Igre 
Milionski auditorijum je obožavao Šojića, a Lane Gutović je govorio da je "taj nitkov tragedija za jedan narod"
Komentari26/08/2021
-06:59
Postoje glumci kojima je dovoljno da odigraju jednu ulogu, ali tako da nju više niko nikada ne može da odigra umesto njega. Bio je to slučaj sa Milanom Lanetom Gutovićem (1946-2021) i ulogom Srećka Šojića.
Milionski auditorijum je obožavao tog šarlatana, a Gutović je za Šojića govorio da je "tragedija za jedan narod".
Država postala žrtva Šojića i njemu sličnih
"Lik koji sam igrao je na samom početku bio samo amoralni, pritvorni i gramzivi direktorčić. Samim položajem na kome je bio, štete koje je mogao da nanese su bile lokalnog karaktera. Tek je `razvojem` naše zemlje taj direktorčić postao značajan političar. Njegovim usponom težina amoralnosti, gramzivosti i pritvornosti koju ima postaje tragedija za celu državu. Važno je da se razume: nije Šojić porastao kao nitkov! On je to bio i ostao. Naša država je izgubila mehanizme odbrane i postala žrtva i njega i njemu sličnih", izjavio je u intervjuu za Blic pre nekoliko godina Gutović.
Sličnosti i podudarnosti realnih političara i Šojića u postupcima, prepoznavala je u velikom procentu i publika, a na pitanja o potencijalnim šansama da se Srećko pojavi na izborima, Gutović bi odgovarao rečima da bi "imao šanse koje nisu zanemarljive".
Inspiraciju za Šojića, pronašao je u liku Tome, zidara poreklom iz Pirota koji je radio u školi u Kumodražu i koju je Lanetu bio toliko simpatičan i drag da se, kako je govorio, nije odvajao od njega.
"Bio sam stalno sa njim u društvu. Sasvim slučajno mi je palo na pamet taj njegov lep govor. Pa sam prvi put igrao u predstavi, u drami koja se zvala "Barabe", koji je pisao Milenko Vučetić i koju je režirao Aleksandar Mandić. Bila je na RTS. I posle toga je taj lik se pojavljivao nekoliko puta i na kraju završio kao Šojić u `Beloj lađi`", otkrio je jednom prilikom Lane.
U svom prepoznatljivom stilu, umeo je Gutović za sebe reći da je površan, pa sve gleda kroz komediju. Ipak uloge koje je birao i izvodio na sceni, iako su bile protkane šalom i smehom, bile su sve samo ne površne.
Povezane vesti
Tip osobe čije se reči citiraju svakog dana
Na kartu više igrao i predstavu "Ukrađena ličnos`", u još jednom šarmantnom i veselom komadu, u kom se daje prikaz moralne slike praktične, moderne, prilagodljive osobe, kojoj su za postizanje ličnog cilja, uslovi bilo koje vrste neobično laki.
"Taj tip osobe sa manirima koji ga `krase`, sa sistemom razmišljanja i donošenja odluka se vidi, čuje i njegove reči se citirija svakoga dana. `Ukrađena ličnos` nije ni proročki a ni izmišljeni tekst. Ovo je tekst prepisan iz dnevne štampe i sa televizije", govorio je Gutović koji je za "Ukrađenu ličnos`" sakupio i obradio tekstove oslanjajući se na tekst Milenka Vučetića "Barabe".
Na pitanje gde nailazi na barabe u Srbiji, nije se libio da odgovori rečima: "Najčešće u prenosima iz skupštine, bez obzira na kom mestu u skupštini sede".
Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), ali i u drugim teatarskim kućama, izneo je Gutović na desetine zapaženih i višestruko nagrađivanih uloga,
Na svet gledao kao na poligon za šalu, a ne za muku i nesreću
Ipak, imao je potrebu da se izrazi ne samo glumac, već i kao kompletan autor, pa je osamdesetih godina na domaću scenu ponovo uveo formu kabarea. Sa Vlastom Velisavljevićem (1926-2021) krajem osamdesetih je prvo izvodio "Kabare" na sceni JDP, a potom nastavio da ga izvodi gde god je stigao. Usledio je još jedan autorski kabare "Obično veče", koji je više od dve decenije izvodio u teatru "Slavija", "Akademiji 28" i širom zemlje.
