Dok su Volt Dizni i Džordž Lukas cepali scenarija, Šveđani uz pomoć "štapa i kanapa" snimili prvu verziju "Gospodara prstenova"

Dok Amazon najavljuje seriju o "Gospodaru prstenova" koja će biti najskuplji televizijski projekat u istoriji serijskog programa, Kinezi u bioskopima ponovo gledaju remasterizovane filmove Pitera Džeksona zasnovane na svevremenim knjigama Džona R. R. Tolkina.

Ako je suditi po tome, svet i dalje obožava sve što ima veze sa pričama o Hobitima, vilenjacima, čarobnjacima i obično-neobičnim ljudima iz pera velikog britanskog pisca.

Danas, kada je tehnologija toliko napredovala, da čak i Džeksonovo ostvarenje ima prostora za unapređenje, rediteljima je lako da uz adekvatan budžet, podilaze apetitima publike i prenose na veliko platno Tolkinovu bujnu maštu. Ali u prošlom veku, to je bio poduhvat koji je plašio čak i čuvenog Stenlija Kjubrika.

profimedia

Ako izuzmemo nedovršenu animiranu verziju iz 1978. reditelja Ralfa Bakšija, svet je morao da čeka  2001. godinu da na velikom platnu vidi Froda, Sema, Pipina i Merija. Ili smo barem tako mislili.

Dok su Volt Dizni, Vilijam Snajder i Džordž Lukas cepali scenarija i odustajali od ambicioznih pokušaja da prikažu "Gospodara prstenova", u skromnim uslovima, ali uz mnogo snalažljivosti i ljubavi, pojedine evropske televizijske kuće snimile su svoje adaptacije, a s ove vremenske distance deluje da su čak i inspirisale Pitera Džeksona u njegovom kreativnom procesu.

Sve uz pomoć "štapa i kanapa"

Švedska je prva mogla da se pohvali igranom verzijom "Gospodara prstenova", koja se na njihovoj televiziji našla 1971. godine.

"Sagan om ringen", kako se na švedskom zove ovo ostvarenje, napravljeno je tako što su snimci akcije ubacivani na ručno nacrtanu pozadinu.

Film je prikazivan u dva dela koji pokrivaju prvu polovinu "Družine prstena", a završava se u Rivendelu, tako da zapravo ne pruža potpunu priču iz prvog toma Tolkinove knjige.

Za razliku od Džeksona, oni su u ekranizaciju uključili i Toma Bombadila.

Bombadil se javlja i u sovjetskoj adaptaciji iz 1991, koja je nakon trideset godina provedenih u zaboravu, početkom 2021. postala pravi hit na Jutjubu.

"Čuvari" (na ruskom: "Хранители") takođe je emitovan iz dva dela u okviru dečjeg televizijskog programa na tadašnjem TV Leningrad.

Novinar magazina Varajeti nedavno je uspeo da dođe do glumaca iz ovog ostvarenja i potvrdi ono što je već na prvi pogled očigledno u ovom filmu, a to je da je budžet bio izuzetno ograničen.

Georgij Štil, koji sada ima 89 godina, igrao je Bilba Baginsa i za taj magazin ispričao da su u to vreme, koristili sve što je TV stanica imala da ponudi: kulise, jeftine plastične rekvizite, perike i šminku... Sve što je moglo da se nađe besplatno.

Iako je u Sovjetskom Savezu u to vreme bilo popularno pretvaranje predstava u TV drame, rediteljka Natalija Sjerebrakova želela je da ostavi bolji utisak i zato je uključila mnoge "specijalne efekte".

Na primer, takozvani grin-skrin koji je omogućio da Tom Bombadil i njegova žena Zlatozrna budu značajno viši od Hobita, u to vreme bila je poslednja reč tehnologije. Takođe, kako bi se u nekim scenama dočaralo da je reč o prošlom vremenu, kadrovi su snimani preko plamena sveće, tako da izgledaju pomalo zamagljeno.

Finci su za to vreme imali najambiciozniji projekat: mini seriju "Hobiti" (na finskom: Hobitit) od devet epizoda, koje su emitovane tokom 1993. godine. Svaka od njih trajala je pola sata i zasnivala se na "Gospodaru prstenova", s tim što su odabrali da ispričaju priču samo iz perspektive Froda i Sema.

Njihove avanture u seriji prepričava Sem grupi mladih Hobita, a u njoj, izuzev Bilbovog sureta sa Golumom, nije korišteno ništa od Tolkinovog materijala iz knjige "Hobit".

Možete li zamisliti članove Bitlsa kao Hobite?

Malo je poznato da je legendarni bend na krilima povratka popularnosti epske fantastike u Britaniji šezdesetih godina, poželeo da adaptira "Gospodara prstenova". Lenon je navodno obožavao Tolkinove priče iz Srednje zemlje i planirao je da napravi neku vrstu mjuzikla.

Prema pisanju sajta Film Storis, slavna četvorka bila je vrlo udubljena u tu ideju i čak su razmišljali o tome kome bi poverili neke od najvažnijih uloga, ističući da su za Galadrijelu želeli tada najpopularniju manekenku Tvigi.

