Igre 
Argentinski reditelj Manke La Banka gost Beldocsa sa filmom "Ski": Tragam za vezama između kolonijalizma i siromaštva
Komentari10/09/2021
-19:34
Argentinski reditelj Manke La Banka (Manque La Banca) rođen je u glavnom gradu Patagonije, u Bariločeu, u kom je i najveći ski centar u Latinskoj Americi. Upravo se u tom mestu odigrava radnja njegovog filma "Ski", koji će biti prikazan u okviru selekcija "Glavni takmičarski program" i "Vatromet" Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs (12. septembra u 21.30, Kulturni centar Beograda).
Kako u razgovoru za Euronews Srbija navodi ovaj argentinski autor, polazna osnova za film bila je tipična situacija koja se viđa na skijanju, u koji god turistički grad na svetu da se ode. Radnici na žičari, kako kaže, upadljivo su drugačijeg društvenog staleža u odnosu na skijaše. Stoga mu je bilo interesantno da pođe od tačke gledišta jednog od radnika i pokaže njegov povratak kući nakon radnog dana. Dok je turistička sezona u Bariločeu na vrhuncu, ispod mirnog blaženstva počinje da izbija "niz podzemnih mitova i legendi".
Druga strana "agentinske Švajcarske"
"Naša namera bila je da kroz ovo putovanje pokažemo drugu stranu ove 'argentinske Švajcarske', koju niko ne prikazuje. Ona je skrivena sa druge strane planine, a tamošnja naselja su bila na udaru sistematske državne segregacije nakon tragičnog genocida poznatog po nazivu 'osvajanje pustinje'. Godine 1878. započelo je najgore poglavlje argentinske istorije: organizovane naoružane snage su zauzele patagonsku teritoriju ubijajući stanovništvo plemena Mapuče i Tehuelče, dok su preživeli postali jeftina radna snaga za novi ekonomski sistem - čuveni kapitalizam", kaže La Banco.
Kako je misticizam našao mesto u filmu i na koji način je povezan sa centralnom temom?
Mislim da je termin misticizam preširok i povezan sa religijom. Radije bih govorio o fantastičnim predanjima, što je u potpunosti povezano sa pejzažem. Okolina Bariločea ima tako jaku prirodnu energiju koju je nemoguće interpretirati samo racionalnim metodama. Kada živite na takvoj teritoriji, u stalnom ste kontaktu sa fenomenima koji izmiču razumevanju i kada se oni dogode, počinje potraga za objašnjenjima i javljaju se narativi. Oni mogu da objasne stvari koje nauka ne može. Sećam se da sam kao klinac bio veoma svestan tih predanja, a u filmu sam se trudio da sakupim tu fantastičnu pozadinu.
Odakle sve potiču te priče?
Neke priče su iz kulture Mapučea, neke dolaze od radnika iz ski centra, neke smo mi smislili kad smo bili deca, a neke smo i napisali u scenariju. Za mene je to bio regularan proces, za priču koja u sebi sadrži različite tačke gledišta.
Beldocs/Promo
Povezane vesti
Šta nam film govori o argentinskom društvu?
Nasuprot meritokratskoj ideologiji liberalizma, moj film traga za vezama između kolonijalizma i siromaštva. Postoji karakteristična argentinska desničarska fraza "oni su siromašni jer tako žele", koju koriste da diskriminišu radnički narod. To je dobra fraza, jer sumira u celosti rasizam društva koje je u prvi plan stavilo evropske korene, ispred starosedelačkih. Premda film nije eksplicitan u prikazu načina na koji je kolonijalizam pustio pipke u Patagoniji, koristimo arhivske snimke Karlosa Ečeverije koji prikazuju kako je skijašku kulturu razvio Oto Mejling, nemački imigrant. Ovo je ključni element za razumevanje argentinskog društva - pustinja je osvojena kako bi se Evropljani naselili na ovoj teritoriji, dobili zemlju besplatno i započeli novu industrijsku eru.
"Ski" vrlo jasno prikazuje da društvene klase nisu nastale tek tako.
Film smo iskoristili da prikažemo kako društvene klase nisu nastale same od sebe, već su proizvod političkih i ekonomskih sistema kojima je potrebna jeftina radna snaga kako bi ostvarili profit. To je toliko jasno, toliko očigledno, da se osećam glupavo stalno pričajući o tome, ali istovremeno sada imamo čitavu novu generaciju neoliberalnih mladih ljudi koje to uopšte ne zanima. Osećam se kao da smo ponovo u sedamdesetim godinama prošlog veka.
A gde se u toj slici nalazi Bariloče, u kontekstu čitavog argentinskog društva?
Bariloče je bilo turističko mesto za argentinsku bogatašku elitu između 1940. i 1990. godine. Nakon što je diktatorska vladavina završena 1983. dogodio se talas unutrašnjih migracija. Veliki broj političara i intelektualaca iz Buenos Ajresa preselio se u Bariloče tragajući za slobodnijim životom, kreirajući novi scenario života u gradu. Rođen sam devedesetih, u talasu tih migracija. Tokom poslednjih 30 godina grad je duplirao broj stanovnika i postao popularno mesto za život daleko od haosa velikih gradova. Nalazimo se u procesu razumevanja šta se tamo dešava. "Ski" je kreiran sa tim ciljem, da podstakne nova pitanja i pokuša da ponovo promisli sisteme moći.
Ne brinem zbog drskosti filma, za mene je snimanje izgovor da upoznam nove ljude
Da li imate konkretan "cilj" koji želite da postignete filmom? Kako ste zadovoljni dosadašnjim reakcijama?
Povezane vesti
Mislim da je cilj bio kreiranje nekoliko slojeva informacija i estetskih pristupa koji bi koegzistirali zajedno, radi isticanja političkog stava i izbegavanja didaktičkog pristupa. Svidele su mi se reakcije ljudi koji nisu toliko verzirani za filmsku umetnost, njima se film svideo i bili su uzbuđeni pristupom. S druge strane, mislim da su oni koji filmu pristupaju formalno bili pomalo ljuti zbog drskosti filma. Ne brinem previše zbog toga, za mene je snimanje izgovor da upoznam nove ljude i srećan sam što se to dogodilo. Beldocs/Promo
A šta vam je bilo važno da naglasite u rediteljskom smislu?
Hteo sam da različite estetike i narativne stilove spojim u jedinstvenu strukturu. "Prekidač" između ovih svetova je glavni koncept filma, i to je stil koji sam razvijao od svog poslednjeg kratkog filma. Ideja mi je bila da kreiram rupu u percepciji realnosti, gde gledalac gubi osećaj o granici između fikcije i dokumentarca. Mislim da u ovoj konfuziji nastaje magija kinematografske iluzije. Dosta sam razgovarao sa svojim timom kako da pristupimo iluziji i odlučili smo da napravimo klasifikaciju scena po principu: scene realističke fikcije, fantastična fikcija, dokumentarac, arhivski i eksperimentalni snimci. Svaka grupa je imala poseban tretman slike i zvuka. Na primer, fantastične fikcijske scene snimane su na 16mm traci na dnevnom svetlu bez filtera, što je slici davalo plavičast ton. Ovo je samo jedan primer, tokom procesa nije sve bilo baš toliko fiksirano, ali nam je ova klasifikacija pomogla da kreiramo atmosferu za svaku sekvencu.
Komentari (0)