Bradić o predstavi koja je razbesnela Bugare, a "mogla bi i Srbe": Uvek je ukus zabranjenog voća nešto što privlači

Premijera pozorišnog komada Džordža Bernarda Šoa "Oružje i čovek" iz 19. veka koji je režirao Džon Malkovič izvedena je prošle nedelje u gotovo praznoj sali Nacionalnog pozorišta u Sofiji nakon što su demonstranti, gnevni zbog načina na koji su Bugari prikazani u toj komediji, sprečili posetioce da uđu u pozorište. Reč je o ljubavnoj priči smeštenoj u vreme tokom sukoba između Bugarske i Srbije, a zbog satiričnog načina na koji prikazuje glavne protagoniste, okupljeni ultranacionalisti optužili su holivudskog glumca da vređa bugarsku istoriju i Bugare.

O tome šta je tako sporno u ovom komadu, razgovarali smo sa pozorišnim rediteljem Nebojšom Bradićem u emisiji Euronews Jutro.

"Kada bi se predstava izvodila u nekom od srpskih gradova, verovatno bi bilo grupa koje bi se pronašle i rekle: 'Ovde se vređa uspomena na našu istoriju'. A zaboravljaju da je to bio nesrećni rat kralja Milana koji je poveo protiv Bugara i da je na Slivnici bio veliki poraz", kaže Bradić.

Kao i mnogi britanski komadi iz viktorijanskog vremena i ova komedija traži slabe tačke u pouzdanim vrednostima društva kao što su ratni heroji i kult patriotizma.

Glavna protagonistkinja je mlada Bugarska Rajna Petkof, koja romantizuje rat i idealizuje svog budućeg muža, ratnog heroja Sergeja Sarnofa. Međutim, slučajno dolazi u dodir sa pragmatičkim švajcarskim plaćenikom kapetanom Blunčlijem, koji se borio u bici na strani Srbije. Taj susret primorava Rajnu da promeni svoje vrednosti i drugačije gleda na užase rata. 

Profimedia

"Ovaj komad nije nimalo blag ni prema jednoj, ni prema drugoj strani. Naime, satiričar, dramski pisac, cinični Bernard Šo priča o tome kako su Srbi i Bugari ratovali pre gotovo 150 godina. Taj nesrećni Srpsko-bugarski rat 1885. je jedna od tema. Otkud Švajcarac u srpskoj vojsci? Ko vodi bugarsku vojsku? To su sve zanimljive, satirične, duhovite stvari kojima bismo se možda u nekim normalnim vremenima lepo i smejali", smatra Bradić.

Ukus zabranjenog voća

Reditelja, koji je pre četiri godine postavljao predstavu "Violinista na krovu" u Muzikalenom teatru u Sofiji i gaji prijateljske relacije sa mnogim umetnicima i predstavnicima medija u Bugarskoj, ne čudi što je došlo do takvih reakcija na predstavu. Naš sagovornik podseća da je u Bugarskoj gotovo svaka vlada u poslednjih nekoliko godina bila privremena i da stranke koriste čak i kulturne događaje da promovišu svoje programe. 

"Kultura je na taj način postala vidljiva i dobro je da se neki ljudi sete kulture. Pozorište je mesto živog susreta i ovde imamo Šoa, Malkoviča, Bugarski nacionalni teatar 'Ivan Vazov', publiku tog pozorišta, glumce i, naravno, političke stranke koje se okupljaju protiv toga. S jedne strane, naravno, to je izazov da vi na neki način možete o bitnim temama da govorite i sa tako povišenom tenzijom", kaže Bradić.

On podseća da su pre tridesetak godina na sličan način desničarske grupe sprečile izvođenje predstave "Sveti Sava" u Beogradu.   

"Dakle, ti slučajevi nisu tako retki. Da li je dobro za publicitet? Naravno, uvek je ukus zabranjenog voća nešto što privlači i što je magnet i stvara popularnost. Bolje je izbegavati skandale, ali budući da mi imamo problem sa institucijama, budući da se kod nas stvari vrlo sporo dešavaju, onda su ti incidenti nekada izazov da se polarišu različite stvari, kao što se to dešava u Bugarskoj, kao što se to dešava i u nekim drugim zemljama, pa i kod nas", objašnjava reditelj. 

Ipak, smatra da je u pozadini takvih protesta protiv izvođenja predstava, suštinsko nerazumevanje umetnosti teatra. 

Poremećena granica između haosa i reda

"Umetnost se na svoj način bavi nečim što je haos. Znači, vi izazivate određene stvari da bi vaše gledaoce stavili u konfrontaciju. U ostalom, vi kad dolazite da gledate predstavu, nećete gledati predstavu o onome što vam se dešava u kupatilu, nego priču o Romeu i Juliji koji se ubijaju da ne bi bili zloupotrebljeni u nekim drugim relacijama. Ili Medeju koja poludi pa ubije decu, ili 'Kralja Lira'. Znači, gledate neke slučajeve koje su slučajevi haosa", kaže Bradić.

Euronews

Nasuprot tome, trebalo bi da postoji red oličen u politici, ali je prema njegovom mišljenju, granica između haosa i reda je poremećena svuda u svetu.

"Kada se desi ovakav haos, onda se pitate: šta je sada uloga umetnosti? Da stvari vraća u red? Naravno da ne. U tom smislu, vidljivost koju ima ovakav slučaj i njegova visoka delegiranost u javnosti, podseća nas na to kolika je moć umetnosti, odnosno pozorišta, zato što je pozorište negde najbliže gledaocu. I svaki dan, kad se desi premijera ili predstava, 300, 400 ili 500 gledalaca sedi u konsenzusu sa određenom temom koju nude umetnici, reditelj, glumci i pisci. I to je veliki izazov. Zato umetnost i služi, da bi vas malo izmestila iz vaše lagodnosti, postavila vam pitanja, pokrenula vas", kaže reditelj. 

Priča koja se ukleto ponavlja

Bradić se inače temom postavljanja pitanja i izazivanja javnosti da neka uvrežena stanovišta pogleda iz drugačijeg ugla, bavio u predstavi "Ućutkivanje Sokrata" u produkciji Bitef teatra. U tom komadu Hauarda Brentona prikazano je kako je jedan od ključnih antičkih filozofa, nakon što je nepravedno optužen za bogohuljenje i kvarenje atinske mladeži, svojim preterano komičnim govorom namerno razjario porotu kako bi osigurao da ga ona osudi na smrt.

"Sokrata su tada ućutkali. Zašto? Zato što je on bio čovek koji je postavljao neugodna pitanja. A u tom vremenu, u tom društvu, u toj zajednici koja je bila krhka demokratija, postavljanje pitanja je bilo opasno. Jer se, s jedne strane, zemlja se nalazila u ekonomskim problemima i izgubila je ratove sa Persijom i sa Spartom. Zbog svega toga, vi imate situaciju da jednog uglednog čoveka, nekoga koji je postavio stubove demokratije, taj sud većine osudi na smrt. To je priča koja se, na žalost, ukleto ponavlja. Uvek ima dobrih primera - lov na veštice, Đordano Bruno, Galilej", objašnjava reditelj.

Prema njegovom mišljenju, problem je u tome što premalo toga učimo iz istorije.

"A znanja nikada nije dovoljno", zaključuje naš sagovornik.