Sve o rimskim carevima rođenim na tlu Srbije: Sajam tehnike predstavlja izložbu koja je proputovala četiri kontinenta

Izložba posvećena rimskim carevima koji su rođeni na prostoru današnje Srbije Arheološkog instituta biće predstavljena na 66. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća koji traje do petka 24. maja.

Viši naučni saradnik Arheološkog instituta Jelena Anđelković Grašar kaže da je reč o izložbi koja je proputovala četiri kontinenta.

"Bili smo u Severnoj i Južnoj Americi, obišli najveće gradove Evrope i Afrike. Cilj nam je da obiđemo ceo svet. Izložba je do sada bila postavljena u najvećim muzejima u više od 28 svetskih gradova, svetskih metropola", rekla je Anđelković Grašar za Tanjug. 

Dodala je da je poslednja izložba bila upravo u rimskom Koloseumu, gde je bila postavljena u čuvenoj kuriji u Juliji, rimskom senatu. 

Tanjug/video/screenshot

Kako je istakla, i tu je izložbu posetilo za samo dva meseca više od 50.000 posetilaca, što je, naglasila je, uspeh na koji su jako ponosni. 

"I zato smo i želeli ovu izložbu da postavimo i ovde na sajmu, da pokažemo stvari da i savremena tehnika i tehnologija pomaže i naučna istraživanja i arheološka priča. I da sve ono što je lepo možemo da prezentujemo upravo bazirano i na nauci, ali i na primenjivanju novih digitalnih tehnologija", poručila je Anđelković Grašar. 

Ona je istakla da je maketa Viminacijum idealna rekonstrukcija rimskog grada i Legijskog logora, ali da je ona upostavljena zapravo na geofizičkim istraživanjima koja se u Viminacijumu primenjuju više od 20 godina. 

Ona objašnjava da je početkom 2000-ih u Vimminacijumu postavljen  jedan novi multidisciplinarni tim koji je primenio i georadare, magnetometre, daljinsku detekciju, a često i veštačku inteligenciju. 

"Ne bili smo mi, bez toga, iz tih plodnih oranica koje su sada pokrivene kukuruznim poljima ili voćnjacima uspeli da izronimo ono što su ostaci jednog važnog grada koji je nekada bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije. Tako da u suštini ova izložba predstavlja naše nasleđe, sve ono na što smo mi ponosni i što u stvari na najlepši način može da predstavi i svetu", naglasila je Anđelković Grašar. 

Tanjug/video/screenshot

Ona je posebno podvukla da ne smemo zaboraviti tih 18 careva koje mi kao naše nasleđe baštinimo, i da oni zapravo predstavljaju petinu broja rimskih careva. 

"A to znači da je Srbija sa tim brojem druga, odmah iza Italije, koja je dala najveći broj rimskih careva. I to je nešto što mi sa ponosom prenosimo ovom izložbom širom sveta", naglasila je Anđelković Grašar.

Ona je rekla da oni predstavljaju vojne careve, koje je birala vojska i koji se pojavljuju od trećeg veka, kao i da među njima ima onih koji su izuzetno značajni.

"To je vreme kada je Rimsko carstvo zahvatila velika kriza i slobodno možemo reći da su ga oni spasili preranog pada", rekla je Anđelković Grašar.

Ona navodi cara Galerija koji je bio jedan od velikih promovitelja hrišćanstva, a koji je svoju zadužbinu Feliks Romulijanu ostavio upravo na našim prostorima i koja je pod zaštitom Uneska. 
"Svakako tu je jedan od najvećih Konstantin Veliki koji je usvojio hrišćanstvo milanskim ediktom i proklamovao ga za državnu religiju, jednako s svim onim ostalim religijama koji su bile poštovane. I čovek koji je preoblikovao savremeni svet upravo tom svojom značajnom odlukom", rekla je Anđelković Grašar.

Naravno, dodala je, tu je i Justinijan Veliki, čija je zadužbina Justinijana Prima na jugu Srbije svedoči u jednom blistovom gradu koji u vreme kasne antike ima izuzetno važnu ulogu. 

"Za nas u Arheološkom institutu, izuzetno je važno da svim ovim našim aktivnostima pokazujemo da smo u toku sa savremenim svetskim trendovima, naučnim tokovima, i izuzetno je važno da smo u ovoj godini, kada smo postali institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbije, imali mogućnost da pokažemo do koje mere seže naše naučno znanje", poručila je Anđelković Grašar.