Deset najskupljih animiranih filmova svih vremena

Najskupljim igranim filmovima kao što su "King Kong", "Avatar" i Titanik, "na crtu" mogu da izađu mnoga animirana ostvarenja.

Naime, troškovi studija, intenzivan rad glumaca, koji za razliku od onih u igranim filmovima, ne mogu da prepuste snimanje scena svojim dublerima i skupe nove tehnologije, iz godine u godinu povećavaju budžete koje timovi animatora dobijaju za svoja ostvarenja.

Na polju animacije još od 2006. suvereno vlada dvojac Dizni - Piksar, koji je oživeo neke od najupečatljivijih likova i zauvek promenio način na koji doživljavamo crtane filmove. Pod njihovom kapom su neke od najvećih franšiza današnjice, od "Priče o igračkama" do "Nema", koje često donose bolju zaradu u bioskopima i od igranih ostvarenja.

Predstavaljamo vam deset filmova sa najvećim budžetom u istoriji animacije.

WALL-E (2008), budžet: 180 miliona dolara

Tvorci Piksarovog devetog po redu crtanog filma u režiji Endrjua Stentona o istoimenom robotu koji ima zadatak da očisti Zemlju potpuno zatrpanu otpadom, uštedeli su na glumcima. Naime, Voliju i njegovoj ljubavi robotu Evi, niko nije pozajmljivao glasove, nego je Ben Bart dizajnirao poseban govor tela i zvukove, uz pomoć kojih su zaljubljeni roboti komunicirali.

Pored toga, "WALL-E" je prvo Piksarovo ostvarenje u koji su uključeni segmenti igranog filma. Visoka cena snimanja ovog filma ipak se isplatila. "WALL-E" je zaradio gotovo 522 miliona dolara širom sveta, osvojio Oskar i Zlatni globus za najbolji animirani film, a Tajm magazin proglasio ga je najboljim filmom decenije.

Merida hrabra (2012), budžet: 185 miliona dolara

Priče o epskim bitkama i mistične legende vekovima se prenose s kolena na koleno u maglovitim visoravnima Škotske, a jedna od njih je priča o Meridi, hrabroj princezi koja se ne miri sa sudbinom, već sama gradi svoj put.

Dok je većina Diznijevih princeza maštala o princu na belom konju, Merida je jahala konja i baratala lukom i strelom. Njena majka, dostojanstvena kraljica Elinora, zbog opake čarolije postaje medvedica i one zajedno kreću u potragu za lekom, mireći pritom zaraćene velmože svog kraljevstva i izbegavajući najboljeg lovca na medvede - samog kralja Fergusa.

Jedan od razloga zbog kojih je Merida jedan od najskupljih animiranih filmova je taj što je po prvi put korišten inovativni simulator po imenu Taz, koji je animirao 1.500 neukrotivnih kovrdža hrabre princeze, tako da poskakuju, viore i kreću se baš kao u stvarnom svetu.

Kao i "WALL-E", "Merida hrabra" dobila je Oskara i Zlatni globus, a zaradila je i više od malog robota - 540,4 miliona dolara. 

Priča o igračkama 4 (2019), budžet: 200 miliona dolara

Četvrti i za sada poslednji deo franšize "Priča o igračkama" prati čuvenog Vudija, Baza i druge igračke koje su u prethodnom nastavku našle novi dom kod nove vlasnice Boni. Pridružuje im se novi član - Forki, koji postaje Vudijev štićenik. Tokom jednog izleta, Vudi sreće Bo Pip, junakinju iz prvog i drugog dela franšize i mora da odluči kome će se prikloniti.

Ovaj film je koštao 200 miliona dolara, a smatra se da je najveći deo tog novca iskorišten za honorare vrhunskih glumaca koji pozajmljuju glasove "živim" igračkama.

Investicija se isplatila - četvrti nastavak "Priče o igračkama" zaradio je 1,07 milijardi dolara u bioskopima širom sveta.

Neviđeni 2 (2018), budžet: 200 miliona dolara

Svima omiljena porodica superheroja vratila se u bioskope četrnaest godina nakon prvog nastavka. Ovog puta, u središtu priče je Helen, koja ostavlja Boba sa Vajolet i Dašom, kako bi izašla na kraj sa herojskim podvizima svakodnevice "normalnog" života. Promena teško pada svima, naročito zato što porodica još nije svesna razmera moći koje ima beba Džek-Džek. Dok novi zlikovac smišlja briljantan plan, Neviđeni moraju da nađu način da ponovo rade zajedno.

Zahvaljujući većem budžetu, uključeno je više specijalnih efekata, a film je postigao i ogroman komercijalni uspeh, zaradivši milijardu dolara.  

