Razlike između novog filma i knjige Frenka Herberta koje su primetili svi ljubitelji "Dine"
Komentari29/10/2021
-07:31
"Jedinstven među svim naučnofantastičnim romanima... Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova", rekao je o "Dini" jedan od najvećih pisaca naučne fantastike Artur Č. Klark.
Taj roman Frenka Herberta je mnogo pre "Matriksa" i "Ratova zvezda" postavio nadgradnju žanra i postao nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca u svim sferama umetnosti. Međutim, pokušaji ekranizacije tog popularnog dela bili su daleko manje uspešni. Prvi je to pokušao Alehandro Hodorovski, zatim Dejvid Linč, a rizičnog zadatka sada se prihvatio Deni Vilnev, čije je ostvarenje sa Timotijem Šalameom u glavnoj ulozi trenutno jedan od najpopularnijih filmova u bioskopima širom sveta.
Kritika je trenutno prilično naklonjena Vilnevu, naročito kada je reč o upotrebljenim specijalnim efektima, ali mu istovremeno zameraju određene nekoherentnosti priče, kao i povremeno usporavanje toka radnje do čiste dosade.
"Ovaj film je neverovatno paradoksalno postignuće: vizuelno i auditivno čudo, koje je isto tako i stravično dosadno", piše kritičarka Dejna Stivens za "Slate".
"Ogroman je, glasan i impresivan, ali je bez humora i mlak", utisak je Stiva Ponda iz "The Wrap".
Ako imamo u vidu da prosečan film traje 90, a "Dina" 155 minuta, jasno je da je mnogo teže zadržati pažnju na njemu. Ipak, publika je za sada zadovoljna, barem ako je verovati sajtu "Rotten Tomatoes", na kom je dobila ocenu od 94 procenta.
Ono što nije promaklo mnogim ljubiteljima Herbertovog dela je da se u filmu neki delovi ne poklapaju sa knjigom, barem u detaljima.
Pre nego što se upoznate sa nekim od tih razlika, imajte u vidu da, ako niste čitali knjigu ili gledali film, ovaj tekst sadrži i mnoge "spojlere":
Ko predstavlja planetu Arakis?
U uvodnoj sceni filma narator gledaocima predstavlja planetu Arakis glasom Čani (igra je Zendaja), što je uloga koja u knjizi pripada princezi Irulan, najstarijoj ćerki Šadama IV, padišaha cara poznatog univerzuma iz kuće Korino.
Ovo je velika promena u odnosu na knjigu, jer pomera središte priče sa feudalnog rata između vladajuće klase, na priču o represiji.
Naravno da je Herbert oduvek nameravao da učini represiju nad pustinjskim narodom planete Arakis ključnim u njegovoj sagi, ali gotovo svako poglavlje knjige počinje događajima koje kao hroničar beleži princeza Irulan.
Tako svako poglavlje knjige ima mali uvod koji odaje dešavanja kao da su se dogodila u prošlosti, ali istovremeno ukazuje da istoriju ispisuju vladari i beleže događaje koji se dešavaju "velikim ljudima" kao što je Pol Atreid.
Vilnev, međutim, ciljano odstupa od Herbertovog pristupa i umesto da priču o "velikima" prepusti princezi univerzuma, reč daje Čani.
Iako je i sam pisac dekonstruisao koncept "mesijanske figure" kakvom je smatran Pol Atreid, Čani je u njegovom pisanju imala više pasivnu ulogu, dok u filmu postaje lice otpora protiv represije nad Slobodnjacima od strane podlih Harkonena.
Jedan od razloga zbog kojih je ovakva promena dobrodošla je svakako olakšavanje samog pričanja priče. Naime, dok princeza Irulan u knjizi romantizirano (i naširoko) prepričava postignuća Pola Atreida, u filmu ih gledamo uživo, što je svakako upečatljivije kada je reč o ekranizovanju.
Kog je roda Lijet Kajns?