Oni su posredno kontaktirali Stenlija Kjubrika, ali reditelj je "Gospodara" u tom trenutku smatrao prevelikim zalogajem, izjavivši da je knjige "nemoguće ekranizovati".

Možda bi Bitlsi i istrajali u svojoj zamisli, da im svaku nadu nije ubio sam Tolkin. Naime, on nije bio veliki ljubitelj ovog benda i nije želeo da im prepusti prava na upotrebu njegovog dela.

Tolkin nikad ne zastareva

Kada delo jednog čoveka neprekidno inspiriše novo stvaralaštvo i tumačenje, od tridesetih godina prošlog veka do dan danas, može se zaključiti da je reč o vrednostima koje ne zastarevaju.

Te vrednosti u Srbiji neguje "Valinor", udruženje koje već godinama, između ostalog, organizuje Tolkinfest. Nazvano je po mističnom svetu vilenjaka iz Tolkinovog univerzuma, koji je simbol svega uzvišenog i dobrog, pa tako da je pored organizovanja tribina, predavanja i događaja o Tolkinu, ali i drugim delima epske fantastike, ovo udruženje posvećeno mnogim plemenitim aktivnostima, među kojima su najznačajnije humanitarne akcije za decu.

"Pandemija nas je zaustavila u mnogim planovima, ali se nadam da se uskoro vraćamo", kaže Vedrana Čačić Nikolić članica tog udruženja, koja za Euronews Srbija kaže da su nastojanja producenata iz prošlog veka da ekranizuju "Gospodara prstenova" vredna pohvale.

"Kada sam videla insert ruske adaptacije, prvo mi je bilo smešno, ali sam se onda zamislila i shvatila kako sam snobovski odreagovala", smatra Vedrana.

"Neko je zavoleo tu knjigu, neko je iz ljubavi uradio taj film ili predstavu i ne treba baš uvek da budemo snobovi i smejemo se efektima. E sad, što to možda ne izgleda kao 'Ratovi zvezda' koji su takođe snimani pomoću štapa i kanapa, to je stvar budžeta", kaže ona dodajući da se svetu nikad ne može ugoditi, budući da se Džeksonovom "Hobitu", takođe, ekranizaciji Tolkinovog dela, opet, zamera što previše koristi specijalne efekte.

Čak i najmanji Hobit može da postane heroj

Šta je to što "Gospodara prstenova" čini aktuelnim čak i danas i što nju i tako veliki broj ljudi privlači da ga i dan danas čitaju i analiziraju? Vedrana smatra da je ključ u univerzalnosti poruke.

"Mislim da 'Gospodar prstenova' pokazuje da čak i najmanji Hobit može da postane heroj, a za mene je to definitivno Semvajz Gemdži. On počinje svoju priču kao obični vrtlar, a završava kao heroj i šalje poruku da treba biti na strani dobra, čak i kada za to izostanu priznanja", kaže Vedrana.

profimedia

Ipak, neki aspekti savremenog načina života potpuno odudaraju od vrednosti koje Tolkin glorifikuje u svom izmaštanom svetu i zato, kada poželimo da obogatimo svoj život, možemo da potražimo inspiraciju u njegovim delima.

"Mislim da bi Tolkin bio razočaran time kako smo uspeli da uprkos tako velikom tehnološkom napretku podredimo sebe materijalnim stvarima i prestanemo da uživamo u životu", smatra Vedrana i dodaje:

"Umesto da sebi olakšamo život, postali smo robovi stvari. Svi smo u nekoj žurbi, u nekom haosu, prestali smo da se družimo tako što ćemo sesti na neku klupicu, uživati u zelenilu, pticama, reci i razgovoru s prijateljima".

U tom smislu, pandemija je imala barem jedan pozitivan efekat, budući da nas je barem na kratko zaustavila i naterala da se zapitamo šta nam je zaista važno.

"Ja sam se šalila da smo tokom lokdauna svi postali Hobiti. Oni vole da se druže s prijateljima, imaju mnogo obroka tokom dana i vole predvidljivu rutinu. Mislim da bi nam Tolkin preporučio da se i inače ponašamo malo više kao Hobiti", kaže Vedrana.

Ne zaboravimo, na jučerašnji dan, 25. maj, rođen je glumac Ijan Makelen. Ser Makelen, kog je proslavila uloga Gandalfa u popularnoj franšizi "Gospodar prstenova", prošle godine je podržao kampanju fanova da otkupe kuću koja je bila Tolkinov porodični dom od 1930. do 1947, i u kojoj se veruje da je napisao romane "Hobit" i "Gospodar prstenova". Fanovi nisu uspeli da u datom roku prikupe potrebno novca i  kupe kuću, od koje su nameravali da naprave svojevrsni literarni centar. Ipak od namere nisu baš sasvim odustali jer se kao alternativa, baš u scru Oksforda, pojavila kuća na prodaju, tako da ima nade da ostvare zamisao.