Omiljena pesnikinja mnogih generacija: Godišnjica rođenja Desanke Maksimović

Omiljena srpska pesnikinja Desanka Maksimović rođena je na današnji dan, 16. maja 1898.

Njena porodica se nedugo nakon toga preselila iz rodne Rabrovice nedaleko od Valjeva u obližnju Brankovinu gde je pesnikinja odrastala. Otac Mihailo bio je učitelj.

Po okončanju gimnazije u Valjevu pohađa studije književnosti u Beogradu, a učila je istoriju, kao i istoriju umetnosti. Radila je potom, kao gimnazijski nastavnik, profesor, u Obrenovcu, na kratko u Valjevu, u Beogradu, u tadašnjoj Trećoj ženskoj, zatim u Učiteljskoj školi u Dubrovniku.

Kasnije predaje u Prvoj ženskoj gimnaziji, ponovo u Beogradu, a bila je i na studijskom boravku u Francuskoj kao stipendista. 

Izabrana je, decembra 1959, za člana Srpske akademije nauka, kako se SANU do 1960. formalno zvala, a redovna članica postala je decembra 1965.  

Njena poezija prvi put je objavljena 1920. u časopisu "Misao" koji je decenijama, uređivao Sima Pandurović, a tokom plodonosne karijere objavila je pedesetak knjiga, najviše poezije, ali i proze, pripovetki, putopisa...  

Pisala je čisto i jasno, iskreno, bez dalekih, nejasnih, skrivenih poruka, o mladosti, prirodi, uvek o osećanjima, ljubavi, rodoljublju. Bio je to iako duboko osmišljen i izbrušen, jezik koji većina oseća pa i razume, topao, blizak, jasan. 

Wikipedia.org/Vojin Todić

Otuda, Desanka Maksimović kao da je bila sastavni deo života većine njenih sunarodnika. Postojao je nekakav opšti osećaj neobične bliskosti s njenim delom, njenom ličnošću, duhom koji je širila.

Generacije su stasavale uz pesme koje je stvorila, i koje su zanavak ostale utkane u živote njenih sunarodnika. Retki su oni kojima nisu bliski stihovi poput "Ne, nemoj mi prići" ili oni o "nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu".

Isto tako, kao ličnost bila je osobena. Više savremenika, prema kojima je stvarnost bila brutalna, svedočilo je da se ponašala sasvim suprotno od većine. 

U zemlji koja je izraziti primer terora istorije, nije bila retkost da do tada istaknuti pojedinici, političkom voljom odjednom postanu izopšteni. Ljudi kojima se nisu javljali ni u prolazu na ulici. 
Desanka Maksimović međutim, kao da je u takvim prilikama demonstrativno pokazivala viši nivo ljudskosti, hrabrosti svakako.  

Omiljena, za života je dobila brojna priznanja, uključujući najviša koje je dodeljivala Jugoslavija, AVNOJ-a, i Srbija, Sedmojulsku, pa i nagradu UNESKO-a. Bilo ih je takođe koje je pokušala da izbegne. 

Takav je bio slučaj kada su joj njeni Valjevci za života podigli spomenik, koji su istina predstavili kao spomenik poeziji uopšte, sa njenim likom.

Prvo priznanje za književni rad dobila je još 1925, za pesmu "Strepnja". Bio je to konkurs upravo Pandurovićevog časopisa "Misao" koji joj je prvi i ukazao priliku da svoje stihove predstavi. Ovaj svet napustila je februara 1993. Imala je 94 godine.