Dr Lijet Kajns je neka vrsta čuvara mira u "Dini". On je jedan od samo nekoliko likova u svetu Frenka Herberta koji je istovremeno u oba sveta: i carskom i slobodnjačkom. Kao carski ekolog i planetolog, Kajns je ključan za sudbinu Arakisa i otac je Čani. Međutim, Vilnev je odlučio da Lijet Kajns u njegovoj ekranizaciji bude žena.
Ulogu igra Šeron Dankan Bruster koja je ranije za magazin "Vanity Fair" ispričala da je Vilnev smatrao da rod ne igra presudnu ulogu u oslikavanju tog lika.
"Deni mi je rekao da mu u filmu nedostaje ženskih likova, a on je oduvek bio feminista, neko ko je za žene i želeo je da piše ulogu za ženu. Ovo ljudsko biće u suštini uspeva da očuva mir među mnogo ljudi. Žene su u tome dobre. Zašto onda Kajns ne bi mogao da bude žena?", rekla je Bruster.
Još je jedna razlika u oslikavanju ovog lika: dok je u knjizi Kajns skončao od iscrpljenosti i dehidracije u surovoj pustinji, u filmu je herojski przvala crva udarcima u zemlju, tako da progutaju i nju i Harkonene.
Spekulacije o identitetu izdajnika
Dok je u knjizi postoje spekulacije o tome ko je izdajnik iz kuće Atreida i delimično je bačena sumnja i na gospu Džesiku, u filmu je njegov identitet odmah predstavljen gledaocima - to je doktor Velington Ju.
Postoji mogućnost da je Vilnev odlučio da izbegne opisivanje tog dela knjige, jer on zapravo predstavlja gospu Džesiku u vrlo nepovoljnom položaju u kući Atreida. Glavni razlog zbog kog je na nju uopšte pala sumnja je taj što je ona zvanična vojvodina naložnica, koja uprkos tome što mu je rodila sina Pola i ćerku Aliju, nikada nije postala njegova žena. Na način koji je svojstven primitivnim patrijarhalnim sistemima, ona postaje osumnjičena, samo zato što nije u braku sa ocem svoje dece.
Leto je, kao i mnogi srednjevekovni vladari u stvarnom svetu, ostavljao prostor za sklapanje političkog braka i potencijalno proširenje imperije. Iako i u filmu ima nekih naznaka da on na neki način koristi svoj ljubavni status za političke mahinacije, pre nego što umre, on Džesiki priznaje da je trebalo da se oženi njom (što u knjizi nije učinio). Njen potčinjeni status "konkubine" praktično je izbegnut u ekranizaciji.
Umanjeni likovi
Knjiga ima ogroman broj sporednih likova, od kojih mnogi nisu ekranizovani, barem ne u prvom delu filma. Po svemu sudeći, moraćemo da se oprostimo od Fejd-Raute, nećaka barona Harkonena, kog je u filmu Dejvida Linča igrao muzičar Sting.
Manje prostora dobio je i sam baron Harkonen, koji ima mnogo više dijaloga u knjizi, dok su uloge mentata (neka vrsta "ljudskih kompjutera") značajno umanjene, pa čak i Pajtera de Vrisa (Dejvid Dastmalčijan) koji u knjizi, kao desna baronova ruka, ima mnogo veći značaj.
Ali Vilnev je takođe jasno najavio da neke likove "štedi" za nastavak. Takav će možda biti slučaj sa Tufirom Havatom, mentatom i ajstorom atentatorom u kući Atreid (Stiven Mekinli Henderson) i Glosuom Rabanom, poznatom kao "Zver" (Dejv Batista).
"Ima nekih likova koji su manje razvijeni, a koje čuvam za drugi film, kako bi pronašao ravnotežu. Pokušali smo da se u ovom filmu što je moguće više bavimo Polovim iskustvom. Onda, u drugom ćemo imati vremena da razvijemo neke likove, koji su pomalo ostavljeni po strani. To je teorija. Nadam se da ćemo uspeti", rekao je Vilnev za Njujork Tajms.
Komentari (0)