Pet dela epske fantastike koja će se dopasti svim ljubiteljima žanra

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. R.

21/11/2021

09:20

Pet dela epske fantastike koja će se dopasti svim ljubiteljima žanra - Copyright profimedia/Amazon Studios

veličina teksta

Aa Aa

Još od ekranizacije "Gospodara prstenova", postalo je gotovo prirodno da se velika dela epske fantastike konzumiraju primarno kroz "sedmu umetnost". Tako uskoro dobijamo i seriju zasnovanu na toj Tolkinovoj knjizi, a u novembru će početi da se emituje i serijal "Točak vremena", adaptacija monumentalnog dela Roberta Džordana.

Međutim, kao što svi istinski ljubitelji ovog žanra znaju, uranjanje u izmišljene svetove ponekad može da bude mnogo zabavnije, ako im pristupate kroz pisanu reč.

Zato, dok čekate velike najavljene filmske i serijske projekte naučne fantastike, predlažemo da, ako već niste, date šansu nekoj od ovih knjiga.

"Odiseja", Homer

Jedno od dva najstarija dela grčke književnosti napisano je pre više od 2.500 godina, ali dogodovštine glavnog junaka i dan danas važe za uzbudljivu avanturističku priču, koja je inspirisala mnoge kasnije knjige i filmove.

Odisej, posle Trojanskog rata, punih deset godina luta morima, pokušavajući da se domogne svog doma u Itaki, pod prokletstvom besnog boga Posejdona. Dok se on bori sa brojnim opasnostima i gubi jednog po jednog druga, njegova žena Penelope čeka njegov povratak, a zlonamernici malo po malo uništavaju njegovo imanje.

"Odiseja" se sastoji od 24 "knjige", koje bi mogle da se definišu kao poglavlja, ali pošto podelu nije pravio autor, nego filolozi aleksandrijske škole, nisu vodili računa o tome da tematski grupišu celine, nego su se držali pravila da u svakoj od njih ne bude više od 1.000 stihova.

Možda zbog takve kompozicije, ali i arhaičnog rečnika, čitanje "Odiseje" ne teče glatko kao što je to slučaj sa delima savremene književnosti, ali je svakako vredno podsetiti se ovog epskog klasika, naročito zato što ćete u njemu prepoznati mnoge motive današnjeg stvaralaštva.

"Izgubljeni raj", Džon Milton

Džon Milton poželeo je da nadogradi biblijske priče, uplete u njih mnoge klasične likove i napravi jednu univerzalnu dramu o ljudskoj sudbini. Glavni antijunak epa je Satana koji je nakon pada iz raja pun besa i oholosti skovao plan da se osveti Bogu tako što će pokvariti njegovo najbolje delo – čoveka.

Ep pisan bez rime prvi put je objavljen 1667. godine, a sam Milton u uvodnim stihovima ga definiše kao priču o "čovekovom prvom sagrešenju i plodu onog zabranjenog drveta, čiji je kobni ukus doneo pomor u svet i sav naš jad".

Reč je o klasiku koji, kao i "Odiseja", vredi da se nađe u biblioteci svakog ljubitelja fantastike.

"Silmarilion", Džon R. R. Tolkin

Ako volite "Gospodara prstenova", "Silmarilion" će vam se sigurno dopasti. Reč je o zbirci priča o istoriji Srednjeg sveta, temeljima Tolkinove mitologije i događajima koji prethode svemu opisanom u "Gospodaru prstenova".

Naziv "Silmarilion" skraćeno je od "Kventa Silmarilion", ili "Istorija Silmarila", tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najveći od Vilenjaka.

"Silmarilion" je nastajao u periodu od gotovo pedeset godina, uz bezbrojne izmene i pregršt različitih podsećanja na iste događaje, pa je razumljivo što nema konzistentnu strukturu romana kao druga zaokružena Tolkinova dela. Takođe je važna priprema za druge Tolkinove priče koje je dovršio njegov sin Kristofer, kao što su "Deca Hurinova".

"Legende Vamove zemlje", Vladimir Kolin

Možda bi "Legende Vamove zemlje" rumunskog pisca Vladimira Kolina zauvek ostale na najmračnijim policama školskih biblioteka, da je gotovo religiozno nije čitao jedan od najpoznatijih strip umetnika s ovih prostora - Igor Kordej i na osnovu nje nije napisao i nacrtao svoj čuveni strip "Vam".

Reč je o dečjoj knjizi, koja će se bez sumnje dopasti i odraslima, a predstavlja izmišljenu mitologiju, izmišljenog sveta, u kojoj se prepliću legende sa svih meridijana.

"Vukodav", Marija Semjonova

Nakon Andžeja Sapkovskog koji je svet upoznao sa lepotama slovenske mitologije kroz svoje knjige o vešcu Geraltu od Rivije, njegovim stopama krenula je i ruska spisateljica Marija Semjonova, sa knjigama "Vukodav".

Reč je o tetralogiji o neustrašivom junaku iz roda Sivog Psa, nekadašnjem robu, koji je uspeo da se izbavi iz užasnog rudnika poznatog kao Dijamantske gore i krene u potragu za odgovorima na pitanje zašto ga je sudbina poštedela.

Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše ceo tim pisaca, u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana.

Nakon velikog uspeha "Vukodava", 1997. je izašao drugi deo: "Pravo na dvoboj", a zatim su sledili: "Vukodav: Znamenje puta" i "Vukodav: Dijamantske gore".