjanje nije poljuljalo njegovu rešenost, nego ju je ojačalo.
Sidni je kupio radio i počeo da oponaša izgovor američkih voditelja. Kada se vratio u glumačku školu teatra, da radi kao volonter kućepazitelj, konačno je dobio svoje mesto. Proboj je napravio 1946. kada je Hari Belafonte, još jedan đak iz iste škole propustio probu kojoj je prisustvovao producent iz Brodveja. Uskočio je rešeni Sidni, koji je na kraju dobio ulogu Probula u 'Lizistrati'.
Ta uloga otvorila je vrata njegovom živopisnim delima, uključujući 'Prkosne', 'Suvo grožđe na suncu' i 'Gospodinu s ljubavlju'.
Sidni je, takođe, i režirao devet filmova. Zapravo, iako je hvaljen zbog svojih izuzetnih uloga, njegov rad iza kulisa bio je podjednako važan, kao i onaj ispred kamera.
To je služilo kao osnova za buduće stvaraoce, za crne ljude koji su čeznuli da demonstriraju svoje vrednosti s obe strane kamere. U vreme kada je bilo nečuveno da crna osoba režira, Sidni je prkosio očekivanjima i nastavio napred sa 'Stir Crazy', trećim filmom po najvećoj zaradi 1980. iza 'Imperija uzvraća udarac' i 'Od 9 do 5'.
Bio je to prvi film sa crnim rediteljem koji je zaradio 100 miliona u domaćim blagajnama. Sidni je tako otvorio za mene i druge reditelje put da ga sledimo. Učinio je više od utabavanja staze - on je raščistio šumu.
Sidni je brižljivo birao uloge. U naciji koja je rutinski demonizovala crnce, i na ekranu i van njega, i u medijskom pejzažu koji je pokazivao vrlo malo poštovanja prema našoj čovečnosti, znao je da nema luksuz da igra likove koji bi nas dalje degradirali.
'To je izbor, jasan izbor', rekao je jednom u intervjuu.
'Da je naše društvo drugačije, jedva bih čekao da igram zlikovce i da se nosim sa različitim aspektima crnačkog života, koji bi bili višedimenzionalni. Ali proklet bio ako to uradim u ovom stadijumu igre'.
Zbog takvog stava i nakon što je pokret za građanska prava zauzeo prkosan položaj krajem šezdesetih, dobio je kritike čak i pojedinih članova njegove zajednice.
Ipak, ja sam poštovala njegove izbore. Nameravao je da predstavi naš narod sa istim dostojanstvom sa kojim je koračao kroz svet. Oslanjao se samo na svoj moralni kompas, na sopstveni osećaj kako najbolje da koristi svoj dar.
'Nisam ušao u posao sa filmom da budem simbol nečije tuđe vizije mene', rekao je jednom.
Njegovi umetnički izbori bili su njegov način da digne glas.
Tanjug/AP/J. Scott Applewhite
Nakon godina tokom kojih sam se Sidniju divila izdaleka, upoznala sam svog idola uživo. Radila sam na HBO filmu 'Introducing Dorothy Dandridge' 1999. o još jednoj pionirki, koja je ušla u istoriju kada je nominovana za `Oskara`.
Organizovala sam razgovor s njim, kako bih saznala šta mogu o njegovim sećanjima na Doroti, kao i da otkrijem kako je bilo crncima u Holivudu tokom vremena kada je za nas bilo vrlo malo mesta u industriji.
Pozdravila sam Sidnija, razigranih očiju i s osmehom, a onda sam se smrzla. To je jedini put u mom životu da sam ostala bez teksta. Bila sam tako preplavljena njegovim moćnim prisustvom, kraljevskom aurom, da nisam mogla da izgovorim ni reč. Nekoliko trenutaka sam samo sedela i zurila u njega.
Džentlmen kakav je i bio, Sidni je preuzeo vođstvo u našem razgovoru, dok nisam povratila držanje i sposobnost govora. Njegovom toplinom i istom otmenošću koju je decenijama prikazivao na ekranima, me je opustio.
Podelio je kako su on i Doroti osetili trenutnu povezanost. On se vezao za njen osećaj časti i ranjivost, rekao je da ju je video kao lane kom je potrebna zaštita. Takođe, smatrao je da joj je 'ukraden Oskar` za njenu ulogu u 'Carmen Jones'.
'Kao crnci moramo naučiti da progutamo ogorčenost i ispljunemo je kao slatku', rekao je on, a te fraze sam se držala tokom cele karijere.
