Kako je Bata Stojković izgledao kao trogodišnjak: Multimedijalna izložba posvećena 90. godišnjici rođenja velikana glume

Jugoslovenska kinoteka obeležava devedeset godina od rođenja velikog srpskog glumca Danila Bate Stojkovića (1934–2002) otvaranjem legata i dvema pratećim izložbama. Svečano otvaranje zakazano je za ponedeljak, 28. oktobar, u Uzun Mirkovoj 1, u 19 časova.

Autorka izložbe, Irina Kondić za Euronews Srbija kaže da je reč o multimedijalnoj izložbi iz nekoliko segmenata, koja predstavlja glumčeve nagrade, predmete iz ličnog vlasništva, fotografije, ali i neke od njegovih najznačajnijih uloga.  

Od 28. oktobra pa do kraja meseca u Kinoteci će takođe biti prikazivani Batini najznačajniji filmovi.

"Tu su filmovi od njegovih početka - kultni film Crnog talasa 'Delije', Miće Popovića, zatim 'Zazidani' Kokana Rakonjca, 'Testament' Miše Radivojevića, 'Čuvar plaže u zimskom periodu' Gorana Paskaljevića, onda idu čuveni Šijanovi filmovi 'Ko to tamo peva', 'Maratonski trče počasni krug', 'Varljevo leto' i 'Balkanski špijun'", objašnjava Kondić.

Izložba je opremljena slušalicama i ekranima na kojima će publika moći da vidi inserte iz pomenutih filmova, koje su pripremili saradnici filmskog arhiva Jugoslovenske kinoteke.

"Ono što je meni najinteresantnije su fotografije koje publika do sada nije imala prilike da vidi, kao što je trogodišnji Bata, zatim Bata sa njegovom suprugom Olgom, njegovi gimnazijski dani...", kaže kustoskinja.

Izložba traje do naredne godine, a prve dve nedelje ulaz je slobodan. 

"Svaka predstava kao praznik"

"Ti si sine, još u majčinoj utrobi postao glumac", rekao je jedan od najtalentovanijih glumaca svoje generacije, Dobrica Milutinović, kada je Stojković tek činio svoje prve glumačke korake, davne 1953. godine.

Euronews

Stojković je bio je tumač tragike svakodnevnog čoveka, kralj izmanipulisanih ljudi kojima je toliko puta na sceni ili na filmskoj traci dao glas i obličje. Sve uloge je gradio temeljno i strpljivo, sa puno detalja koji su bili presudni. Uvek je imao svom liku nešto da doda i zbog toga je tvrdio da se nikada nije zasitio nijedne svoje uloge.

"Neki kažu: 'Odigram jednu ulogu pet puta i više mi se ne igra'. Meni se tek igra kad igram dvestotu. Samo mislim na tristotu! Kažu: 'kako ti nije dosadno?' Kako dosadno? Pa stalno ima posla oko uloge. To je kao kad imaš stan pa ga jedanput počistiš i kažeš dovoljno je za ceo život. A prašina što popada, a što hoće da zarđa, a što mu treba novi detalj, a što mu treba ponekad cveće... Pa to je sve isto i s jednom ulogom. Svaki put joj fali ponešto. Kad dobro odigram predstavu, ja ne mogu da zaspim celu noć. Kad loše odigram, po mom nekom ubeđenju, odmah zaspim - da zaboravim. Mada me sutradan to kljuca", govorio je Stojković.

A prvi angažman nakon završenih studija dobio je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
(1959). Karijeru je nastavio u Pozorištu Atelje 212 (1962), a poslednjih godina života
njegov pozorišni opus vezan je za Zvezdara teatar, gde je igrao od 1987. do 2002.

Oni koji su ga poznavali, kažu da je Bati svaki dolazak u pozorište predstavljao doživljaj. Bez izuzetaka, svečano se oblačio - odelo uz uvek brižljivo odabranu kravatu. A onda bi ušao u bife i rekao: "Dobro veče, deco, za vas sam se uredio, svaka predstava je za mene praznik i ja joj na ovaj način odajem počast."

Pozorište na prvom, kafana na drugom, a kuća na trećem mestu

Supruga Bate Stojkovića, Olga Stojković koja je preminula 2020, svojevremeno je za Nedeljnik otkrila da je Bati pozorište bilo na prvom, kafana na drugom, a kuća na trećem mestu. Nije je, kako je govorila, to nešto naročito bolelo, jer je i sama znala šta znači živeti u pozorištu - bila je inspicijent. U pozorištu su se i upoznali, a o svakodnevnom životu supruga govorila je da je izgledao kao na fabričkoj traci - ustajao je, pio kafu i odlazio na snimanja i probe.

Olga je za Nedeljnik kazala da, uprkos velikoj posvećenosti i radu, Bata nije video mnogo novca, baš kao ni generacija njegovih kolega, ali da je njima zapravo bilo jedino važno šta će da igraju.

Sam Bata je govorio: "Ne možete toliko dobro da me platite, koliko bih ja besplatno igrao. Ako vam se i dopadne to što uradim, platite nešto na kraju."

Poslednju predstavu u ovozemaljskom životu odigrao je 13. februara 2002. godine, tumačeći 416. put ulogu Luke Labana u "Profesionalcu" Dušana Kovačevića.

Izmanipulisani ljudi

Odigrao je preko 80 pozorišnih uloga i snimio 68 filmova, više od 50 televizijskih drama
i 20 serija. Mnoge od njih danas čine antologiju i istoriju srpskog pozorišta i kinematografije.

"Svi naši junaci kinematografije, kad pogledate od početka do danas, jesu jedno isto: izmanipulisan čovek. Čak i u tim 'Kozarama' ili 'Sutjeskama', i to su izmanipulisani ljudi. Kud će jedna ideja oterati malog čoveka kada ga celog ispuni, čoveka koji van te ideje nema preostalog razuma da upotrebi, ni levo ni desno… za to je kriva ideja, a ne čovek. Jer da je ideja humana, ona bi čoveka povela bez takvih iskušenja, oplemenila bi ga. To je radilo i ovo naše vreme. Umesto duše, razuma, humanosti, nama je ponuđena kolektivnost, pre svega da bi se umanjili naši elementarni duhovni prohtevi. Postali smo patuljasti. Hteli smo da izjednačimo svih pet prstiju na ruci. A to ne može. Ne možemo naterati ljude da budu isti, ali ih možemo naterati da mrze one koji se izdvajaju. Otud psovka koju sam upamtio, kad god se pomene neki autoritet: 'Ma ko njemu j… mater!' Sve što se izdvajalo, bilo je izloženo podsmehu i pretnji…", govorio je Bata Stojković.

Kako je pre nekoliko godina ispričala Olga, Bata je pred smrt imao samo jednu želju.

"Rekao mi je: 'Ni slučajno nemoj da ti se dogodi da me staviš tamo.' Mislio je na Aleju zaslužnih građana. To je bila njegova odluka. Valjda nije želeo da ima ništa sa vlastima, jer se nikada nije interesovao za politiku, niti je bio blizak sa političarima", izjavila je za Nedeljnik Olga dodajući da se ni poslednjih dana života njen suprug nije odricao dve stvari - cigareta i fudbala.