Jana Bjelica: Ne dopuštam sebi da sedim i komentarišem, smatram da je to gubljenje vremena

"Rad na sebi je vrlo iscrpan i težak put, i potrebno je mnogo hrabrosti i strpljenja", kaže glumica Jana Bjelica u razgovoru za Euronews Srbija.

Pažnju šire javnosti privukla je ulogom u "Močvari", a potom je maestralno iznela lik služavke u "Porodici", ostavljajući takav utisak da i sada, kada se govori o ovoj seriji, uglavnom se prvo pominje Janina uloga. Ovih dana, dok mlada glumica završava obaveze na Fakultetu dramskih umetnosti, bioskopska publika ima priliku da uživa u njenom raskošnom talentu koji je pokazala i u filmu "Živ čovek", premijerno prikazanim na ovogodišnjem Festu.

Popularnost se gotovo preko noći desi već samim pojavljivanjem na malom ekranu. Sad vas na velikom platnu gledamo u novom filmu Olega Novkovića. Kako uspevate da ostanete s obe noge na zemlji, posvećeni i fokusirani na ono što su obaveze "đačke klupe"?  

Smatram da uspeh i popularnost ne treba da menjaju čoveka. Treba dopustiti da se ta promena desi samo na osnovu iskustva. Tako čovek napreduje i menja se na bolje, što mi i jeste cilj. A posao se trudim da uvek radim najbolje što mogu u tom trenutku. Ako bih prestala da se trudim to bi onda značilo da mi nije stalo. Ne bih tako mogla da se bavim bilo kojim poslom, a posebno ne glumom.

Glumci ponajviše i govore o neophodnosti da se neprestano uči, radi na sebi. Isto bi trebalo da važi i za mnoge druge pozive, ali svedoci smo da to baš i nije tako. Jel čovek postao lenj ili je nešto drugo u pitanju?  

Meni se čini da je glavni uzrok manjak interesovanja. Ljudi su nekako postali strogo poslovni sami prema sebi. Zadovoljavaju se svakodnevnim i ordinarnim. Rad na sebi je vrlo iscrpan i težak put, i potrebno je mnogo hrabrosti i strpljenja.

Jeste li nekad uhvatili sebe da iz udobnosti fotelje i komfora svog životnog prostora komentarišete, a onda ubrzo pomislili a što ne činim nešto?

Ne dopuštam sebi da sedim i komentarišem jer smatram da je to gubljenje vremena. Stvari koje mi se ne dopadaju, menjam. Trudim se da oko sebe stvorim zdravo i pozitivno okruženje. I uvek više volim da se kajem zbog nečega što sam možda pogrešno uradila, nego da sedim i pitam se zašto nisam.

E-Stock/Dušan Milenković

Poigravajući se naslovom pomenutog filma, šta za vas danas znači biti živ čovek, kako privatno, tako i u profesionalnom smislu?  

Živ čovek, čovek od krvi i mesa. Prinuđen da se razočara, rastuži, rasplače, ali opet željan ljubavi, zadovoljstva, strasti, novog i lepog.

Uloga u seriji "Porodica" uglavnom je satkana od ćutanja, ali su gledaoci i te kako čuli i razumeli taj vaš lik. Koliko je zahtevna ćutnja za igru? 

O nekim stvarima je u životu jako teško govoriti. I u životu postoje momenti kada je govor suvišan. Govor može biti i izvor nesporazuma. A što se tišine na filmu tiče ona je božanstvena. Trudim se da se u očima mojih likova vidi sve. Tugu, bol, radost, sve ja to sa njima proživim opet, nesebično delim. I nikad nemam dilemu da se prepustim svojim emocijama. Ta vrsta istraživanja samoga sebe za nas glumce ima veliki značaj.

I kako ste vi doživeli tu ulogu, prvo kada ste čitali scenario, a onda tokom snimanja ili na kraju, kada ste gledali epizode?

Kada sam pročitala scenario jedva sam čekala da snimanje počne. Mislim da je uloga jako zahtevna jer je puna neke gorčine i tereta koju ta devojka iz prošlosti donosi u trenutak kada radnja serije počinje. Ja pripadam mlađim generacijama koje te godine ne mogu da pamte jer smo bili deca, ali svakako znam istoriju. I mislim da je jako važno da postoje serije koje se bave našom istorijom. Moramo biti svesni prošlosti, jer samo tako možemo da menjamo ovaj svet i da napredujemo, da koristimo tu prošlost kao uzor da se određene stvari ispravljaju kako bi naše društvo napredovalo.

Nekom prilikom ste izjavili da ste u Beograd došli samo sa pidžamom i četkicom za zube, željni sveta... Čega ste danas željni?

Nisam bila željna sveta, želela sam nove mogućnosti i nova iskustva koja mi moj život u Beogradu jeste pružio. A sada od svega imam dovoljno. Podršku i ljubav svoje porodice i svojih prijatelja, što mi je najvažnije.

E-Stock/Dušan Milenković

Posle lepog iskustva koje ste već stekli, odlazite li na audicije sa manjom tremom?  

Svaki put kad odem na kasting zapitam se da li će ova trema ikada prestati. Mislim da neće, ona je pokazatelj da vam je do nečega stalo. Vremenom mi čak postaje teže, jer što više radim imam utisak da manje znam. Toliko novih stvari naučim svakog dana i upravo to me dovodi pred pitanje da li ikad mogu da budem toliko sigurna da nisam propustila da nešto naučim.

Postoji li situacija za koju možete s ponosom reći da ste tada ponajviše pobedili sebe? 

Ovo pitanje mislim da je najviše vezano za odrastanje i sazrevanje. Način na koji prihvatamo nove probleme i prepreke u životu. Kako odrastam postajem svesna svojih mana, imamo ih svi, ali zreo čovek ih se ne stidi. On ih vrlo dobro poznaje i prihvata. Sebe pobeđujem tako što prihvatam svoje mane i trudim se da taj broj iz dana u dan bude manji.

E-Stock/Dušan Milenković

Šta je to, sa druge strane, što nikada ne biste mogli da prećutite i odglumite pred najbližima?

Ja sam od onih ljudi koji teško nešto mogu da prećute. Nemamo sposobnost da čitamo misli jedni drugima i mislim da svako ima pravo da kaže ono što u datom trenutku oseća. Privatno nikad ne glumim i jako sam iskrena. Volim da moji najbliži u potpunosti znaju ko sam i nikad im ne bih uskratila da znaju kako se stvarno osećam.

Mnogo se snima i to je dobro, znači ima posla za sve. Šta vama kao gledaocu smeta, šta nedostaje?

Nedostaje mi dobar ukus, hrabrost i neki scenski bezobrazluk u pozitivnom smislu naravno. Ne kažem da ga nema, ali tih stvari nikad ne može biti previše.

Da niste glumica, najbolje biste prošli kao?

Jako mlada sam odlučila da želim da se bavim glumom tako da nisam stigla da razmislim šta bih drugo izabrala kao životni poziv.

Koga ovih dana sa zadovoljstvom imitirate?

Prijatelje.

U kom rimejku Tarantinovog filma biste koliko sutra zaigrali?

Svim. To bi bio veoma izazovan i težak zadatak, ali bih ga uvek rado prihvatila.