Atheist Rap za Euronews Srbija pred rođendanski koncert: "Trajaćemo dok se ne izvrnemo"

Kultni novosadski pank rok bend Atheist Rap ove godine obeležava 35 godina postojanja brojnim nastupima širom regiona, a ovog petka u bašti Kluba Studenata Tehnike (KST) proslaviće rođendan zajedno sa beogradskom publikom. 

Kao jedan od koncertno najaktivnijih domaćih sastava, nastupali su širom regiona i Evrope, ali neke od kultnih koncerata održali su u prostoru KST-a, pa nije bilo dileme gde će započeti slavlje tri i po decenije karijere. 

Tokom dvočasovnog rođendanskog programa, iz benda najavljuju da će izvesti retrospektivu svojih najznačajnijih pesama iz svih perioda benda, uključujući hitove kao što su "Wartburg Limuzina", "Blue Trabant", "ORA je pravi način da", "Godina Kulture", "Fatamorgana", "Zapadna Evropa", "Pritilend", "Dr. Pop" i najnoviji singl "Superstar".

S obzirom na to da KST ove godine proslavlja 70 godina postojanja, čuvena bašta je sa posebnim razlogom odabrana za održavanje ovog rođendanskog koncerta, jer su Atheist Rap upravo na tom mestu održali najveći broj svojih beogradskih koncerata, a tokom devedesetih godina bili su rezidenti KST-a i tu snimili svoj prvi live album.

Tim povodom razgovarali smo sa basistom benda Zoranom Lekićem Lekijem.

Vaš prvi koncert u Beogradu, ako se ne varam, bio je u prostoru KST-a. Ovog vikenda proslavljate 35 godina benda koncertom baš u KST-u koji takođe slavi 70. rođendan. Kako vam deluje što ovaj jubilej proslavljate baš na tom mestu?

Zoran Lekić Leki: Potpuno prirodno i logično je da svoj jubilej u Beogradu obeležimo koncertom u KST-u, gotovo mitskom mestu alternativne kulture mladih koje traje nestvarnih 70 godina. I vrlo smo počastvovani što smo deo obeležavanja jubileja tog kluba. Zvali su nas da budemo specijalni gosti na Svečanoj akademiji prilikom obeležavanja 60 godina postojanja, nadamo se toj počasti i ove godine. Nama je važna muzika, ali je potrebno pomenuti da KST ima i raznovrsne programe i seminare u vezi sa ostalim granama umetnosti kao i naukom i obrazovanjem. Svaka čast!

Silard Kovač

Vaši koncerti u KST-u su prava atrakcija, neki nastupi su kultni - poput onog iz "olimpijske" 1996, šta očekujete pred ovaj nastup, šta je za vas KST?

Očekujem da vidimo stare dobre prijatelje, gomilu novih klinaca na štangli u prvim redovima, da vidim i stariju ekipu naših fanova koji se usidre negde iza (često blizu šanka) koji posle par piva oduševljeno dižu ruke na hitove iz njihove mladosti, pevaju, a kad ih još ponese atmosfera, ulete u šutku. Sigurno će biti odličan zvuk jer sa nama dolazi jedan od naša dva oficijelna tonca Cef (drugi je Gricko) koji uvek obezbede sjajan zvučni ugođaj i nama na bini i publici. KST je za nas sinonim za lude devedesete i klupske svirke po Srbiji (tada nismo baš svirali mnogo po velikim festivalima kao danas). Druženje sa Goblinima, Novembrom, Džukelama i drugom ekipom...A posebno mi je drago što i moja mlađa ćerka, student klavira u Beogradu, takođe izlazi u KST.

Vaš poslednji singl "Superstar" govori o nekakvoj vrsti zamora materijala, o tome da vam se životni stilovi potpuno razlikuju u odnosu na one s početka benda. Međutim zanimljivo je da, iako ste na neki način veterani pank-rok scene, energije na vašim koncertima nikad ne manjka, ali i veselosti dok ste na bini. Koliko vam uopšte znače svirke?

Građevinci to bolje znaju, zamor materijala nastaje kod dinamički napregnutih konstrukcija, pogotovo ako se loše održavaju. Što kaže pesnik u toj pesmi: "sve duže traje proces reanimacije". Ali, to mi samo malo kukumavčimo da bismo izazvali sažaljenje kod ukućana. Kad krećemo na svirke kažu nam: "Lepo se provedite". A mi odgovaramo: "Ne idemo da se provodimo nego da radimo (hahahaha)". Kreme za sunčanje, tamne naočare i šlaufovi koje ćemo ovog vikenda poneti na put (odmah posle KST-a putujemo u Poljicu kod Zadra) su HTZ oprema. Kad se uključimo u strujno kolo sve je uvek isto - radost sviranja i komunikacije sa publikom. Svi mi reagujemo na povratnu energiju od publike, Radule pogotovo, on ume da se nakači na neke replike iz mase pa da napravi mini stand-up show. Zbog svirki i putovanja, druženja i postojimo...

Kako se uopšte opstaje toliko dugo na sceni, s obzirom na to da bendovi iz tog miljea uglavnom nemaju takav staž? A opet, zanimljivi ste i organizatorima festivala...

Mislim da smo imali i dosta sreće. Osim toga, međusobna tolerancija i razumevanje u bendu, redovan rad, kućno vaspitanje i otvorenost prema svim ljudima dobre volje i namera. I na kraju, ali možda i najbitnije, odličan menadžer u kog imate poverenja. Bez našeg Zlatka ne bi to sve izgledalo ovako i trajalo ovoliko. 

Bend je navršio 35, a koliko je stara vaša publika na svirkama? Ko sve sluša Atheist rap danas?  

Policija sa graničnih prelaza, carinici i sveštena lica svih konfesija (smeh)... Interna šala, ali nije daleko od istine. Anegdota sa granica u regionu ima dovoljno za knjigu. Stvorila su se i ozbiljna prijateljstva tako.

Vrlo prijatno smo se iznenađivali u poslednjih godinu-dve, a sad više i ne, da ima vrlo, vrlo mlade publike u prvim redovima. Prijedor, Banjaluka, Požega, Niš, Jagodina, Novi Sad, Beograd, da izdvojim samo neke gradove. Naravno, neizostavna je i ekipa od 40 do 50 plus godina koja dođe da se priseti mladosti. To su ljudi sa primanjima koji ne žale pare prilikom emotivnih "reunion" seansi na našim koncertima, pa nas kafedžije vole. Koliko puta se već desilo da pred kraj svirke nestane piva na šanku... Mnogi dolaze i sa malom decom, sve više toga ima. A u Hrvatskoj, na primer, sam stekao utisak da je publika uglavnom između 20 i 30 godina stara.

Kao i 1996. i ova godina je olimpijska, a Atheist rap je i dalje tu. Koliko još olimpisjkih godina planirate da pregazite?

Ne razmišljam o tome. Ja ne bih izdržao emotivni naboj neke oproštajne turneje. Zamisli, sviram poslednji koncert u npr. Splitu, pred predivnom publikom, pa onda dođe poslednja stvar, pa poslednji bis, pa poslednje druženje, pa poslednji ulazak u kombi pred put kući, opraštanje sa prijateljima...Plakao bih kao malo dete, sigurno. Hvala, ali ne...Trajaćemo dok se ne izvrnemo i to je to...Nije kraj dok nije kraj!