Igre 
Britanski Gardijan o jugoslovenskoj pop muzici osamdesetih: "Bilo je sumanuto. Bilo je neverovatno"
Komentari14/10/2021
-07:18
Britanski Gardijan objavio je veliku priču o muzici u bivšoj Jugoslaviji osamdesetih godina prošlog veka, opisujući elektro-pop scenu tog vremena kao "izvanrednu".
"Pre nego što su se pojavile ekonomske i etničke pukotine na bivšoj Jugoslaviji, u dobra vremena, ta zemlja je stajala na liniji između istoka i zapada, kao uspešan socijalistički eksperiment, sa otvorenim društvom i živopisnim kulturnim životom", piše britanski list.
Jugoslovenski disko, post-pank i elektronska muzika cvetali su sedamdesetih i osamdesetih, ali su bili uglavnom zaboravljeni za ostatak sveta, dok je nisu ponovo otkrili hobisti i specijalizovani muzički izdavači.
Tako je britanski "Light in the Attic" objavio komplikaciju "Pop Not Pop", a poznati reper Kendrik Lamar uvrstio melodiju pesme "Ostavi trag" grupe Septembar u svojoj pesmi "Duckworth".
"Sve je počelo u sportskoj hali na Novom Beogradu", piše Gardijan, koji je intervjuisao di-džeja Bobana Petrovića, osnivača diskoteke "Bratstvo i jedinstvo".
"To nije bilo samo mesto za ples - bilo je to mesto na kome ste istančavali ukus za muziku i modu. Pokušavao sam da kopiram atmosferu sa mojih i rođendanskih žurki mojih prijatelja, pa sam čak odabrao i nameštaj sličan onom u mojoj dnevnoj sobi", rekao je Petrović, koji smatra da je verovatno bio prvi di-džej u kraju.
On je bio talentovan fudbaler i smešio mu se ugovor sa "Crvenom zvezdom", ali ga je povreda kolena okrenula muzici i osnovao je disko-pop bend Zdravo u kom je svirao klavijature. Takođe je snimio 10 solo singlova i dva albuma, ali su njegovi pregovori da objavi album u Londonu, propali.
Povezane vesti
Njegov poslednji solo album "Zora" 1984. bio je njegov "oproštaj od muzike i prethodnog života", posle kog je napustio Jugoslaviju i otišao na Kipar, a potom u Španiju, gde je u Marbelji kupio lokalni fudbalski klub.
Solidarnost na sceni
Gardijan se dotakao i Novog talasa čiju muziku u Britaniji objavljuje mala muzička etiketa Diskom, koju su osnovali Luka Novaković i Vanja Todorović.
"Došlo je do eksplozije izuzetne energije i novog osećaja slobode. Elektronska muzika je u početku bila potpuni andergraund, u kom su umetnici tražili nove mogućnosti da se izraze", rekli su osnivači Diskoma za britanski list, dodajući da je u Beogradu tada bila samo jedna
Roland TR-808 ritam mašina, što je primoravalo muzičare da budu kreativni.
Taj instrument na kom je nastalo bezbroj hip-hop i elektro hitova tog vremena, pripadao je Zoranu Vračeviću i Zoranu Jevtiću, dvojici prijatelja koji su bili veliki zaljubljenici u Depeche Mode i Soft Cell.
"Čim smo čuli elektronsku muziku iz Velike Britanije, pomislio sam: 'Moramo da zaboravimo na prave bubnjeve'. Kupio sam ritam mašinu, a onda i stari Simons heksagonalni set elektronskih bubnjeva, prvi na balkanu. Odjednom se otvorio sasvim novi svet", rekao je Vračević.
Ubrzo su osnovali Data, a kasnije Šizike i prvi elektro/hip-hop bend u bivšoj Jugoslaviji Master Scratch Band.
Na svakih nekoliko meseci putovali su u London da nabave još ploča i opreme, a pošto su govorili engleski, prevodili su uputstva za korištenje drugim umetnicima i učili ih da koriste instrumente. Ograničen pristup resursima izazvao je duboku solidarnost na elektronskoj sceni, piše Gardijan.
"Ako bi neko dobio nešto novo, čim bi naučio kako se koristi, prosledio bi to nekome drugom", kaže Vračević.
Povezane vesti
"Uradi sam"
Vračević i Jevtić nisu imali takozvane semplere i morali su da budu domišljati prilikom kreiranja zvuka, a pošto kompjuteri nisu bili dostupni kao danas, proces je često bio vrlo naporan.
"Ljudi su mislili da zvukovi koji se ponavljaju ne mogu da se izvedu bez semplera, ali mi smo mogli. Bilo je to sumanuto, ali i neverovatno. Ceo 'uradi sam' pristup bio je vrlo kreativan, jer je činio da razmišljate sasvim drugačije", kaže Jevtić, koji se kao i Vračević kasnije preselio u London i postao grafički dizajner. Njegov prijatelj, pak, sada radi obradu zvuka za velike muzičke etikete.
Jugoslavija je imala bogatu kulturnu razmenu sa drugim zemljama, koja je bila dvosmerna. Gardijan piše kako je hrvatski muzičar Ivo Robić bio originalni izvođač pesme "Strangers in the Night", godinama pre Sinatre i kako je pomogao Bitlsima da dođu do muzičara Tonija Šeridana i etikete Polydor.
Iako britanski list ističe i negativne strane života u Jugoslaviji, koja će se samo nekoliko godina nakon rađanja elektronske muzičke scene raspasti u krvavom građanskom ratu, ukazuje i na činjenicu da mnogi ljudi i dalje žive moto bratstva i jedinstva.
"Moja mama bila je iz Hrvatske, a tata iz Srbije, ali nikad se nismo tako identifikovali. Teško je za sve na koji smo odrastali u Jugoslaviji i osećali se istinski slobodno, da prihvatimo da ona više ne postoji. Osećamo nostalgiju zbog svega, a ne samo zbog muzike", zaključuje Petrović za Gardijan.
Komentari (0)