Igre 
Originalna priča o "Bambiju" mnogo je tužnija od poznatog Diznijevog crtaća
Komentari29/12/2021
-21:51
Priča o lanetu koje pronalazi ljubav i prijateljstvo u šumi, nakon što mu lovci ubiju majku generacijama ljudi mamila je suze na oči, ali originalna priča o "Bambiju", još je tužnija.
Priča koju je Dizni adaptirao u crtani film 1942. delo je Feliksa Saltena iz 1923. koje ne spada u dečju literaturu.
Reč je o alegoriji koju je Salten napisao kako bi upozorio svet da će Jevreji u godinama koje dolaze, biti progonjeni i ubijani.
Nacisti su 1935. zabranili njegovu knjigu, jer su je tumačili kao političku alegoriju i spaljivali je kao jevrejsku propagandu.
"Mračna istina o Bambiju oduvek je bila tu", kaže Džek Zajps, profesor nemačke i komparativne književnosti Univerziteta u Minesoti, koji je prevodilac novog izdanja ove knjige, sa prevodom koji vodi računa o finesama Saltenovog jezika.
"Ono što se dešava sa Bambijem na kraju romana, Dizni je delimično sakrio i napravili su patetičnu i gotovo glupu priču o princu i buržujskoj porodici", smatra on.
Saltenov roman "Bambi, život u šumi", potpuno je drugačiji i prevodilac smatra da je to knjiga "o preživljavanju u sopstvenoj kući".
Povezane vesti
Tragična priča o usamljenosti Jevreja
Poput Orvelove "Životinjske farme", ovaj roman životinjama pripisuje ljudske osobine i oslikava društvenu klimu dvadesetih godina prošlog veka u Evropi, kada su Austrijanci i Nemci krivili Jevreje za neuspeh u Prvom svetskom ratu.
"Mislim da je ono što potresa čitaoca to što postoje i izdajice, one životinje koje pomažu lovcima da ubijaju", kaže profesor.
To se u knjizi ispostavlja za Bambijevog voljenog rođaka Gobu, koji je uveren da je poseban i da će ga lovci poštedeti.
Nakon što mu ubiju majku i Bambi biva ranjen, a iako preživljava zahvaljujući starom jelenu, koji ga tretira kao sina, ostaje i bez tog zaštitnika.
"Bambi na kraju nije srećan. On je potpuno sam. To je tragična priča o usamljenosti Jevreja i drugih manjina", smatra Zajps.
"Salten je predvideo Holokaust"
Salten, koji je zapravo rođen kao Zigmund Salcman, ali je promenio ime, kako bi bio prihvaćeniji u austrijskom društvu, radio je kao novinar u Beču.
profimedia
"Mislim da je predvideo Holokaust. Patio je još kao dečak zbog antisemitizma, a njegov roman je apel u kom poručuje: 'Ne, ovo ne treba da se dešava'", smatra prevodilac.
Povezane vesti
Raniji prevodi Saltenove knjige umanjivali su antropomorfni govor životinja, promenivši fokus tako da priča bude prihvaćena kao jednostavan prikaz života životinja u šumi. Prema tom čitanju i Volt Dizni je rešio da ekranizuje priču.
Kada je Nemačka anektirala Austriju 1938. Salten je uspeo da pobegne u Švajcarsku, a do tada je prodao prava za snimanje filma za 1.000 dolara jednom američkom reditelju, koji ih je onda prodao Dizniju.
Salten nikada nije zaradio ništa od čuvene animacije. Nacisti su mu oduzeli austrijsko državljanstvo, a poslednje godine proveo je usamljen u Cirihu.
Povezane vesti
Umro je 1945. ne dočekavši da nađe mesto koje bi mogao da nazove svojim domom.
Komentari (0)