U potrazi za Dori (2016), budžet: 200 miliona dolara

Zaboravna plava tang ribica Dori živi srećno na koralnom grebenu sa Marlin i Nemom. Međutim, jednog dana se iznenada seti da ima roditelje i zajedno sa svojim prijateljima kreće u prekookeansku avanturu do prestižnog Instituta za morski svet, rehabilitacionog centra i akvarijuma, gde upoznaju još živopisnih likova iz podvodnog carstva.

Reditelju Stentonu trebalo je 13 godina nakon "Nema" da osmisli "Dori", ali se čekanje isplatilo, budući da je film o zaboravnoj ribici u bioskopima zaradio preko milijardu dolara.

Univerzitet za monstrume (2013), budžet: 200 miliona dolara

Dvanaest godina nakon što je publika prvi put videla Majka Vazovskog i Džejmsa P. Salivana, u bioskopima se našla priča o prvom susretu dva prijatelja "monstruma".

Zanimljivo je da se nerazdvojni drugari, kakve ih znamo iz prvog dela franšize, nekada nisu podnosili, ali u "Univerzitetu za monstrume", uče kako da prevaziđu razlike i polako grade svoje prijateljstvo.

Razlog zbog kog je budžet dostigao 200 miliona dolara je taj što je Piksar upotrebio inovativni način osvetljenja, koji je olakšao renderovanje materijala. Prednastavak "Monstruma" zaradio je gotovo 750 miliona dolara u bioskopima.

Automobili 2 (2011), budžet: 200 miliona dolara  

Trkačka zvezda Munja Mekvin i njegov najbolji drug, šlep-kamionet Mejter, u drugom delu franšize odlaze preko okeana na prvi Svetski Gran pri gde se bira najbrži automobil na svetu. Međutim, pored trke, drugari se upuštaju u još jednu avanturu koja uključuje međunarodnu špijunažu. Mejter mora da bira da li da pomogne Munji ili da učestvuje u tajnoj misiji.

"Automobili 2" nije samo jedan od najskupljih Piksarovih filmova - to je i jedan od najvećih bioskopskih promašaja iz njihove kreativne radionice, budući da je dobio loše ocene i kritike i publike. Ipak, to nije bilo dovoljno da producenti odustanu od trećeg nastavka.

Priča o igračkama 3 (2010), budžet: 200 miliona dolara

Mladi Endi, vlasnik najpričljivijih igračaka na svetu, kreće na studije, a njegova mama mu traži da svoju sobu očisti od starih stvari. Vudi, Baz i ostatak ekipe uspevaju da prežive pokušaj prodavanja, ali shvataju da im preti odlazak na tavan. Nakon nesrećne zabune, igračke završavaju u obdaništu, koje je za njih gore od zatvora.

Treći deo franšize visoku cenu jednim delom pravda novom Dolbijevom "saraund" tehnologijom. To je i prvi animirani film u istoriji koji je zaradio preko milijardu dolara u bioskopima, tako da se investicija isplatila.

Zlatokosa i razbojnik (2010), budžet: 260 miliona dolara

Zasnovan na bajci braće Grim, film "Zlatokosa i razbojnik" prati princezu čija kosa ima moć da isceljuje i podmlađuje. Međutim, priliku da u toj moći uživa ima jedino starica prevarantkinja, koja je Zlatokosu otela još dok je bila beba, kako bi zauvek bila mlada i lepa. Zaključana u skrivenom tornju, Zlatokosa sanja o slobodi, a nakon što je slučajno pronalazi lopov Flin, dobija priliku da istraži svet.

Film "Zlatokosa i razbojnik" proveo je šest godina u fazi produkcije, što je značajno uticalo na budžet filma.

Kralj lavova (2019), budžet: 260 miliona dolara

Rimejk "Kralja lavova" gotovo je identičan originalu iz 1994. godine. Kralj Mufasa i kraljica Sarabi dobijaju mladunče Simbu i predstavljaju ga ostalim životinjama kao budućeg kralja. Međutim, njegov ljubomorni stric Skar nagovara ga na opasne avanture iz kojih ga spasavaju zabrinuti roditelji. U jednoj od njih Mufasa je ubijen, a Skar koristi Simbinu mladost da preotme tron. U međuvremenu, budući kralj lavova nalazi drugare merkata i bradavičasto prase s kojima bezbrižno živi i provodi se, sve dok na teži način ne shvata da će pre ili kasnije morati da se suoči sa Skarom.

Fotorealistična animacija, glasovi velikih zvezda (Donald Glover, Bijonse, Set Rodžen, Džon Oliver i mnogi drugi), kao i duga postprodukcija, zaslužni su što "Kralj lavova" deli prvo mesto sa "Zlatokosom" kao najskuplji animirani film u istoriji.