Igre 
Tamo gde žive Talični Tom i Tintin: Euronews Srbija u Muzeju stripa u Briselu (VIDEO)
Komentari14/12/2024
-16:59
Mnogo pre nego što su u Briselu udareni temelji institucija Evropske unije, pre njenog samog osnivanja ili ideje o zajednici. Mnogo pre nego što su novinari iz čitavog sveta dolazili da izveštavaju iz belgijske prestonice, jedan briselski reporter obišao je skoro čitav svet - Tintin sa svojim psom Sneškom. I Talični Tom živi na adresi Brisel duže od Evrope, a od plave zastave za zvedama stariji su mali plavi Štrumpfovi.
"Svi smo odrasli čitajući stripove, tako da imamo bogatu strip kulturu. Početkom 80-ih, nekoliko strip umetnika se okupilo i reklo - treba da imamo stalno mesto gde ćemo javnosti predstaviti strip umetnost", objašnjava za Euronews Srbija predstavnica muzeja Tin Entoni.
Tako je 1989. godine nastao briselski Muzej stripa, prvi u Evropi i među retkima u svetku koji je posvećen stripu. Onda i nije čudno što Belgija ima najviše crtača stripa po metru kvadratnom.
Uspeh belgijskog stripa u svetu privlačio je sve više talentovanih autora, ali je pitanje i kako je belgijski strip uspeo da se izdvoji.
Euronews
Eržeov "Tintin", prvi je evropski strip koji je postigao ogroman uspeh, a razlog se možda krije u oblaku.
"Mi smo zapravo uveli oblačiće sa tekstom, decenijama pre naših komšija u Francuskoj i Holandiji. Publika je prihvatila oblake sa tesktom, prihvatila taj fenomen, kao i izdavači", kaže Antoni.
Portparolka muzeja smatra da je jedan od razloga zbog kojih je Belgija prema mišljenju mnogih jedna od kolevki stripa, taj što njeni stanovnici govore mnogo jezika, a jedan svi razumeju - slike.
Povezane vesti
"Mi smo komplikovana zemlja u kojoj ljudi govore tri jezika. Ne uključujući engleski koji je danas jedan od najzastupljenijih jezika u Briselu. Dakle, ljudi su imali dugu tradiciju komuniciranja putem slika", dodaje ona.
Razvoj medija udahnuo je nove živote i oblike omiljenim junacima, a strip je postao deveta umetnost. Na nju su se oslonile i neke druge. Sa mekog papira stripovi su prešli u knjige tvrdih poveza, postali su igračke, crtani i igrani filmovi, ali i društvene igre.
Euronews
Ipak, pravi ljubitelji stripa dolaze i sa drugih kontinenata da bi posetili ovaj muzej, ili makar ne propuste priliku ako su već u gradu.
Muzej čuva originalne skice i replike Tintina, a ko danas nije čuo za Štrumpfove koje je Pejo lansirao u zvezde? Ili Taličnog Toma, koji brže puca od svoje senke? A da li ovi junaci imaju nešto od karakteristika belgijskog naroda?
"Uvek kažemo da je nešto što vidimo u belgijskim stripovima neka vrsta ruganja samom sebi. Ne shvatamo sebe previše ozbiljno. I mislim da, nešto što je vrlo tipično za belgijski narod - nismo baš patriotski nastrojeni. Nemamo visoko mišljenje o sebi, a to pomaže u razvijanju smisla za humor. I mi smo zemlja nadrealizma. To je još jedan primer kako se to pretvara u umetnost", smatra Antoni.
Belgija danas nije najveći proizvođač stripova u svetu, tu titulu odnela je susedna Francuska. Ipak, ostala je važan centar humorističkog stripa, a umetnika ima više nego ikada pre.
Samo u Belgiji, postoje tri fakulteta koja obrazuju buduće strip umetnike, a studenti dolaze iz čitavog sveta. Zato ovaj muzej ne samo da čuva istoriju stripa, već mu pomaže da i dalje živi i razvija se.
Povezane vesti
Komentari (0)