Igre 
Anat Tel rediteljka filma o Crkvi Svetog groba: Kad bi ljudi živeli sa svojom verom bez straha, život bi bio mnogo bolji
Komentari08/09/2021
-23:27
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs 9. septembra pod otvorenim nebom u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije biće prikazano ostvarenje "Fejt i Branko" u režiji Ketrin Hart, a u bogatom programu 14. festivalskog izdanja našao se i film "Nema drugog mesta" rediteljke Anat Tel.
Ovo ostvarenje govori o Crkvi Svetog groba u Jerusalimu, najsvetijem hrišćanskom mestu, koje deli šest hrišćanskih zajednica i koje se međusobno bore za svaki kvadratni metar. Dve muslimanske porodice, čuvari ključa ulaznih crkvenih vrata, raspravljaju o tome ko je pravi čuvar ključeva. Džoni, nadležni izraelski policajac pokušava da očuva drevni i krhki Status kvo.
Osetila sam da tu postoji velika priča
"Moj dobar prijatelj, producent Saša Klajn, koji je nažalost preminuo tokom snimanja filma, jednog dana me je pozvao i rekao da moram da čujem neverovatnu stvar: ključeve za najsvetije hrišćansko mesto, Crkvu Svetog groba u Jerusalimu, čuvaju dve muslimanske porodice. Bila sam zaintrigirana, a on mi je rekao da odem tamo i upoznam ih", kaže na početku razgovora za Euronews Srbija rediteljka Anat Tel.
Zakazan je sastanak i, kako rediteljka kaže, upoznala je veoma interesantne ljude koji su joj odmah otkrili dugotrajni spor koji postoji tamo. Razgovarala je potom s monasima i na kraju dana, kada se vratila kući, osećala je da "postoji velika priča".
"Iako je napravljeno već nekoliko filmova o Crkvi Svetog groba, smatrala sam da niko nije pravio priču o ljudima koji tu žive, kao i o tome da im je to mesto dom. Odlučila sam da ću ispričati priču o tom mestu i njegovim konfliktima iz različitih perspektiva, ljudskih i ličnih, dodaje autorka.
Uzevši u obzir delikatnost teme, kako ste pristupili različitim stranama u sporu, jeste li ih tretirali kao ravnopravne?
Znala sam da moram da budem direktna i gledam ih u oči. Kao neko ko želi da iskreno čuje kakvi su im životi, iz iskrene radoznalosti. Kada sam počela da ih snimam, "zaljubila sam se" u njih tokom trajanja produkcije, to je zaista bila ljubav i nisam se pretvarala. To mi je davalo snagu, dok je protagonistima stvorilo prostor za poverenje. Trebalo mi je dve godine da doprem do svakog i "nateram" ih da mi veruju i otvore se.
Povezane vesti
Korak po korak, uz dosta strpljenja, uspela sam da se obratim svakoj zajednici, dobijem njihovo odobrenje, i potražim interesantne ljude koji bi se složili da rade sa mnom. Nije bilo lako, ali stvaranje dokumentarnog filma zahteva dosta odlučnosti i strpljenja.
Beldoc/Promo
A kako ste izbegli eventualno zauzimanje stava o nečijoj "krivici" za situaciju?
Za mene ovde nije bilo krivice. Svako ljudsko biće brine o svojim interesima, često iz dubokog straha od onoga što bi moglo da se desi ako ne čuva i brani svoje božansko ognjište. To je veoma ljudski. Tačno je da postoje moćnije hrišćanske zajednice i one manje snažne, ali ovde ne postoji više ili manje krivice. Ovo je nasleđe od prethodnih nekoliko stotina godina, tokom kojih se činjenično stanje menjalo i neophodno je nastaviti dalje uz trenutni status.
Zaista cenim ljude koji ovde žive, zbog njihovog svakodnevnog iskustva održavanja međusobnog poštovanja. Najčešće u tome uspevaju, ponekad ne, baš kao što je slučaj bilo gde u spoljašnjem svetu. Snimanje je za mene moralo da dođe iz pozicije u kojoj nema osude, inače ne bih uspela da zadobijem njihovo poverenje i da ispričam njihovu priču. To ne znači da ne postavljam teška pitanja, ali prvo pokušavam da razumem njihovu situaciju.