Sidni je razumeo kako su umetnici drugačije boje kože previđeni, kako je naš talenat tako često odbačen. Nije puštao da ga takva realnost definiše. Na kraju našeg dvočasovnog sastanka, otišla sam visoko podignute glave jer mi je uputio najveći komplikent.
'Ne mogu da zamislim bilo koga drugog osim tebe da oživi moju dragu prijateljicu Doroti na ekranu. Ti si oličenje onoga što je bila ona', rekao je on.
Taj razgovor ću zauvek čuvati u srcu.
Nekoliko godina kasnije, jezik mi se ponovo svezao kada sam ugledala Sidnija na gala večeri. Sedeo je za mojim stolom sa suprugom Džoanom. Pogledala sam ga i... Nisam. Mogla. Da mrdnem.
U pokušaju da se smirim i povratim glas, počela sam da razgovaram sa Džoanom. Kad sam smogla samopouzdanja, rekla sam Sidniju koliko mi je značio.
'Izgledaš kao da bi mogla biti jedna od moje dece', rekao je, ističući šta je primetio kao sličnost između mene i njegovih ćerki.
Shvatila sam da, kad god vidim Sidnija, kolena mi zaklecaju, a reči nestanu. Toliko je bio važan u mom svetu.
Nije bio samo prvi crni filmski heroj u Americi. Bio je oličenje otmenosti.
Tanjug/AP/Edwin Reichert
Godine 2002, gotovo 40 godina nakon što je Sidni dobio `Oskara`, dobila sam mesto u Kodak teatru na ceremoniji dodele te nagrade. Te večeri, Sidni koji je sedo na balkonu sa porodicom, trebalo je da dobije počasnog `Oskara`. Mislila sam da će to biti vrhunac večeri.
Bila sam nominovana za ulogu u 'Monster's Ball', ali nisam verovala da ću pobediti. Činilo se da i moja porodica misli isto.
'Bez obzira na to šta se desi, ti si već pobedila. Niko ti ne može uzeti ovaj trenutak', rekli su mi.
Duboko u sebi osećali su kao i ja da će prozvati neko drugo ime. Zapravo, ja sam se s tim već pomirila. Ostale nominovane su bile toliko talentovane, da se ne bih osetila opljačkanom, da je bilo koja od njih osvojila zlato.
Bila sam tako sigurna da će jedna od njih pobediti, da nisam pripremila ni govor.
Kada je Rasel Krou sa crvenom kovertom u ruci izgovorio rečenicu: 'I Oskar ide Hali Bari, 'Monster's Ball'', sedela sam zamrznuta, tela zaglavljenog u stolicu, duha koji je lebdeo negde iznad mene.
'Ustaj, ustaj, moraš da ustaneš!', požurivao me je menadžer.
Ne sećam se kako sam došla do pozornice, niti se sećam prodornog aplauza. Moje prvo sećanje je na Denzela Vošingtona koji ustaje. Sledeće je na Raselove reči koje mi je došapnuo: 'Diši, druže, diši!'
U odsustvu pisanog govora, moja podsvest je pokuljala, mešavina zahvalnosti i zapanjenosti, priznanja od strane onih koji su mi utrli put, baš kao što je to uradio Sidni.
Kada sam završila svoj neuobličeni govor, pogledala sam gore i videla divnog Sidnija, visoko na balkonu, kao da ga okružuje neki oreol, dok me je posmatrao kao što bi to uradio ponosan otac.
Neše staze su se svih ovih godina ukrštale, dok sam ga širokih očiju i kovrdžave kose posmatrala zadivljena sa sofe u mojoj dnevnoj sobi. Decenijama kasnije, u toj areni, naši životi postali su neraskidivo povezani - on, prvi crnac koji je dobio Oskara za mušku ulogu i ja, prva crnikinja koja je postigla to isto u svojoj kategoriji.
Bila sam podjednako lišena reči u tom trenutku, kao onda kada sam ga prvi put srela, podjednako dirnuta kao što i dalje jesam dok gledam njegove filmove.
Istorija će pamtiti Sidnija kao giganta bioskopskog platna, legendarnog glumca i reditelja, izvođača čiji ogromni talenat može zaseniti samo njegova dobrota.
Sećaću ga se kao svog prvog ogledala i oličenja muškarca - i zauvek ću ga videti kao anđela na balkonu koji gleda na sve nas".
Komentari (0)