"Virdžina" u novom ruhu: Digitalno restauriran kultni film Srđana Karanovića o devojčici koja je odrastala kao dečak

Digitalno restauriran filmski klasik "Virdžina" (Centar film) iz 1991. godine, u režiji i po scenariju Srđana Karanovića, premijerno je sinoć prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci pred mnogobrojnom publikom i u prisustvu reditelja i glumačke ekipe. 

Ovo je 35. filmsko ostvarenje koje pod okriljem projekta A1 Kinoteka počinje digitalni život u vrhunskom kvalitetu slike i tona.

Čuvenog srpskog reditelja Srđana Điđu Karanovića publika je pozdravila gromoglasnim aplauzom. Potom se obratio prisutnima otkrivši da je više od 10 godina sanjao i pripremao snimanje "Virdžine", a na kraju je snimanje počelo baš kada je počeo i raspad Jugoslavije i to u okolini Knina.

"Činilo mi se da je priča o devojčici koju teraju da bude muško, a koja to ne želi, nego želi da bude ono što jeste, u stvari priča o onome što u životu i tokom sazrevanja uvek želimo i čemu težimo, a to je da nas okolina pusti da budemo ono što jesmo, a ne što bi ta okolina htela da budemo", rekao je Karanović.

Glavnu mušku ulogu ostvario je poznati srpski glumac Miodrag Krivokapić, koji je snimanje filma opisao kao neverovatno iskustvo. 

"Snimali smo šest meseci i sve nas je 'tuklo', od politike, društvenih okolnosti, do bura i vetrova, zemljotresa. Sve je bilo protiv tog filma, a s druge strane, to je jedna od najboljih filmskih ekipa koju sam do sada imao. Neverovatno društvo posvećenika. Naravno, to uvek ide od glave. Điđa je to sve skupa držao, imao je neverovatno strpljenje i samopouzdanje. Snimanje smo dva-tri puta prekidali, ali uspeli smo da ga završimo i ponosan sam na taj film“.  

Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, u obraćanju je istakao da je "Virdžina" peti film Srđana Karanovića koji je digitalno restauriran u A1 Kinoteka projektu, čime je sačuvan veliki deo opusa jednog od naših najznačajnijih filmskih autora.

"Iza nas je pozamašan broj digitalno restauriranih filmova u projektu koji smo, sa kompanijom A1, počeli pre 7 godina. Sa ove vremenske distance posmatrano, imamo razloga da budemo ponosni na ono što je urađeno, ali i da osećamo zadovoljstvo što ova saradnja i dalje traje i što će se nastavljati u godinama koje dolaze. U vezi sa ovim filmom postoje i brojni kurioziteti, a jedan od njih je i taj da se on smatra poslednjim jugoslovenskim filmom. Takođe, u pogledu same teme, film 'Virdžina' je i kada je nastao delovao vrlo provokativno, a danas, u kontekstu savremenih filmskih tokova čini se aktuelnim i može proizvesti nova čitanja", rekao je Pantelić.

"Virdžina" se smatra remek-delom domaće kinematografije i donosi priču o neobičnim običajima koji su obeležili goleti Crne Gore, Dalmacije i drugih prostora na Balkanu, u prošlosti.

Jedinstveni fenomen "virdžine", ženskog deteta koje preuzima ulogu muškarca naslednika u porodici bez muškog potomstva, opisan je kroz priču o Stevanu, devojčici koja je odgajana kao dečak. 

Odrastanje, prvo zaljubljivanje i istina kao takva, sukobljavaju se sa patrijarhalnim načinom života i duboko ukorenjenim verovanjima ljudi sa tih prostora, donoseći dramski zaplet. Radnja filma odvija se krajem 19. veka u dalmatinskom zaleđu, u  okolini Knina - gde je film snimljen, u neobičnom i kamenitom krajoliku, koji na svojevrstan način oslikava posebnost i težinu života na tim prostorima.

Projekcija filma za građanstvo održaće se 7. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici (Sala Makavejev), u okviru Festivala etnološkog filma, u dva termina - 18h i 20.30h. Ulaz na projekciju je besplatan, a ulaznice mogu da se preuzmu pred projekciju.