Da li je moguće održati status kvo sa tolikim animozitetom među zajednicama koje koriste crkvu? Kako vidite rešenje problema, ako ga uopšte ima?
Jeste moguće održati status kvo čak i sa ovako krhkom situacijom, i to se dešava danas. S vremena na vreme zahukta se debata, ali isto tako postoje faktori zahvaljujući kojima se oluja smiri. Većina monaha i sveštenika veoma dobro razumeju šta će se desiti ako ne održavaju međusobni mir, bilo bi veoma opasno i moglo bi da dovede do rata između zemalja. Tako da je status kvo trenutno rešenje, a možda će u budućnosti moći da razmotre sve detalje iznova.
Kako su sami protagonisti reagovali na film, da li su ga gledali nakon snimanja? Imaju li nekakva očekivanja nakon početka distribucije u pogledu ostvarenja svojih ciljeva?
Povezane vesti
Samo je jermenski Otac Samjuel odgledao film nakon što je završen. Tokom snimanja nisam imala utisak da ih je previše briga kako su ispali ili kako će film da izgleda, već su navikli na snimanja crkve i njihove priče. Meni je bilo malo čudno, što čak i nakon završetka snimanja nisu hteli da me kontaktiraju da pogledaju film. Mislim da je to slučaj zato što su potpuno posvećeni svojoj religijskoj misiji i ne zamaraju se time kako ih svet vidi. Njihov status kvo i moć koju imaju je znatno veća od jednog filma, još jednog koji priča priču o njihovim životima. Ali možda, ako film dopre do dovoljno mesta u svetu i stvori dijalog o temi, kao što i pokušavamo, možda će se i ponovo otvoriti dijalog među ovim zajednicama.
Velike i male religije stvaraju razdor među ljudima
Šta biste naveli da vaš film govori o Hrišćanstvu danas, religioznosti u Izraelu i globalno?
Nisam religiozna osoba, čak ni osoba koja veruje u nešto, onako kako religije veruju u Boga. Moja startna tačka bila je da je religija - religija, u smislu da nema razlike u verovanju i svako naposletku veruje u istu stvar. Ljudska rasa, istorija i način na koji funkcionišu velike i male religije stvaraju razdor među ljudima. Nažalost religije su glavni razlog za ratove i ubijanja nevinih ljudi, od drevne istorije do današnjeg dana.
Povezane vesti
Dakle, imam kritički odnos prema načinu na koji religije funkcionišu i privlače ljude, često u trenucima njihove slabosti. Mislim da bi bila utopijska situacija, kada bismo se svi koncentrisali na veru umesto na podele unutar religija, na male, velike, jake, slabe, i tako dalje.
U Izraelu kao i drugde u svetu, pitanje religije je delikatno i veoma osetljivo. Jerusalim je najsvetije mesto za sve tri velike svetske religije - Hrišćanstvo, Islam i Judaizam, tako da ovde vidimo i dosta nasilja. Lično me jako boli kako se nanosi šteta ljudskim bićima i čovečanstvu u celini. Znam mnogo ljudi kojima se neće dopasti to što govorim, ali to je moje mišljenje. Kada bi bilo moguće da ljudi žive bez religijskih podela, i kad bu ljudi mogli da žive sa svojom verom bez straha, život na zemlji bi bio mnogo bolji. To je moja želja i razlog zbog kojeg sam želela da napravim film, koji bi mogao da ostvari vezu sa ljudima koji upravljaju religijama u svetu.
Beldoc/Promo
* Ostvarenje "Nema drugog mesta" biće prikazano kao specijalna projekcija na Beldocsu (9-16. septembar), i to u dva termina: 10. septembra u Art Bioskopu na terasi Kolarca u 20 sati, i dan kasnije u isto vreme u Centru za kulturu Vlada Divljan.
Komentari (0)