Priča o potrazi za slobodom: Film "Zelena granica" Agnješke Holand od danas na repertoaru domaćih bioskopa

Bioskopski repertoar bogatiji je za još jedan naslov. Film slavne rediteljke Agnješke Holand "Zelena granica" (Green Border) može se od danas, 22. avgusta pogledati u mnogim bioskopskim salama Novog Sada, Niša, Beograda i drugih mesta, a priča prati sudbinu izbeglica i migranata koji pokušavaju da iz Belorusije preko Poljske pređu u Evropsku uniju. 

 Snimljen prema istinitim događajima, film nas smešta u močvarne šume koje čine tzv. “zelenu granicu“ između Belorusije i Poljske, dok izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike, bivaju zarobljene na tom mestu, pokušavajući da stignu do Evropske unije. 

Nedužni i namamljeni propagandom, svi oni veruju u obećanja o lakom prolazu u EU. Filmska priča prepliće nekoliko života, aktivistkinju Juliju koja je odustala od udobnog života, mladog graničara Jana i sirijsku porodicu. 

 "Scenario za 'Zelenu granicu' bio je razvijen na moju inicijativu i praktično svaki događaj opisan u njemu se u određenoj meri odigrao," istakla je rediteljka u intervjuu za svrhe produkcije, dodajući da ona ne snima dokumentarce već igrane filmove što ne podrazumeva samo opsisivanje, nego i tretiranje stavrnosti: "Moji koautori i ja veoma smo pažljivo istraživali i proveravali činjenice. Razgovarali smo sa ljudima koji su bili deo toga, sa svake strane barikade.” 

Promo

U filmu igraju i oni koji su doživeli sudbinu napuštanja svojih domova i bili deo izbegličkih kolona, a jedan od njih je i Džalal al Altavil koji je izbegao iz Sirije, a u filmu tumači ulogu oca izbegle familije.  
 
"U kampu za izbeglice skoro tri godine držao sam radionice psihodrame za decu i žene. Ovakva vrsta pozorišta uključuje žrtve u pirmarne uloge. Sve smo zasnivali na iskustvu date osobe, a ideja je bila da pomognemo žrtvama da zaleče svoje traume. U filmu 'Zelena granica' uloge su se obrunule, ovaj put ja sam bio glumac", rekao je on. 

Holand je pre više od 30 godina snimila film "Evropa, Evropa" o jevrejskom dečaku koji menja lažne indentitete kako bi preživeo Holokaust, a ostvarenje je tada nominovano za nagradu Oskar u kategoriji za najbolji scenario, kao i za BAFTA nagradu i Zlatni globus.  

Promo

Dvostruki naslov imao je tada za cilj da izrazi dualitet evropske tradicije, s jedne strane Evrope kao kolevke kulture i civilazicije, vladavine prava i demokratije, jednakosti i bratstva, ali sa druge strane Evrope kao kolevka kriminala. 

Sada 30 godina kasnije, prema rečima rediteljke, susrećemo se sa sličnom dilemom. 
 
Pored filma "Evropa, Evropa", poznata je i po naslovima "U tami", "Tragom kostiju", a za film "Zelena granica" ovenčana je sa sedam nagarda na filmskom festivalu u Veneciji, od kojih i specijalnom nagradom žirija.