Velš i Kurejši u Beogradu: Kad bi čitaoci znali koliko je tokom pisanja smrvljeno duša i uništeno života

Britanski pisac Hanif Kurejši ocenio je da književnost danas obitava u zanimljivom interregnumu između papira i virtuelne stvarnosti, dok njegov kolega Irvin Velš smatra da je mobilni telefon nešto najgore što se desilo literarnoj fikciji.

Na konferenciji za novinare pred večerašnje gostovanje kojim otvaraju festival "Krokodil", Velš je ocenio da je loše što u onlajn dobu za kulturu više nema vremena da se inkubira kao nekad, dok je Kurejši izrazio nadu da će roman kao forma preživeti, iako više neće biti bitan kao do sada.

Kurejši: Ljudi će nastaviti da pričaju priče

"Živimo u doba novih formi. Ne znam kojih, ali će sve biti onlajn. Ne na papiru ili u umetničkim galerijama, već na telefonima. Mislim da će sredstva otpora biti u virtuelnom svetu, a ne na papiru. To ne znači da ljudi neće čitati i pisati romane, samo oni neće biti centralna forma", ocenio je Kurejši.

Prema njegovim rečima, manja uloga romana neće biti važna, jer će čitaoci i dalje uživati u njima, dok će ljudi nastaviti da pričaju priče, jer im one ispunjavaju živote i privlačne su, samo će pripovedenje imati drugačiji oblik.

"Fikcija nam daje osećaj teksture u ljudskim životima. To nisu novine gde je samo informacija. Fikcija nije slika stvarnosti, fikcija čini stvarnost, na neki način", naglasio je Kurejši.

Autor scenarija za kultni britanski film "My Beautiful Laundrette" (1985), Kurejši je debitovao kao romanopisac sa "Buda iz predgrađa" (1990), po kome je snimljena istoimena serija, čiju muziku je radio Dejvid Bouvi.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Povodom gostovanja na "Krokodilu", Kurejši je rekao da je poštovalac književnih festivala, jer je dobro da se pisci sreću sa čitaocima, i da knjige i ideje kruže, "zbog onoga što se dešava u Evropi, pogotovo sa porastom desnice, napada u Poljskoj i Mađarskoj na LGBT i druge manjine".

Pisac koga je ugledni list Tajms 2008. godine uvrstio u spisak 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine, ocenio je da je vrlo važno nalaziti se i razgovarati u pokušaju da se održe u životi "liberalne, radikalne, levičarske ideje".

Svet je danas opasniji, a Bregzit se ispostavio kao farsa

"Bližim se sedamdesetoj. Zanima me da pišem o mladim ljudima, jer želim znati kako je živeti u današnjem svetu, verovatno opasnijem nego kad smo Irvin i ja odrastali, gde imate klimatske promene, izbeglice, rast Kine, cenzuru i kulturu poništavanja. Želim znati kako je to biti mlad danas", rekao je Kurejši.

Upitani šta danas misle o "Bregzitu", Kurejši je rekao da žali ljude koji su se nadali društvenim promenama ili porastu standarda, ali je sve postalo skuplje, ništa nije bolje, Britanija je izoliranija, a Bregiz se ispostavio kao farsa i "vrlo tužna i tragična propast".

Velš je rekao da je od početka smatrao da se radi o sukobu globalne i nacionalne elite u Velikoj Britaniji, gde su "mediji uradili fantastičan posao da podgreju stvar, jer niko ranije nije mislio da napusti Evropsku Uniju".

Tanjug/Dragan Kujundžić

Prema njegovim rečima, danas postoji kulturalna opasnost pošto se zahvaljujući spravama poput mobilnih telefona gubi na ljudskosti i nemamo vremena da se uključimo u stvaran život, u kom se dešavaju klimatske promene i porast autoritarnih režima.

"Ako pokušate da pišete kako je osoba u opasnosti, ona će samo uzeti telefon i hitna služba će doći. Pa sam razmišljao o scenarijima da ispusti telefon, da nije napunjen... Pola vremena provedeš razmišljajući kako da se otarasiš tih stvari, dok se drama odvija u stvarnom životu", rekao je Velš.

Velš: Serija "Zločin" biće nešto što do sada nije viđeno na britanskoj televiziji

Škotski pisac Velš se proslavio već prvim romanom "Trejnspoting" (1993), koji uživa kultni status kao i po njemu snimljeni istoimeni film iz 1996. godine, čiji se likovi pojavljuju i u njegovim kasnijim delima poput "Skagboys" (2012) ili "Dead Men''s Trousers" (2018).

Velš je rekao da je gledao u montaži i da je impresioniran šestodelnom serijom "Zločin" rađenom po njegovom istoimenom romanu iz 2008. godine, koja bi trebalo da bude emitovana od novembra kao "nešto što do sada nije viđeno na britanskoj televiziji".

"Radi se o lovu na serijskog ubicu, ali je zapravo reč o odnosu između pandura koji su, kao na brodu ludaka, sj*******i od ljudi koje pokušavaju uhvatiti. U takvim serijama zlikovca hvataju na kraju, a ovde u četvrtom nastavku... Potpuno sam oduševljen rezultatom", otkrio je pisac.

Velš je rekao da je prilikom pisanja koristi pravilo "nek podsvest uradi najteži deo posla, a o posledicama brini kasnije", priznavši da piše stvari za koje ne zna odakle mu dolaze.

"Uvek me strah: `Bože ovo će čitati moja mama i devojka`. To je sjajan osećaj, strah od društvenog sramoćenja i poniženja, jer ako ga nemaš znaš da će biti s***e! Paradoksalno, ako to nemam, brinem o svom pisanju", priznao je Velš.

Upotrebivši poslovicu engleskih pisaca: "Ako znaš od čeka je pravljena kobasica, ne bi je jeo", Kurejši je duhovito ocenio da niko ne bi čitao romane kao što su "Trejnspoting" ili "Buda iz predgrađa" kad bi čitaoci znali koliko je tokom pisanja "smrvljeno duša i uništeno života".

"Iskusiš ono što si iskusio, ali moraš uzeti neke komade koje ti odabre podsvest, koji se čini reprezentativni da mogu banalnost života pretvoriti u umetnost. Odrastah u predgrađu, i ako čitaš moj roman misliš da je bilo super. Izbaciš dosadne i ubaciš dobre delove da zabaviš publiku", ocenio je Kurejši,

"Krokodil" će biti svečano otvoren večeras (20h) razgovorom sa Velšom i Kurejšijem, koji će čitati izvode iz svoje proze, a program će, simultano prevođen sa engleskog, voditi Galeb Nikačević i Mima Simić u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije. Festival traje do 29. avgusta.