Igre 
Kontroverzni umetnik Dejmijen Herst optužen za "prevaru": Da li za konceptualnu umetnost važe drugačiji zakoni vremena
Komentari21/03/2024
-07:44
Kontroverzni britanski umetnik Dejmijen Herst optužen je da je pogrešno označavao svoja čuvena dela, predstavljajući ih starijim nego što zaista jesu.
Istraživanje koje je sproveo "The Guardian" pokazalo je da su radovi koji su na jednoj izložbi datirani na devedesete godine, zapravo nastali 2017, a reč je delima koja prestavljaju mrtve životinje uronjene u formaldehid - golubicu, ajkulu i dva teleta, koja su i najpoznatija u opusu ovog umetnika.
"Fizička nemogućnost smrti u umu nekoga ko je živ"
Herst se na umetničkoj sceni pojavio devedesetih kao deo grupe "Mladi britanski umetnici" (Young British Artists ili YBA) koja je na scenu unela dozu anarhije.
"Fizička nemogućnost smrti u umu nekoga ko je živ" jedno je od njegovih najpoznatijih radova za koji je 1995. osvojio "Tarnerovu nagradu", a predstavlja ajkulu u akvarijumu ispunjenog formaldehidom.
Taj rad izložio je ponovo 2017. u honkonškoj umetničkoj galeriji "Gagosian" i to na izložbi "Visual Candy and Natural History", gde je predstavljeno kao rad "iz početka i sredine devedesetih". Međutim, pored njega izloženo još tri "Herstova rada", pripisana istom periodu, za koje se ispostavilo da su ih napravili njegovi zaposleni u radionici u Dabridžu u Glosterširu početkom 2017.
profimedia
Reč je o "Golubici, 1999" i delima "Myth Explored, Explained, Exploded, 1993-1999" i "Cain and Abel, 1994" koja se oduvek čuvaju u Muzeju urbane i savremene umetnosti u Minhenu.
Na zahtev lista "Guardian", Herstova kompanija objavila je da nije reč ni o kakvoj prevari, nego o postulatima konceptualne umetnosti.
Povezane vesti
"Datum koji im Demijen Herst dodeljuje, je datum osmišljavanja dela. On je tokom godina bio vrlo jasan kada je upitan šta je važno za konceptualnu umetnost, a to nije fizičko pravljenje predmeta ili obnavljanje njegovih delova, nego namera iza umetničkog dela", stoji u njihovom odgovoru.
Euronews citira medije, koji su kontaktirali pravnike i utvrdili da "datiranje umetničkih dela, a naročito konceptualnih, ne kontroliše nijedan standard industrije" i da su umetnici potpuno slobodni da radovima dodele bilo koju starost.
Međutim, istraživanje je takođe ukazalo da su njegovi zaposleni praktično nove skulpture patinirali tako da deluju starije. Herstovi advokati tvrde da je to samo bio deo umetničkog procesa.
"Konzervirana ajkula" napravljena nekoliko puta
Izložba na kojoj je prvi put javnosti predstavljena Herstova "Ajkula" i danas važi za jednu od najkontroverzijih u dvadesetom veku, jer je glasno otvorila neke teme o kojima se do tada u umetnosti uglavnom šaputalo, a koje se tiču nasilja, zlostavljanja dece, masovnih ubistava i seksualnosti. Herst je u takvom okruženju zaista plivao kao riba u vodi, ali je želeo da skrene pažnju na to da ljude, stvari i pojave treba posmatrati u određenom kontekstu. Otud i njegova "Ajkula".
profimedia
U ovom radu, ona je potpuno izolovana od prirodnog okruženja, pa umesto da bude u pokretu, u vodi, vidimo je potpuno mirnu i konzerviranu. Za mnoge ljude koji su uživo videli ovo delo, bio je to prvi tako blizak susret sa ajkulom, budući da ih je većina videla samo na televizij ili možda u nekom velikom akvarijumu. Međutim, ovde se direktno iskustvo kreira neposredno, bez ikakvih medija, ali i u sasvim drugačijem kontekstu, zbog kog moramo da promenimo svoju percepciju te životinje.
Herstova želja bila je da se suočimo sa realnošću i materijalnim aspektom vrlo poznatog prizora i razmišljamo o njemu u sasvim novom okruženju.
Umetnik je inače dobio ponudu Čarlsa Sačija da stvori delo po svojoj želji za njegovu galeriju. Sama ajkula je koštala 7.500 dolara i uhvatio ju je ribar iz Australije, a cena izrade dela, uključujući njeno konzerviranje, dostigla je blizu 63.000 dolara.
Povezane vesti
Godine 2004. Galerija "Sači" prodala je delo biznismenu Stivenu A. Koenu za nepoznat iznos novca, ali se spekulisalo o iznosima od osam do dvanaest miliona dolara.
Prva verzija ajkule bila je loše konzervirana, pa je riba počela da se raspada, a tečnost u kojoj se nalazila postaje mutna. Herst je to pripisao činjenici da je galerija Sači odlučila da u tečnost doda i izbeljivač. U početku su pokušali da reše problem tako što su ajkuli odstranili unutrašnjost, a njenu kožu postavili preko kalupa od fiberglasa, ali umetnik nije bio zadovoljan.
"Nije izgledala zastrašujuće. Videlo se da nije prava. Nije imala težinu", rekao je on jednom prilikom.
Kada je saznao da će biti prodata Koenu, ponudio je da zameni ajkulu, a Koen je finansirao celokupan proces, nazvavši trošak "beznačajnim". (Inače, samo je menjanje formaldehida koštalo oko sto hiljada dolara".
Takođe, uhvaćena je još jedna ajkula nadomak obala Kvinslenda, a trebalo je oko dva meseca da nađe svoj put do Hersta. U prezervaciji novog primerka 2006. godine učestvovao je Oliver Krajmen, naučnik i kustos londonskog Prirodnjačkog muzeja. To je uključivalo ubrizgavanje formaldehida u njeno telo, kao i potapanje ajkule u kupku sačinjenu od 7-procentnog formalina. Posle toga je smeštena u originalnu vitrinu.
Od osamdesetih godina prošlog veka Herst kroz raznovrsne kombinacije instalacije, skulpture, slike i crteže iznova prevazilazi sam sebe. Od 1987. godine širom sveta je postavljeno blizu stotinu njegovih samostalnih izložbi, a njegovi radovi uključeni su u preko 260 grupnih izložbi. U Srbiji je 2016. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu mogla da se vidi njegova izložba "Nova religija".
Komentari (0)