Igre 
Jasna Ðuričić posle nagrade za najbolju glumicu Evrope: Hajde da pogledamo film, pa da razgovaramo
Komentari13/12/2021
-15:28
Hajde da pogledamo film "Quo vadis, Aida", pa da o njemu razgovaramo, rekla je danas Jasna Ðuričić koja je za glavnu ulogu u tom filmu proglašena za najbolju evrospku glumicu.
Ona je gostujući u Jutarnjem programu "Uranak" na K1 istkla da svaki film treba da bude dostupan ljudima, a kasnije može da se razvije debata o njemu.
U Berlinu su 11. decembra 34. put dodeljene nagrade Evropske filmske akademije. Srpska glumica Jasna Ðuričić, proglašena je najboljom evropskom glumicom za ulogu u filmu "Quo vadis, Aida“, rediteljke Jasmile Žbanić, a ser Entoni Hopkins najboljim glumcem za ulogu u filmu "Otac".
Dodela Evropskih oskara protekla je u znaku bosanskohercegovačkog filma "Quo vadis, Aida" posvećenog Srebrenici i njenim žrtvama.
Proglašen je za najbolji evropski film u 2021, Jasmila Žbanić dobila je nagradu za najbolju režiju, a za ulogu majke koja pokušava da spasi svoju porodicu, Jasni Ðuričić je dodeljena nagrada za najbolju evropsku glumicu.
Ðuričić je naglasila da tek sada postaje svesna značaja priznanja kojim je nagrađena.
"U trenutku proglašenja nagrada bilo mi je samo važno da Florijan Zeler bude nagrađen za najbolji scenario filma 'Otac'. Eto to se i dogodilo. Tek kada sam preko svih snegova stigla iz Sarajeva u kojem sam sa ekipom filma čekala vesti iz Berlina u Beogradu postala sam svesna koliko ljudima znači moja nagrada. Moj Instagram nalog puca od lepih želja i sada je prilika da se zahvalim svim tim ljudima. Sada znam da mnogi misle kako je moje priznanje neka vrsta zajedničke nagrade za sve ljude sa prostora nekadašnje Jugoslavije", kazala je Ðuričić.
profimedia/BFA / Indie Sales
Povezane vesti
Akademija za razvoj demokratije je pozvala RTS da emituje film "Quo vadis, Aida", a Ðuričić je prošlog avgusta kazala da bi to bio revolucionarni potez Javnog servisa.
Nagrađena glumica je danas ponovila taj stav i napomenula da bi takav potez RTS bio i stav države koji bi pomogao prevazilaženju posledica rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
"Verujem u pojedinačne male poteze koji prave na kraju širu sliku percepcije naše skorašnje istorije. Mali potezi na kraju kreiraju makro kosmos", kazala je Ðuričić.
Trenutno je nemoguće da se film "Quo vadis, Aida" vidi u srpskim bioskopima ili na nakoj od kinematografskih platformi.
Ðuričić smatra da je potrebno svaki film učiniti dostupnim gledaocima.
"Posle toga može da se razvije debata. Nisam za cenzuru, a još je strašnije da ljudi pričaju o nekom filmu koji uopšte nisu pogledali. Hajde da pogledamo film pa da razgovaramo", kazala je Ðuričić.
Postojala je inicijativa da se filmovi "Dara iz Jasenovca" i "Quo vadis, Aida", emituju jedan za drugim na RTS.
Povezane vesti
Međutim, to se nije dogodilo.
Printscreen YouTube/Curzon
Ðuričić kaže da umetnost definitivno ne može da menja svet, ali da je svakako u prilici da ljudima ukazuje na istinu o svetu u kojem žive.
"Umetnost ima svoj jezik u kojem dominira emocija. Upravo emocija stiže u srce čoveka brže od bilo kakvog interneta. Verujem da bi prikazivanje oba filma na RTS poslalo snažnu poruku svim narodima na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Čini mi se da su umetnici usamljeni u težnji za pomirenjem", kazala je Ðuričić.
Povezane vesti
Za nju nema sumnje da bi pomirenje naroda na prostoru nekadašnje Jugoslavije doprinelo stvaranju bolje budućnosti za sve ljude koji žive u Srbiji i njenom komšiluku.
"Pomirenje bi za ljude zapravo značilo da razumeju da su jedni radili to, drugi to, a treći ovo...To je naša obaveza naspram mladog sveta kojem pripada budućnost na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Mladi ljudi su danas ostavljeni veoma sumnjivim narativima koji im se toči u glavu. Treba tim mladim ljudima poslati poruku da nemaju krivicu ni za šta što se dogodilo na procesu raspada Jugoslavije", kazala je Ðuričić.
Kako kaže, film "Quo vadis, Aida" govori ženskim pismom i perspektivom da rat nikada nije solucija ni za šta.
"Rat je vreme u kojem propada ljudskost. Ljudi koji su preživljavali svašta na različitim ratnim područijima su traumatizovani. Traumatizovani su i ljudi koji nisu učestvovali u tim strahotama. Traumatizovane su čak i generacije koje su se rodile mnogo nakon ratnih događanja. Zbog toga je važno da pravimo filmove o tim prokletim ratovima. Za mene je bilo vrlo katarzičan rad na filmu 'Quo vadis, Aida'. Lično mi je značio. Mnogi koji su pogledali film kazali su mi da je težak, ali vrlo oslobađajući", kazala je Ðuričić.
Komentari (0)