Šta jedan Parižanin vidi u Beogradu: Arno Amber došao u Srbiju na nekoliko dana, a ostao celu deceniju

Arno Amber je pre tačno 10 godina odlučio da svoju domovinu Francusku zameni Srbijom. Došao je na nekoliko dana, a ostao punu deceniju. U Beogradu je savladao srpski jezik i nastavio da radi ono što je radio i ranije - glumi, režira i piše dramske tekstove. 

Tako će se u "Akademiji 28" 28. septembra premijerno odigrati njegova predstava "Sećaš me se?", za koju potpisuje režiju i tekst.

Priča prati hirurga, koji postepeno gubi pamćenje i ispostavlja se da pokazuje prve simptome Alchajmerove bolesti. Glumac kaže da je dugo razmišljao o toj temi.

"Ja jako cenim pamćenje i pitao sam se šta bih ja bio ako više nemam sećanja, te suvenire od vremena kad smo bili deca, do odraslog doba. Onda sam napisao scenario za kratki film, koji nikada nije došao do produkcije. Prošle godine odlučio sam da probam da ga postavim i tako je počelo pisanje", kaže Amber za Euronews Srbija.

Euronews Srbija

U njegovoj predstavi ćerka glavnog junaka svoj život stavlja po strani, kako bi se borila protiv zaborava svog oca, posvećujući sve svoje snage borbi protiv nečega što ne može promeniti. 

Kao i mnoge Arnoove predstave, i ova ima elemente komedije. Domaća publika ga zna po komadima "Kad je Francuz sreo Srpkinju" i "Ljubav i padeži", u kojima iz sopstvene vizure, na komičan način govori o tome kako je živeti u drugačijoj kulturi. Ipak, kaže da svoju budućnost vidi u Srbiji, iako mnogi njeni stanovnici sreću traže upravo u zemljama zapadne Evrope.

"Možda mi je trebalo da budem negde dalje od Francuske, ne znam. Razumem i ljude ko živi ovde, koji hoće da idu dalje i vide nešto novo. Pa i ja sam to uradio iz Francuske. Sve zavisi od toga kakve neko vrednosti ima i šta želi. Ja nisam tražio komfor ili sigurnost u prvom planu, što može više na zapadu da se nađe, nego mi je bila važnija nova kultura, toplina na ulicama, što se već pomalo gubi u Francuskoj. Meni je u Beogradu to bilo fantastično. Već sam živeo u Parizu, znam kako je tamo, i uvek mogu da se vratim ako hoću", ističe glumac.

Kaže da ono što Beograd i njegovi stanovnici imaju, a čega nema više toliko u Francuskoj je neposrednost u komunikaciji.

"Ovde je neka duša - ljudi kad pričaju, pričaju i nema barijera. U Francuskoj, a pogotovo u Parizu, ljudi su više individualisti, i svako gleda neki svoj posao. Osim toga, Pariz je za mene već nebezbedan u nekim delovima. Ovde je više sigurno", kaže Arno.