"Zalagao sam se da stvarnost gledam načinom koji nije isti kao način gledanja većine. To je imalo terapeutsko dejstvo na mene, pa sam svet od tada uvek gledao kao poligon za šalu, a ne za muku i nesreću. Pretpostavljam da su moje predstave bar na kratko učinile da i publika vidi svet sa te moje druge strane", govorio je Gutović.
Jugoslovensko dramsko pozorište
Sarađivao je s vodećim rediteljima, a bio je nezaobilazan u podelama Dejana Mijača, u čijem se izboru glumačkog ansambla našao i kada je na sceni JDP prvi put postavljano "Putujuće pozorište Šopalović" (1985).
Povezane vesti
Posle skoro dve decenije, Gutović se vratio u svoju nekadašnju matičnu kuću da bi igrao upravo u čuvenom komadu Ljubomira Simovića, koje je premijerno izvedeno marta 2020. u režiji Jagoša Markovića. Početkom juna, mediji su objavili da se Gutović povlači iz zdravstvenih razloga i da će na festivalu "Bez prevoda" u Užicu umesto njega u "Putujućem pozorištu Šopalović" igrati Dragan Bjelogrlić.
Jugoslovensko dramsko pozorište
Smrt - upoznati je i prihvatiti kao neminovnost znači mudrost
Na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, Gutović je odigrao jednu od poslednjih teatarskih uloga - "Sumrak bogova", a kritika je posebno hvalila njegovu izvedbu smrti u predstavi "Arzamas" u Zvezdara teatru (premijerno izvedena 2019).
Beogradsko dramsko pozorište/Dragana Udovičić
"Smrt je sastavni deo života to odmah konstatujemo publika i ja, pošto se ne obraćam nikom drugom sem publici. Istovremeno sa rođenjem, rođena je i smrt. Uz razgovor sa publikom i moju kritiku - zato što me živi ljudi toliko vređaju da sam surova i hladna smrt, ja kroz argumente pokušavam da ih ubedim da ipak nije tako", objasnio je za portal Zvezdara teatra Gutović.
Povezane vesti
Na pitanje zbog čega ta uloga ima jednu dozu elegancije i otmenosti, što se najbolje vidi i po kostimu, glumac je rekao:
"Smrt ima razne pojavne oblike, a može da bude i elegantna. Mi smo izabrali tu varijantnu. Ona inače zaista može da bude i surova i bezosećajna, ali ova koju ja predstavljam je jedna od lakih, elegantnih smrti koje se priželjkuju u stvari, koju bi svaki čovek poželeo nekom svom bliskom. Sam pojam smrti skoro da isključuje humor i ova cela situacija koja opisuje smrt bliskog čoveka, majke, isključuje humor", istakao je i dodao:
"Naš zadatak je bio da celu tu mučnu situaciju obojimo pristupom životu sa malo svetlijom nijansom i ja sam zadužen za tu nijansu. Pretpostavljam da će publika osetiti razliku između tragedije i ironije. Sve na svetu se rodi, obavi svoju dužnost i po prirodi stvari vraća se svojim počecima. Ne govorim o duši, već o telu. O jednoj fizičkoj destrukciji koja obavezno vodi u smrt. Upoznati i prihvatiti ovu neminovnost znači mudrost, a ako je ne prihvatiš počećeš da se farbaš, da se podmađuješ, ignorišući to da ako se podmladiš fizički, duhovno ipak ne možeš da se podmladiš".
Sve su mi uloge bile istovremeno dosadne i zanimljive
Za glumu je umeo da kaže da je isto što i farbanje, objašnjavajući to rečima: "Ako vas dobro slažem, moja laž, kojoj tepam i zovem je gluma, postaje trajna i pamti se". Za razliku od političara, navodio je Gutović da glumac kad glumi ne samo da zna tekst, već i često zna šta govori, pa kad treba da se kaže nešto što ima poremećenu logiku, taj tekst ne izgovara.
U jednom od interjvua je kazao da je odbijao uloge za koje nije verovao da ume da ih odigra ili koje nije hteo, pa da se skoro i kaje što ih nije odbijao više.
"Nije umesno da označim neku ulogu kao omiljenu, jer se onda može zaključiti da mi ove druge nisu omiljene. Neka ostane na tome da su mi sve uloge bile istovremeno i dosadne i zanimljive", reči su Gutovića.
Komentari (0)