Striming servisi nikada neće moći da zamene ritual biranja filmova u videoklubu: Zatvoren i poslednji "Žabac"

Nostalgičare koji su odrastali krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina, pogodiće vest da se ugasio i poslednji videoklub u Beogradu. 

Čuveni "Žabac", koji je nekada imao na desetine lokala u Beogradu, odavno ne postoji, barem u tom obliku, ali je vlasništvo nad njegovim poslednjim bastionom u Ruzveltovoj preuzela jedna od zaposlenih. Ipak, uprkos velikom trudu da se nekadašnje omiljeno okupljalište filmofila održi u životu, sada je i ono konačno zatvoreno.

Za mnoge pripadnike generacija rođenih sedamdesetih i osamdesetih godina, nijedan algoritam striming servisa ne može da zameni ritual biranja filmova, a to je i utisak Milana Krunića, filmskog kritičara, koji je i sam od detinjstva posećivao takva mesta.

Pixabay

"Odlazak u videoklub je bilo okupljanje, ne samo istomišljenika, nego i onih koji su bili zainteresovani da prošire svoja znanja o filmu. Bilo je to mesto gde se ljudi druže i raspravljaju o tome koji je glumac bolji u kom filmu, a koji reditelj ima nove hitove", kaže Krunić za Euronews Srbija. 

Razmena iskustva

Kao i mnogi drugi koji se sećaju uspona popularnosti videoklubova, seća se dobro poznatog pravila - na svaka tri iznajmljena filma, četvrti je gratis.

"Mi smo tada stvarno kao klinci gledali po četiri filma u 24 sata. A pošto dobar deo klubova nije radio nedeljom, iznajmimo šest kaseta ili osam filmova i onda ispadnu oči od gledanja za vikend sa drugarima", priseća se kritičar.

Mnogi su upravo u klubovima proširivali svoj filmski ukus i uz pomoć drugih posetilaca, ali i zaposlenih, pronalazili skrivene dragulje među prepunim policama.

"Postojala je ta razmena iskustva i to je nešto što fali striming servisima", objašnjava naš sagovornik.

Unsplash

"Tada se više razvijala, ta kultura gledanja filmova, jer ipak vi ste morali da odete u videoklub, da iznajmite kasetu, što je bilo značajno skuplje nego što sada plaćate neke streaming servise da biste gledali, ali ste bili zainteresovani za to što gledate. Birali nešto što vas zapravo zanima, a ne da biste naprosto straćili sat i po vremena. Mislim da i nije bilo prezasićeno tržište", dodaje on.

Iako je u ranom detinjstvu crtaće voleo da gleda sam, ritual gledanja filmova sa drugarima stekao je od tinejdžerskih dana. 

"Nas petorica smo se skupili da gledamo 'Robokapa'. Bio sam na kraju osnovne škole i bio sam vrlo zatečen time šta vidim na ekranu", priseća se naš sagovornik, dodajući da je "Brzinu" sa Kijanuom Rivsom "jurio" dve nedelje.

Više o tome kako je nekada izgledalo druženje u videoklubovima pogledajte u priloženom videu.