Muzeološki eksperiment u Muzeju nauke i tehnike: Ekponati u boji i to žutoj i narandžastoj
Komentari17/09/2024
-11:52
Eksponate u tehničkim muzejima kustosi najčešće vrednuju posmatrajući ih kroz prizmu naučno-tehničke i tehnološke inovativnosti, kao i širi društveni kontekst, značaj i uticaj koji su imali u vremenu svog nastanka. Dodatni faktori koji utiču na vrednovanje uključuju lokalni značaj, ukupan broj sačuvanih primeraka, forme i druge slične aspekte.
Međutim, šta se događa kada u obzir uzmemo "manje bitnu" karakteristiku poput boje?
Odgovor na to pitanje posetioci će moći da pronađu na jedinstvenoj izložbi "Tehnika boja: Žuta + narandžasta" u Muzeju nauke i tehnike koja traje do 8. oktobra.
Jedan od autora izložbe Ivan Stanić bio je gost emisije Euronews Jutro objasnio je da je početkom industrijalizacije, tehnologija zadržavala svoje izvorne boje – metala i drveta – jer je u fokusu bila funkcionalnost, a ne estetika. Bojenje je prvenstveno uvedeno radi zaštite metalnih delova mašina i uređaja od korozije, pri čemu su se najčešće koristile crna, siva i zelena boja.
Međutim, tokom 19. veka, u laboratorijama su stvoreni prvi sintetički pigmenti, što je omogućilo širu dostupnost boja nezavisnu od prirodnih resursa.
Stanić kaže da će posetiocima izložbe verovatno biti interesantni eksponati - kućni aparati iz vremena stare Jugoslavije, koji su mahom bili narandžaste boje.
"Mislim da je većina domaćinstva u to vreme imala tu narandžastu boju - ručni mikser, vaga...", kaže autor izložbe.
On kaže da su posetiocima želeli da ispričaju priču o bojama tehničkih predmeta, koje je retko ko pričao.
"Kroz istraživanje se pokazalo jako zanimljivim, u stvari, da kad izvadite iz naših zbirki sve te predmete, stavite ih na jedno mesto i krenete da kreirate priče, svatite koliko u stvari dobijate novo sagledavanje tih stvari", dodao je Stanić.
Žuta i narandžasta boja prisutne su još od najstarijih pećinskih crteža. U prirodnim oblicima, ove boje su često bile otrovne, a kroz istoriju su imale kako pozitivnu, tako i negativnu konotaciju. Razvojem sintetičkih pigmenata njihova upotreba postala je sigurnija, što je omogućilo širu i raznovrsniju primenu. Osim svojih prijatnih nijansi, ove boje se često koriste u specifičnim industrijama, dizajnu, kao i za znakove upozorenja i određene profesije.
Autori izložbe su, pored Ivana, Ada Vlajić, Tamara Tešević i Milena Vidosavljević, a posetioci Muzeja nauke i tehnike mogu da je pogledaju do 8. oktobra.
Komentari (0)