Igre 
Kako su nastala umetnička dela iz novog filma Vesa Andersona "Francuska depeša"?
Komentari10/11/2021
-08:28
Film "Francuska depeša" američkog reditelja i scenariste Vesa Andersona, koji će 26. novembra otvoriti 27. Festival autorskog filma, predstavlja odu novinarstvu, ali i umetnosti.
Ako ste nekada gledali Andersonove filmove, u ovom antologijskom ostvarenju, sačinjenom od tri odvojene priče, sigurno ćete prepoznati "potpis" tog reditelja, naročito u poglavlju nazvanom "The Concrete Masterpiece".
Ovaj deo govori o ubici Mozesu Rozentaleru (Benisio del Toro), koji u zatvoru počinje da slika.
Jedan od zatvorenika Džulijen Kadazio (Adrijen Brodi), koji je poznat trgovac umetninama, na robiji zbog utaje poreza, primećuje jedan od njegovih radova i nudi se da ga predstavlja.
Ubrzo Rozentaler postaje svetski poznat slikar, neodoljiv ne samo zbog svoje umetničke vizije, nego i zbog svoje mentalne bolesti i sklonosti agresivnim ispadima.
U kadrovima filma vidi se na stotine njegovih radova, a svako od njih napravljeno je isključivo za potrebe "Francuske depeše". Rozentalerov talenat oživeo je umetnik Sandro Kopa, uz podršku dve asistentkinje Sijan Smit i Edit Bodro, koji su zajedno sa Andersonom oslikali kompletan opus izmišljenog stvaraoca.
Kompletan opus izmišljenog slikara
Umetnici su imali zahtevan zadatak, ne samo da zadovolje kratke rokove, nego i vrlo istančan ukus reditelja.
AP/Kamran Jebreili
Povezane vesti
"Ves je znao za moj rad već neko vreme. Bio je domaćin moje izložbe u Galeriji 'Lehman Maupin' 2012. godine i drugari smo", kaže Kop, koji je takođe, emotivni partner glumice Tilde Svinton, jedne od Andersonovih muza.
Svoju asistentkinju Smit upoznao je 2010. godine na snimanju filma "Moramo da pričamo o Kevinu". Smit je kao nećaka rediteljke Lin Remzi radila kao njena asistentkinja, a Kop ju je pozvao da mu se pridruži na snimanju "Francuske depeše" nedugo nakon što je diplomirala na Umetničkoj akademiji u Njujorku.
"Veliki sam obožavalac Vesa Andersona i očigledno sam oberučke prihvatila priliku. Radili smo u ludom okruženju, ali je bilo vrlo kreativno i inspirativno", ispričala je ona za Art Net.
Smit je radila na manjim ranim radovima Rozentalera. Uz asistenciju Bodro, Kop je radio na ključnoj slici u filmu "Goloj Simon", kao i na freskama iz poznih faza slikarevog stvaralaštva, koje su uključene u dramatični rasplet tog poglavlja.
Umetnici su na delima radili duže od jednog meseca. Anderson je imao jasnu predstavu šta želi da se nađe na slikama, pa su jednom prilikom morali da obilaze pola grada, da bi našli višnje kako bi naslikali jednu mrtvu prirodu.
Prinskrin/Youtube/IMDb
Zar nisu mogli da rade prema nekoj fotografiji?
"Ne, ne, ne, ne, ne u ovoj produkciji. Proveo sam ceo dan pokušavajući da ih nađem, a pitao sam rekvizitere da ih potraže kad budu išli u Pariz. Na kraju nisu našli nikakve višnje, pa smo koristili crvene ribizle", prisetio se Kop.
Povezane vesti
"Ves je imao jasnu zamisao u glavi. Tačno je znao šta želi i za svaku sliku napravili smo mnogo nacrta. Napravio sam devet različitih verzija 'Gole Simon'", ispričao je umetnik.
Uveren da bi mogao i bolje, Kop je nastavio da radi na kompoziciji i posle završetka snimanja, jer bi slika mogla da bude izmenjena u postprodukciji, ali je Anderson zadržao onu sa kojom su radili.
"Savršeni vrabac"
Još zahtevniji je bio "Savršeni vrabac", mali crtež koji je, prema scenariju, Rozentaler završio "za 30 sekundi spaljenim krajem šibice".
Kad je Kop pitao Andersona na šta je mislio, reditelj mu je pokazao vrlo detaljan Direrov crtež.
Slikar kaže da je nacrtao najmanje 50 vrabaca, a Anderson je od svakog birao po neki "savršen element" - krilo, senke, glavu - sve dok nije napravio konačni crtež.
Prinskrin/Youtube/IMDb
"A kad sam pogledao film, to uopšte nije bio moj vrabac! Ves mi je rekao: 'Svideo mi se tvoj vrabac, ali se nije video na ekranu'. Ne znam ni ko je uopšte uradio konačnu verziju. Bilo je urnebesno!", kaže Kop.
Međutim, rad na kasnijim Rozentalerovim radovima, zahtevao je sasvim drugačiji proces.
"Bio je to vrlo instinktivan, gotovo nasilan način slikanja - sa slušalicama na ušima i kantama boje. Lomile su se četkice. Pokušavao sam da budem kanal sirove energije", kaže Kop.
Međutim, pošto su slojevi boje bili predebeli, nisu se adekvatno sušili i počeli su da otpadaju. Smit i Bodro su zato morale da pomognu Kopu, da u roku završi radove.
Radovi prikazani u ovom filmu trenutno su na izložbi u Londonu, zajedno sa kostimima i rekvizitima, a ona dela koja nisu završila u "Francuskoj depeši", biće izložena na predstojećoj izložbi "Desperately Seeking Simone" (Očajnički tražeći Simon) u berlinskoj Ebensperger galeriji.
"Imam osećaj da su (Rozentalerove) moje slike i nastavio sam da slikam u tom maniru", kaže Kop, dodajući da je rad na ovom filmu za njega bio vrlo inspirativan.
"Film se bavi nekim emotivnim i dubokim istinama o tome šta znači biti umetnik. Priča je predivno urađena i prelepo napisana", rekao je on.
Komentari (0)